Први полицаjац Хрватске деведесетих година, Јосип Манолић, потврдио jе на суду у Загребу да jе деведесетих година хрватски државни врх, укључуjући Фрању Туђмана, знао за убиства Срба. Манолић jе потврдио да jе Туђман био информисан о свему, и о томе ко jе убио породицу Зец у Загребу. Након убиства породице Зец, jедног од наjбруталниjих злочина на почетку рата у Хрватскоj, Мерчеп jе, по Манолићевим речима, казао Туђману ко jе то учинио, а за награду jе добио именовање као посланик у Сабору, пише “Блиц”. Манолић jе до детаља описао и однос Мерчепа и Туђмана, али и то да Мерчеп ниjе имао директну наредбу од државног врха за оно што jе чинио. Мерчепови људи нису ни припадали

Загреб – Члан бивше хрватске владе националног јединства Живко Јузбашић рекао је на суду да је Томислав Мерчеп наређивао припадницима своје јединице ликвидације цивила. “Јединица Томислава Мерчепа била је ескадрон смрти”, рекао је Јузбашић у наставку суђења Томиславу Мерчепу за ратни злчина над српским цивилима на подручју Загреба, Пакраца и Кутине крајем 1991. Он је Мерчепа назвао “алфом и омегом”, особом која је као непосредни старешина издавала директна наређења припадницима своје паравојне формације. Томиславу Мерчепу суди се на Жупанијском суду у Загребу да је као командант резервне јединице МУП-а одговоран за ратни злочин над српским цивилима на подручју Загреба, Пакраца и Кутине, крајем 1991. Оптужница га терети за убиство 43

Врховни суд Хрвтаске бившег полициjског специjалца Михаjла Храстова, оптуженог за убиство резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу 1991. осудио на само четири године затвора!  Храстов се ниjе поjавиона изрицању пресуде, а уместо њега у судницу су дошла три адвоката. Ово jе шеста по реду пресуда Храстову изречена за више од 20 година колико траjе процес против њега. Три пута jе ослобођен и два пута осуђен. Храстов jе у децембру 2010. пуштен из затвора у Лепоглави. -Ниjе случаjно да jе Врховни суд ову пресуду донео недељу дана уочи годишњице овог монструозног злочина коjи се десио 21. септембра 1991. Мени jе, међутим, нешто друго фасцинантниjе. Према закону, за ратни злочин jе наjмања прописана казна

  У првоj борби Срби су ми спасили живот 28. jуна, током прослављања Видовдана у Патриjаршиjском Подворjу у Сокољникама, новинар „Народног Сабора“ Артjом Перевошчиков се срео са бившим руским добровољцем у Србиjи, ветераном Босанског рата, чланом Централног Савета покрета „Народни Сабор“, председником Сверуске друштвене организациjе „Косовски фронт“, руководиоцем проjекта за пружање помоћи воjно-родољубивом васпитању „Стег“, уредником саjта „Српска.Ру“ Александром Александровичем Кравченком. А.П.: Александре Александровичу, данас jе Видовдан, српски народни празник. Русима то може изгледати чудно – славити сопствени пораз у Косовском боjу. Како се таj феномен може обjаснити? А.К.: Заиста, Срби Видовдан не само да просто обележаваjу, већ управо прослављаjу. Ту имамо два аспекта. Први jе богословски, православни. Уистину, то