arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
vladika-vasilije.jpg

„Срби који пишу латиницом су превртљивци“

Карановац – Чуваjте свету ћирилицу и учите из славне српске историjе наших предака, поручио владика зворничко-тузлански након Свете архиjереjске литургиjе у Карановцу. Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Василиjе апеловао jе на Србе да чуваjу ћирилицу. „Чуваjте свету ћирилицу и учите из славне српске историjе наших предака“, рекао jе владика Василиjе након Свете архиjереjске литургиjе, коjу jе поводом Илиндана служио у храму Светог пророка Илиjе у озренском насељу Карановац, преноси Срна. Владика Василиjе навео jе да „Срби коjи се потписуjу и пишу латиницом нису Срби већ превртљивци“. Епископ зворничко-тузлански поручио jе да треба чувати народну традициjу, jер „нема ничега лепшег од народног ткања и веза, коjе jе наше и треба га чувати.“

glina.jpg

11.8.2012. – Парастос српским жртвама Олује у Горњем Селишту код Глине

На гробљу у српском селу Горње Селиште код Глине на Баниjи, у суботу 11. августа, са почетком у 11 часова, одржаће се парастос српским цивилним жртвама Олуjе. Према службеним подацима на тоj локациjи, у масовноj гробници, налази се око педесетак лешева, док процjене говоре да се ради о 100, па чак и о 200 посмртних остатака.    Осим масовних гробница на гробљу се налазе и два реда поjединачних гробова на коjима су крстаче означене с Н.Н. а коjе су због протеклих година и неодржавања иструнуле или су у jако лошем стању. До сада су на подручjу Баниjе обављене тек двиjе ексхумациjе с православних гробља у Петрињи гдjе jе нађено 160 и Двору гдjе jе ексхумирано 66

Срна

ОБИЉЕЖЕНО 20 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА ОСАМ СРПСКИХ ЦИВИЛА

БРАТУНАЦ, 8. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа на градском гробљу у Братунцу данас jе обиљежено 20 година од страдања осам српских цивила из села Јежештице коjе су убиле муслиманске оружане снаге из Сребренице.Предсjедник Мjесне заjеднице Јежештица Лука Богдановић рекао jе новинарима да су муслимани у мучком нападу на ово село 8. августа 1992. године у двориштима кућа и на њивама, док су обављали пољопривредне радове, убили осам цивила, од коjих су двиjе жене, а jедан мjештатин коjи jе тешко рањен jе касниjе умро у болници. Мjештанин Јежештице Микаjло Млађеновић рекао jе да су му муслимани 12. jула ранили оца коjи jе касниjе умро у болници, а 8.

strbac-jovanovic.jpg

ШТРБАЦ: ЏАКУЛИ НИЈЕ БИЛО МЈЕСТО У КНИНУ

БОСАНСКИ ПЕTРОВАЦ, 7. АВГУСTА /СРНА/ – Директор Документационо- информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изjавио jе да одлазак предсjедника Српског демократског форума Вељка Џакуле y Книн на обиљежавање хрватске акциjе „Олуjа“ представља велики ударац Србима.   „Ако хрватски предсjедник вече приjе тог дана наjави да долазак првог Србина након 17 година на обиљежавање ‘Олуjе’ значи да и Срби признаjу да jе то била праведна акциjа, онда Џакула ниjе тебало тамо да иде“, рекао jе Штрбац новинарима у Јањилама код Босанског Петровца, гдjе jе данас служен парастос за Србе погинуле у избjегличкоj колони, коjу jе бомбардовала хрватска авиjациjа у току операциjе „Олуjа“ 1995. године, док се повлачила из Републике Српске Краjине. Штрбац

janjile.jpg

ШTРБАЦ: НЕ ЗАБОРАВИТИ УБИЈЕНЕ СРБЕ

БОСАНСКИ ПЕTРОВАЦ, 7. АВГУСTА /СРНА/ – Срби никада не смиjу заборавити убиjене сународнике, jер народ коjи заборави прошлост нема ни будућност,поручио jе данас у Јањилама код Босанског Петровца директор Документационо-инФормационог центра “Веритас” Саво Штрбац.     „Ова jе уjедно и одговор на поруке коjе су се из Книна могле чути 5. августа. Tврдим да jе ово посљедња година када Хрвати са државног нивоа славе оваj дан када су истjерали 220.000 и побили око 2.000 Срба у акциjи `Олуjа` и послиjе ње“, рекао jе Штрбац након парастоса коjи jе служен Србима коjи су погинули у избjегличкоj колони из Републике Српске Краjине. Он очекуjе да ће до краjа године Хашки трибунал хрватским

cavoglave.jpg

КОЉАЧКЕ ПЈЕСМЕ И ДЕЛИРИЧНЕ УСТАШКЕ ГРУПЕ

КНИН, 6. АВГУСТА /СРНА/ – Разне групе готово делиричних мушкараца на скупу у Чавоглавама у Хрватскоj на сваких неколико секунди кроз пjесме су дословно изражавале кољачке жеље, па посматрач ниjе морао да буде српске националности да би често осjетио jезу и престрављеност, преноси „Доjче веле“ „атмосферу“ са прославе хрватског „дана побjеде“.У Чавоглавама, гдjе се jуче окупило око 70.000 људи да акциjу „Олуjа“ прослави као „дан побjеде“, орила се будница „Оj хрватска мати, Србе ћемо клати“, чуо се усташки евергрин попут „Ево зоре, ево дана“, као и поскочица „ко не скаче – православац“. Њемачки радио наводи да су се у Чавоглаве од раног jутра сливале риjеке аутомобила из читаве Хрватске и

СНВ

5. изјава сјећања Српског народног вијећа

Приjе седамнаест година током и након воjно-полициjских акциjа „Бљесак“ и „Олуjа“ с подручjа западне Славониjе, Баниjе, Кордуна, Лике и сjеверне Далмациjе, бивших подручjа под заштитом Уjедињених народа, избjегло jе око 250 000 припадника старосjедилачког српског народа. У том збjегу многи од њих су страдали, многи од оних коjи су остали су побиjени, а њихова имовина и њихова насеља данима и тjеднима систематски пљачкана и паљена. Куће коjе нису биле спаљене стављене су под секвестар државе, након чега jе држава та подручjа почела насељавати припадницима хрватског народа из других диjелова Хрватске и других диjелова бивше Југославиjе. Уступила им jе станове, куће и земљиште избjеглих Срба, са озакоњеном могућношћу да након десет година постану власници туђе,

Нечастиви пир

У наjбољоj традициjи тисућљетне културе, прво су од Совjета украли идеjу о „домовинском рату“ (отечественная война), иако су тада били на супротноj страни, а онда су од Американаца преузели идеjу „дана захвалности“. Само што уместо ждерања и гледања утакмица слушаjу Томпсона и славе изгон Срба.   Чак jе и Хашка инквизициjа, та фабрика неправде задужена за писање извитоперене балканске историjе, прогласила „Олуjу“ за „удружени злочиначки подухват“. Званични Загреб ову „пресуђену чињеницу“ или игнорише или оспорава, а истовремено бесни када било ко од Срба доведе у питање „пресуђене чињенице“ о Вуковару или Сребреници. Јер ето, ни све „пресуђене чињенице“ нису исте. Срби за то време служе парастосе, пишу мемоаре, оптужуjу jедни

pl-parastos-u-crkvi-Svetog-Rafaila-Banatskog.jpg

ОБЕЛЕЖЕНА XVII ГОДИШЊИЦА ПРОГОНА И СТРАДАЊА СРБА КРАЈИШНИКА

Служењем парастоса у цркви Св. Рафаила Банатског и свечаном академиjом у Дому културе у Пландишту, 5. августа 2012. године, обележена jе XVII годишњица прогона и страдања Срба из РСК. Помен страдалим Краjишницима организовало jе Завичаjно удружење Краjишника „Никола Тесла“. Служењем парастоса у цркви Св. Рафаила Банатског и свечаном академиjом у Дому културе у Пландишту, 5. августа 2012. године, обележена jе седамнаеста годишњица прогона и страдања Срба из Републике Српске Краjине. Парастoсу, коjи jе служило Његовово преосвештенство епископ банатски господин Никанор уз саслужење свештеника Недељка Јанковића, Ненада Милића и Синише Лакичина, присуствовсли су представници општине Пландиште, представници Завичаjног удружења Краjишника „Никола Тесла“, прогнани Краjишници и други грађани. У веома емотивном говору

spomenik_knezevic.jpg

Четрнаест година од убиства Срђана Кнежевића

Полагањем цвиjећа на споменик на Палама и посjетом гробу у Тврдимићима, данас ће бити одата почаст Срђану Кнежевићу, бившем команданту специjалне jединице Воjске Републике Српске “Бели вукови” и замjенику начелника Центра jавне безбjедности Српско Сараjево коjи jе убиjен 7. августа 1998. године на Палама.”Чланови Удружења бораца `Бели вукови` са Пала све вриjеме покушаваjу да jавно искажу огорчење због нерада и немара правосудних институциjа, али узалуд.  Често помислимо да надлежним институциjама и поjединцима уопште ниjе стало да откриjу налогодавце и починиоце гнусног убиства нашег команданта, Белог вука”, изjавио jе Срни секретар Удружења “Бели вукови” Горан Вељић. Он каже да су “Бели вукови” посебно огорчени због индолентности Тужилаштва и Суда БиХ у рjешавању Кнежевићевог убиства. Према

svodna-2012.jpg

Убиства избјеглица и даље некажњена

Испраћена из Двора артиљеријском паљбом, избјегличка колона није имала мира ни на путу кроз Републику Српску. 7. августа МИГ-ови Хрватске војске, дубоко на територији сусједне државе, бомбардирали су далматинску и личку избјегличку колону на Петровачкој цести гдје је погинуло деветеро цивила, те избјегличку колону с Кордуна и Баније у мјесту Сводна на релацији Нови Град-Приједор гдје је смртно страдало седмеро цивила Преко Моста спаса на ријеци Уни између Двора и Новог Града (Босанског Новог), од 5. до 8. августа 1995. године прешло је више десетина хиљада Банијаца и Кордунаша који су имали срећу да под авионским и артиљеријским нападима ХВ-а преживе покољ на путу Глина-Доњи Жировац-Двор. Прва крвава станица на

svodna-2012.jpg

СПОМЕН- ОБИЉЕЖЈЕ СTРАДАЛИМ У ИЗБЈЕГЛИЧКОЈ КОЛОНИ

НОВИ ГРАД, 5. АВГУСTА (СРНА)- У Сводни код Новог Града данас jе откривено спомен-обиљежjе страдалим српским цивилима у нападу хрватског авиона на избjегличку колону, док су напуштали Републику Српску Краjину током воjно-полициjске акциjе „Олуjа“.   На мjесту гдjе jе подигнута спомен-плоча погинуло jе шесторо и рањено осам људи. У Сводни претходно jе служен парастос у храму Светог Саве. Директор Документационо-инФормационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе да се нада да се у Хрватскоj ове године последњи пут 5. август обиљежава као празник, jер тешко повjеровати да ће, након уласка ове земље у ЕУ, бити прихваћено славље на дан када jе протjерано 220.000 и убиjено више од 2.000 Срба. Он очекуjе

oluja-1995-Igra-za-decu-1.jpg

Скандал: У друштвеној игри ‘Олуја 1995’ убијају Србе, побједник онај ко први стигне до Книна!

Јосип Брнић патентирао jе нову хрватску друштвену игру “Олуjа 1995.”, како би дjецу подсjетио на Домовински рат. Игра jе слична “Човjече, не љути се”. – На идеjу сам дошао приjе три године, слушаjући што се све негативно прича о Олуjи. Нисам желио да се заборави таj битан догађаj за Хрватску – обjашњава предузетник Јосип Брнић (47) из околине Загреба. “Олуjа 1995.” jе хрватска верзиjа “Човjече, не љути се”, а циjена од 14 куна и више jе него пожељна за полупразне џепове грађана. Намиjењена jе за четири играча, а сваки добиjе фигурицу и баца коцку. Зависно од броjа, заузима поља на плочи, а старт jе у околини Хрватске Костаjнице.   Ако играч стане на противничко поље, избацуjе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

КОМЕНТАР: Лозо

ИЗВЕСНИ Стјепан Лозо, „стручњак“ монтипајтоновсог профила и „историчар“, после 15 година „истраживања“,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.