arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Деса Ђурић (79), мајка херој Републике Српске

13. април 2020.

Послије готово 25 година откако је нестао, 27. маја 1995. године, на Озрену, у офанзиви муџахедина и такозване Армије БиХ, напокон, свој гроб и смирај у родним Kокорима, код Прњавора, пронашли су посмртни остаци тада двадесетогодишњег Ненада (Милована) Ђурића (1975), припадника Прњаворске лаке бригаде Војске Републике Српске. Херој мајка, Деса Ђурић (79), дочекала је да у земљу положи и свог трећег сина. А, Српску су бранили сви њени синови: Перо (1970), Небојша (1973) и Ненад (1975). Требало је и треба то издржати, трагедију за трагедијом. Губитак за губитком. Четири заредом. Још прије рата, 1981. године, изненада, Деса је остала без животног сапутника Милована. Са овог свијета отишао је у 42.

Рушевине карауле Кошаре након завршетка рата

Данас 20 година од почетка битке за Кошаре

9. април 2020.

Данас се навршила 21 година од почетка битке за караулу Кошаре на Косову и Метохији у којој је погинуло 108 српских војника у неравноправној борби са снагама терористичке ОВК, регуларне војске Албаније, уз ваздушну подршку НАТО-а. Битка за караулу Кошаре на граници тадашње СР Југославије и Албаније сматра се највећом битком у новијој српској историји у којој је нешто више од 1.000 голобрадих српских војника, без довољно муниције, бранило домовину од напада снага које су бројале између 5.000 и 6.000 Албанаца и њихових помагача. Највећи број српских снага на Кошарама чинили су војници на редовном одслужењу војног рока, просјечне старости између 19 и 20 година, а борили су се и

Милош Ковић: Шест векова живи Косовски завет и живеће и даље

9. април 2020.

Професор Ковић са својим студентима редовно одлази на Косово и Метохију и у српске енклаве уверен да се на таквим местима људског битисања у 21. веку најбоље може испећи занат историчара. Наслов и oпрема: СТАЊЕ СТВАРИ ; Извор: Политика, 8. 4. 2020 Аутор: Драгољуб Стевановић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Имао је седам година када је од родитеља тражио да му купе „Илустровану историју света” Сомерсета Фраја. Ту књигу је видео код другара

КО ЈЕ ПРВИ ЗАПУЦАО У САРАЈЕВУ 1992.

7. април 2020.

Јуче су скоро сви медији у већем беха ентитету и „напредни“ медији код нас, објавили „данас је почела опсада Сарајева“. Јуче су скоро сви борци за људска права и људскоправашки интелектуалци, новинари и активисти зарежали против „српског фашизма.“ Извор и аутор: Борис Радаковић – април 06, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Дозволили смо себи, „да нам сви које смо ослобађали, којима смо омогућили да постану нације са својим државама, порекну нашу ослободилачку

Веритас – Саопштење поводом голготе Kупрешких Срба априлa 1992

6. април 2020.

Хрватске јединице, састављене од ЗНГ, ХОС-а, ХВО, 3. априла 1992. напале су српска села на купрешкој висоравни у југозападној Босни. Брзо су напредовали, јер са српске стране није ни било организоване одбране. Бројчано надмоћнији, боље наоружани и са искуством из рата у Хрватској, до 6. априла заузели су сва српска села, укључујући и општински центар градић Kупрес. За неколико дана хрватска војска убила је 54 српска цивила и територијалца, а око 150 одвела у логоре по западној Херцеговини и Хрватској, у којима су прошли праву голготу. Хрвати су 6. априла у ресторану фирме “Kвалитет” у Kупресу сакупили 60-ак територијалаца и цивила и одмах по предаји, пред осталим заробљеницима, убили Стеву

Ранко Раделић: Случајност или случај?

6. април 2020.

Подозривост се појавила још 2011. када је новоосновано Завичајно удружење „Билогора“ организовало обиљежавање 20 година од егзодуса из завичаја и парастос за страдале. Извор: Још необјављена књига аутора Ранка Раделића – април 03, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. У наивној нади да ће то за тадашње медије представљати вијест која ће се у бар двије реченице појавити и у ударном термину, а потомке Крајишника охрабрити да његују оно што се данас популарно

ОБИЉЕЖЕНЕ 24 ГОДИНЕ ОД ЕКСХУМАЦИЈЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

1. април 2020.

У Мркоњић Граду данас су обиљежене 24 године од ексхумације масовне гробнице у којој су пронађени посмртни остаци 181 српског борца и цивила који су убијени у нападу Хрватске војске, Армије БиХ и Хрватског вијећа одбране /ХВО/ на ову западнокрајишку општину. Тим поводом служен је помен за страдале, те положени вијенци код Спомен-обиљежја масовне гробнице на православном гробљу. Предсједник Скупштине општине Мркоњић Град Миленко Милекић нагласио је да обиљежавањем ових стратишта упућују поруку цијелом свијету да ови злочини неће бити заборављени и да ће се стално борити за истину и правду. “Највише нас боли што су ови злочини планирани, што се одвијају у континуитету у цијелом 20. вијеку, а наредбодавци

ХРВАТСКА ЈЕ ОГРЕЗЛА У ЗЛОЧИНУ КОЈИ ЈЕ ПОЧИНИЛА ТОКОМ 20. ВИЈЕКА

1. април 2020.

И сада српске затворенике у Лепоглави ноћу буде на сваких шездесет минута и не дају им право ни на сан, истиче Капетан Драган. Разговарала: Сања МАЦАНОВИЋ БЕОГРАД, 1. АПРИЛА /СРНА/ – Драган Васиљковић, познат као Капетан Драган, у интервјуу Срни након 13,5 година затвора у Хрватској, поручује да је садашња Хрватска огрезла у злочину који је починила током 20. вијека и да његова борба за правду тек почиње. Капетан Драган најављује ангажовање у политици са циљем да би помогао Србима у хрватским затворима и сматра да, након што му је забрањен улазак у Хрватску 20 година, да би и Србија требало исто да учини према двојици Хрвата. “Имам нека обећања

Додик: 30. март – један од значајнијих датума у новијој историји српског народа

31. март 2020.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик честитао је ветеранима служби безбједности Републике Српске 30. март, дан када је 1992. године извршена прва смотра милиције Српске Републике БиХ, нагласивши да се њихова дјела, част и пожртвованост коју су исказали током Одбрамбено-отаџбинског рата никада не смију заборавити. – Ваша храброст коју сте исказали када је то било најпотребније представља свијетли примјер борбе за стварање и очување отаџбине – истакао је Додик. Он је навео да ће 30. март 1992. године остати уписан златним словима на страницама историје стварања Републике Српске и примјер будућим генерације како се часно ствара и брани отаџбина, саопштено је из кабинета српског члана Предсједништва БиХ. Нагласивши да је 30.

“Изолација ми после самице неће тешко пасти”: Капетан Драган за “Новости” по изласку из затвора у Лепоглави

29. март 2020.

Драган Васиљковић по изласку из хрватског затвора у Лепоглави пешке прешао на Батровце. Прво ме прегледали због вируса корона – каже у ексклузивном разговору за “Новости” Капетан Драган. ЗАТВОРСКИ чувари су ме пробудили у суботу у зору, у четири сата, рекли да се обучем, дали ми папир да сам слободан, а онда ми везали руке лисицама и утрпали у полицијско возило. Лепо сам их питао има ли грејања у комбију, питао да ли да се обучем боље… Наравно, грејање нису укључили и више од пет сати сам се смрзавао до граничног прелаза Бајаково – Батровци. Ту су ме буквално избацили из марице. Овако, ексклузивно, готово у даху, за “Новости” прича

Капетан Драган

Бокан: ДА СМО СТВАРНО ОЗБИЉНИ И РОДОЉУБИВИ ОВО БИ БИЛА ВЕСТ ГОДИНЕ

28. март 2020.

Сећате ли се почетка деведесетих и тајанствених, охрабрујућих вести о постојању извесног ”капетана Драгана”, који је дошао из далеке Аустралије и у Книну формирао јединицу српских специјалаца (такозваних ”книнџи”)? Извор: Драгослав Бокан – Фејсбук страница 28. март 2020. ; НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. И вашег одушевљења због оваквог ”буђења Краљевића Марка” из тмина историје и његовог појављивања пред нама, сада и овде?  Дуго нисмо знали ни како изгледа, ни ко је овај

ОБИЉЕЖЕНО 28 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У СИЈЕКОВЦУ

26. март 2020.

У цркви Свете великомученице Огњене Марије у Сијековцу код Брода уз ограничен број присутних данас су служени литургија и парастос поводом 28 година од ратног злочина над 46 српских цивила, који су у том селу починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне бошњачко-хрватске јединице из БиХ. Литургију је служио протојереј-ставрофор Радојица Ћетковић из Дервенте са бродским свештеницима. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је да ове године организованог обиљежавања није било с обзиром на актуелну епидемиолошку ситуацију. “Поштовали смо одлуку Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, а на основу закључка Владе Републике Српске од 10. марта у вези са епидемиолошком ситуацијом у Републици Српској, да

Томислав Мерчеп

Злoчин и кaзницa

23. март 2020.

Врхoвни суд пуштa Toмислaвa Meрчeпa из зaтвoрa приje истeкa дoсуђeнe сeдмoгoдишњe кaзнe jeр ‘ниje рaниje oсуђивaн’ и jeр je судjeлoвao ‘у свим зaтвoрским прoгрaмимa’, уз нaпoмeну дa je ‘зa oчeкивaти дa нa слoбoди нeћe чинити нoвa кaзнeнa дjeлa’. Пoдсjeћaмo нa стрaвичнe злoчинe кoje су у рaту пoчинилe њeгoвe jeдиницe. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Саша Косановић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Дa стe рeaгирaли нa првe дoгaђaje, свe oвo нe би сe дoгoдилo

Саво Штрбац: “Борачки закон” без крајишких бораца

19. март 2020.

Недавно је Скупштина Републике Србије усвојила дуго најављивани Закон о правима бораца, војних нвалида, цивилних инвалида рата и члановима њихових породица, који је остао у медијској сени Закона о утврђивању чињеница о статусу деце за коју се сумња да су нестала у породилиштима у Србији, који је усвојен истог дана. Извор: Д.И.Ц. Веритас, Политика НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Оно што се у ретким коментарима могло прочитати о “борачком закону”, били су углавном

Генерал Ратко Младић

Жалбено веће одбило нове доказе одбране Ратка Младића; Суд неће ни архиву ЦИА

17. март 2020.

У образложењу је наведено да су нови докази морали бити поднети суду пре првостепене пресуде, а не месец дана касније. Жалбено веће Механизма у Хагу одбило је нове писане доказе које је у жалбеном поступку Ратку Младићу приложила његова одбрана. У образложењу је наведено да су нови докази морали бити поднети суду пре првостепене пресуде, а не месец дана касније, иако је одбрани тада речено да је рок два месеца након пресуде. Само је председавајућа судија Приса Матимба Нијамбе издвојила своје мишљење сматрајући да ти нови аргументи треба да се уваже, јер су релевантни за неке тачке оптужнице, а и поднети су у року блиском пресуди. Како за “Новости” каже

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА