arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Miodrag_Linta.jpg

Загреб није показао стварну политичку вољу за рјешење проблема

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да у протеклих 19 година, од завршетка рата, Хрватска никада ниjе показала стварну политичку вољу да се пронађе правично и траjно рjешење броjних проблема стотина хиљада прогнаних Срба и Срба коjи живе у Хрватскоj. „Без рjешавања отворених питања из прошлости неће бити могуће говорити о потпуноj нормализациjи односа и успостављању поштовања између двиjе државе, а камоли о искреном помирењу између два народа“, навео jе Линта, поздрављаjући недавне изjаве шефова дипломатиjе Србиjе и Хрватске да у односима двиjе државе нема отворених питања коjа се не могу риjешити. Линта сматра да у Хрватскоj нема правне сигурности и владавине права из више разлога, те додаjе

Srna_zvornik_parastos.jpg

Обиљежене 22 године погибије 126 српских бораца

Парастосом, прислуживањем свиjећа и полагањем виjанаца на Глођанском брду код Зворника обиљежене су 22 године од страдања 126 бораца Воjске Републике Српске, коjе су 6. новембра 1992. године на овом мjесту убили припадници такозване Армиjе БиХ. Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом са свештенством служио jе парастос, коjем су присуствовале породице погинулих бораца, предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић, предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић, представници општина и борачких организациjа из Зворника, Шековића, Братунца и Власенице, као и ученици зворничких средњошколских установа. Епископ Хризостом jе, након парастоса, рекао да су невине жртве на Глођанском брду велики мученици и страдалници коjи су дали животе

Srna_univerzitet_banjaluka.jpg

Сјећање на студенте и раднике погинуле у отаџбинском рату

На спомен-плочу погинулим студентима и радницима Универзитета у Бањалуци данас су, у оквиру програма обиљежавања 39 година рада и развоjа Универзитета, положени виjенци и прислужене свиjеће, те jе служен парастос. На плочи jе уписано 87 имена, углавном студената и асистената, али и других радника коjи су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату као припадници Студентске бригаде и редовни воjници Воjске Републике Српске /ВРС/. Ректор бањалучког Универзитета Станко Станић навео jе да се сваке године, поводом дана Универзитета, полаже цвиjеће на спомен-плочу за 87 хероjа отаџбинског рата да би им се jош jедном одала почаст и исказала захвалност породицама чиjи су наjмилиjи дали животе за изградњу Републике Српске. Наводећи да Универзитет приводи краjу

Obiljezavanje_mitrovdanske_bitke.jpg

Сутра почиње обиљежавање „Митровданских битака 1992. и 1994. године“

У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова у Невесињу ће сутра почети обиљежавање „Митровданских битака 1992. и 1994. године“, коjе су симбол одбране Невесиња и источне Херцеговине. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Републике Српске Велимир Дуњић рекао jе на конференциjи за новинаре у Бањалуци да програм обиљежавања почиње свечаном академиjом и обраћањем званичника у 19.00 часова у Културном центру у Невесињу.  Он jе навео да ће програм обиљежавања бити настављен у суботу, 8. новембра, у 9.00 часова служењем Свете архиjереjске литургиjе у цркви Васнесења Господњег у Невесињу. Дуњић jе наjавио да ће у 11.00 часова бити служен помен борцима погинулим у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 06. новембар 1992. Годишњица страдања Срба у Подрињу

Глођанско брдо, Зворник. Злочин се догодио у зору, 6. новембра 1992. године када су припадници муслиманских снага, након мучења, поубиjали 126 воjникa из састава Зворничке и Шековачке бригаде Воjске Републике Српске, као и цивиле коjи су се ту затекли.     Везане виjести: Парастос на Глођанском брду  

oluja.jpg

Хрватска: Оптужница за убиство Срба после Олује

Државно тужилаштво у Риjеци подигло jе оптужницу против пензионисаног припадника Хрватске воjске Раjка Кричковића (56) због убиства трочлане српске породице Совиљ у селу Киjани код Грачаца 1995. године након акциjе „Олуjа“.  Са прославе „Олуjе“ у Хрватскоj У саопштењу обjављеном на интернет страницама тужилаштва, наводи се да се оптуженом ставља на терет да jе као припадник 118. домобранске пуковниjе ХВ из Госпића од 15. до 28. августа 1995. у селу Киjани, испред њихове куће убио цивиле Р. С. и М. С. пуцаjући у њих, док jе М. С. запалио заjедно с кућом и стоком. Из Жупаниjског државног тужилаштва у Риjеци навели су само инициjале жртава, али не оптуженог, али хрватски медиjи

milan_vrankovic.jpg

Отели му кућу и станове!

Мада jе грађански рат у Хрватскоj завршен пре скоро две децениjе, Милан Вранковић, шваjцарски пензионер, родом из Пристега код Бенковца, jош не може да живи на свом имању. Он jе у Пристегу 1972. године направио кућу, а 1984. у Бенковцу купио два трособна стана, сваки од по 100 квадратних метара. Има ли краjа неправди: Милан Вранковић Кућа у селу Пристегу jе 1995. године спаљена и потпуно уништена, комисиjа на челу са Бранком Кутиjом 2. децембра 1997. моjе станове даjе избеглицама, а да ме о томе чак нису ни обавестили. Дакле, класична отимачина! Било их jе 12 чланова фамилиjе Удовичић из Бугоjна и нису могли сви да стану. Разбили су 50

Mitrovic.jpg

Митровић: Реаговати на фалсификоване податке Машовића

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да би надлежне институциjе – Тужилаштво БиХ, Управи одбор Института за нестале БиХ и Међународна комисиjа за нестала лица морали да реагуjу на фалсификоване податке о убиjеним Србима у БиХ коjе износи Амор Машовић. – Умањивање броjа убиjених Срба, коjе износи Амор Машовић, jе у функциjи политике ФБиХ да се што више злочина припише Србима. На таj начин они покушаваjу доказати да су Бошњаци искључиво жртве рата у БиХ, због чега треба миjењати Деjтонски споразум како би они остварили доминатну политичку, териториjалну и сваку другу улогу у БиХ – рекао jе Митровић. Он jе подсjетио да jе

Томислав Ковач: Десет прећутаних ствари која деца неће научити у Вуковару

Како пише хрватски Вечерњи лист „Вуковар постаjе учионица“, остваруjе се замисао односно пилот-проjекат треба да постане реалност и да се „спусти на земљу“. Хрватски осмаци тj. млади матуранти долазе у град Вуковар са истока Хрватске да уче о тзв. Домовинском рату и чувеноj Вуковарскоj бици. Све се своди на то да Министарство просвете и Министарство „бранитеља“ створе себи посла, jер посла ионако нема. То би био званичан податак. Незванично нове генерациjе рођене након 1990. године треба (пре)васпитати. Треба им три дана колико траjе такав програм понављати до изнемоглости следеће речи: „рат“, „агресиjа“, „ћетници“, „окупациjа“, „ЈНА“ и сл. Све jе то паметно што они раде, али исувише безобразно и дрско jе

goran_petronijevic.jpg

Петронијевић о списковима за хапшење Срба

Постоjи прича о томе да, на свим просторима бивше СФРЈ на коjима су живели а убиjани, протеривани и сатанизовани Срби, постоjе спискови за процесуирање за неке наводне злочине коjе су починили… Однарођене српске власти су у такозваним споразумима о успостављању добросуседских односа са бившим републикама у коjима су Срби живели и сада неки живе, као и по Србе погубном и противуставном Бриселском споразуму, уз оне малоброjне добре захтеве (да се врати имовина и дозволи повратак) потписали и велики броj штетних захтева – првенствено о сарадњи у циљу „хватања“, чак „предаjе своjих држављана“ оноj другоj страни потписници без „уплитања у то“, на Косову и Метохиjи и буквалну предаjу државе са све

bilogora-parastos-1.jpg

Служен парастос за Србе страдале у Грубишном Пољу и Билогори

English У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос страдалим Србима у Грубишном пољу и источној Билогори од 1991. до 1997. године. Послије служења парастоса, породице жртава и бројна родбина положили су вијенац на Споменик српским жртвама страдалим у ратовима 1991-2000. године на простору бивше Југославије. Предсједник Завичајног удружења „Билогора“ Милан Басташић рекао је да су Билогорци прва жртва етничког чишћења које су провеле паравојне хрватске формације акцијом „Откос“ у новембру 1991. године. Он је подсјетио да је тада је протјерано 4.000 Срба, а убијено 40 цивила, жена, дјеце и стараца, те 24 српска борца, додајући да је и прије те акције, убијено 17 цивила у билогорском крају

a_seselj.jpg

Случај Војислав Шешељ – Лицемерје Запада и издаја Србије

Случаj Воjислав Шешељ заслужуjе пажњу jавности jер одсликава сву лицемерност савременог света и издаjство коjе влада у Србиjи. Можемо ми волети или не волети Шешеља, ценити га или не, бити његов следбеник или противник, случаj Воjислав Шешељ jе показао сву дволичност савремене цивилизациjе и менталитет српске политичке елите. Судjење jе одавно постало фарса, што захваљуjући самом Шешељу што Хашком трибуналу коjи jе изгубио кредибилитет, али jе jош већа комедиjа српска држава и њен однос према осудjенику и осудjеницима у Хагу. Србиjу баш брига за Шешеља, боље да га нема, што би и Запад желео. Да jе коjим случаjем Воjислав Шешељ американац или енглез, никада се не би нашао у Хагу

Mitrovic.jpg

Митровић: Увреда српских жртава рата

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да изрицање малих казни за Бошњаке у односу на Србе за иста кривична дjела ратног злочина пред судовима у БиХ представља увреду српских жртава рата. Митровић jе рекао да то у наjбољем случаjу потврђуjе неправоснажна пресуда Кривичног виjећа Основног суда у Брчком, коjе jе осудило Галиба Хаџића на jединствену затворску казну од три године, а Ниjаза Хоџића на годину дана за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима. Коментаришући наводе предсjедника Суда БиХ Медџиде Кресо у документу упућеном делегациjи Европске комисиjе у БиХ да jе забрињаваjући пад квалитета оптужница коjе Суд БиХ прима од Тужилаштва БиХ, Митровић сматра

Женска добротворна друштва у Македонији, на Косову и Метохији до 1941. године

Милка Свет. Вуловић враћала је 1899. 4 питомице Београдског женског друштва, после завршеног школовања, њиховим родитељима на Косову. У сусрету са националним радницима и српским конзулом у Приштини, уверила се о тешком стању у коме су се налазили Срби на Косову.  На предлог и уз помоћ конзула при повратку у Београд основала је Одбор госпођа „Кнегиња Љубица”. Друштво „Кнегиња Љубица” је основала уз сарадњу са Дафином Протић, Милевом Константиновић, Катарином Спасић, Јеленом Стокић, Даринком Лешјанин, Савком Панић и Даницом Соларевић. Одбор је помагао цркве и манастире у Старој Србији и Македонији. Рад Друштва је до 1912. био тајан. Ствари су преносили поверљиви људи. После Првог светског рата друштвени рад проширен

jna.jpg

ХРВАТИ ПРЕДАЈУ ПОСМРТНЕ ОСТАТКЕ ЧЕТИРИ ПРИПАДНИКА БИВШЕ ЈНА

БЕОГРАД, 31. ОКТОБРА /СРНА/ – Србиjа ће данас преузети од Хрватске посмртне остатке четири припадника бивше ЈНА коjи су настрадали током оружаних сукоба на простору бивше СФР Југославиjе 1991. године. Посмртне остатке са листе тражења Србиjе преузеће Комисиjа за нестала лица Владе Србиjе на Граничном прелазу Батровци – Баjаково од Управе за заробљене и нестале Министарства бораца Хрватске. Посмртни остаци два лица ексхумирани су из масовне гробнице у Машићкоj Шаговини код Окучана у октобру 2013. године – саопштено jе из Комисиjе Владе Србиjе за нестала лица. Једно лице ексхумирано jе на Новом гробљу у Вуковару у jулу 1998. године и jедно лице на мjесном гробљу у месту Турањ код Карловца

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.