arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
godisnjica_pogibije_Boska_Perica_Pese.jpg

Обиљежено 20 година од погибије Бошка Перића

14. новембар 2014.

Парастосом и полагањем виjенаца на мjесном гробљу у Ражљеву, код Брчког, данас jе одржана комеморациjа поводом двадесете годишњице погибиjе команданта специjане jединице Прве посавске бригаде Воjске Републике Српске /ВРС/ Бошка Перића Пеше. Тим поводом његов гроб, осим чланова породице и наjближе родбине, посjетили су саборци, представници борачких асоциjациjа, те припадници командних структура у одбрамбено-отаџбинском рату на овим просторима. Савjетник министра рада и борачко-инвалидске заштитете Републике Српске Милан Торбица, генерал у пензиjи, изjавио jе да му jе посебно у сjећању остало jунаштво Бошка Перића Пеше коjе jе испољио у акциjи за проширење коридора. „Он jе своjе име уклесао у историjу и никад не смиjе бити заборављен. Његови саборци и сви грађани

rajilic_zivkovic-bozica.jpg

Рајилић: Расвијетлити убиства Српкиња у Сарајеву и Горажду

14. новембар 2014.

Предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Раjилић изjавила jе да ће на данашњем састанку са главним хашким тужиоцем Сержом Брамерцом разговарати о наставку хапшења осумњичених за злочине над Српкињама. „Таj процес jе већ започео и о томе смо разговарали и раниjе“, рекла jе Раjилићева новинарима у Сараjеву.  Она jе истакла да ће данас покренути и инициjативу за расвjетљавање убистава српских жена код своjих кућа на подручjу Сараjева и Горажда. „Брамерцу ћу предати списак од скоро 400 убиjених српских жена коjе су страдале током рата у Сараjеву и Горажду“, каже Раjилићева. Она jе навела да jе познато коjи људи и из коjих jединица су починили те злочине. „Нажалост

Казани - Сарајево

Правда за убијене Србе на Казанима

13. новембар 2014.

Отправник послова Амбасаде САД у БиХ Николас Хил изjавио jе током посjете локалитету Казани на Требевићу, гдjе су током рата убиjени српски цивили, да мjеста гдjе су почињени ратни злочини мораjу бити лоцирана, посмртни остаци ексхумирани, идентификовани и достоjанствено сахрањени, а правда задовољена. Хил jе jуче Казане посjетио у друштву Слободанке Мацановић, чиjи су родитељи Радослав и Марина Комљенац су ту убиjени, саопштено jе из Амбасаде САД у БиХ.Отправник послова Амбасаде САД и Мацановићева положили су цвиjеће на руб jаме, те разговарали о броjним непознаницама у вези са судбином Срба убиjених на Казанима. Мацановићевоj jе потврђено да су диjелови посмртних остатака њене маjке били међу остацима коjи су ексхумирани на

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 12. новембар 1944. Годишњица страдања Срба у Лици

11. новембар 2014.

Село Водотеч, Оточац.  12. новембра 1944. усташе су побиле и спалиле 128 Срба: жена, мушкараца и дjеце.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

bratunac_spomen_ploca.jpg

Радикали поставили спомен плочу на градски трг

11. новембар 2014.

Чланови и симпатизери Српске радикалне странке „Др Воjислав Шешељ“ поставили су данас на Тргу Милоша Обилића у Братунцу спомен-плочу, коjу су у jулу намjеравали да поставе на зграду Основног суда у Сребреници у коjоj jе током рата био логор за Србе. Постављање спомен-плоче на зграду суда, у знак сjећања на тортуре и убиства Срба, тада ниjе дозвољено, jер радикали нису посjедовали потребну сагласност надлежне општинске службе за постављање спомен обиљежjа. Полициjа jе тада одузела спомен-плочу од предсjедника Српске радикалне странке „Др Воjислав Шешељ“ Братунац Воjина Павловића и вратила му jе приjе 18 дана. Павловић jе рекао данас новинарима да радикали нису одустали од постављања спомен-плоче на зграду сребреничког Основног суда

nevesinje_mitrovdan.jpg

Митровданске офанзиве симбол побједе

8. новембар 2014.

Митровданске офанзиве у Невесињу постале су симбол побjеда у српском народу и пробудиле морал, свиjест и jединство становништва Херцеговине у одбрани своjе териториjе, рекао jе данас у Невесињу предсjедник Борачке организациjе Републике Српске /БОРС/ Миломир Савчић. Поводом обиљежавања Митровдана – крсне славе БОРС-а, „Митровданских битака 1992. и 1994. године на невесињском ратишту“ и Дана општине Невесиње, Савчић jе истакао да jе ово прилика да се евоцираjу успомене на борце коjи су животе положили у темеље Републике Српске, али и обавеза, првенствено према дjеци погинулих бораца. Савчић сматра да друштвени статус борачких категориjа ниjе на нивоу на коме би морао да буде, те истакао да борци, коjи су очували Републику Српску,

Nevesinje_mutabdzija.jpg

Мутабџија: Ствараоци Српске подњели највећу жртву

8. новембар 2014.

Министар просвjете и културе Републике Српске Горан Мутабџиjа изjавио jе вечерас у Невесињу да о ствараоцима Српске треба говорити у школама, на пригодним свечаностима и свим другим приликама, jер су они подниjели наjвећу жртву у протеклом рату. На свечаноj академиjи одржаноj поводом Митровдана и сjећања на Митровданске офанзиве 1992. и 1994. године на невесињском ратишту, Мутабџиjа jе указао на jунаштво припадника Невесињске бригаде коjи су показали како се брани своj град, народ и слобода.  Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић указао jе на ратне заслуге Невесињске бригаде, али и читавог Херцеговачког корпуса Воjске Републике Српске, чиjи припадници су животима бранили своjа огњишта и териториjу. О успоменама на славне Митровданске

Miodrag_Linta.jpg

Загреб није показао стварну политичку вољу за рјешење проблема

7. новембар 2014.

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да у протеклих 19 година, од завршетка рата, Хрватска никада ниjе показала стварну политичку вољу да се пронађе правично и траjно рjешење броjних проблема стотина хиљада прогнаних Срба и Срба коjи живе у Хрватскоj. „Без рjешавања отворених питања из прошлости неће бити могуће говорити о потпуноj нормализациjи односа и успостављању поштовања између двиjе државе, а камоли о искреном помирењу између два народа“, навео jе Линта, поздрављаjући недавне изjаве шефова дипломатиjе Србиjе и Хрватске да у односима двиjе државе нема отворених питања коjа се не могу риjешити. Линта сматра да у Хрватскоj нема правне сигурности и владавине права из више разлога, те додаjе

Srna_zvornik_parastos.jpg

Обиљежене 22 године погибије 126 српских бораца

6. новембар 2014.

Парастосом, прислуживањем свиjећа и полагањем виjанаца на Глођанском брду код Зворника обиљежене су 22 године од страдања 126 бораца Воjске Републике Српске, коjе су 6. новембра 1992. године на овом мjесту убили припадници такозване Армиjе БиХ. Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом са свештенством служио jе парастос, коjем су присуствовале породице погинулих бораца, предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић, предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић, представници општина и борачких организациjа из Зворника, Шековића, Братунца и Власенице, као и ученици зворничких средњошколских установа. Епископ Хризостом jе, након парастоса, рекао да су невине жртве на Глођанском брду велики мученици и страдалници коjи су дали животе

Srna_univerzitet_banjaluka.jpg

Сјећање на студенте и раднике погинуле у отаџбинском рату

6. новембар 2014.

На спомен-плочу погинулим студентима и радницима Универзитета у Бањалуци данас су, у оквиру програма обиљежавања 39 година рада и развоjа Универзитета, положени виjенци и прислужене свиjеће, те jе служен парастос. На плочи jе уписано 87 имена, углавном студената и асистената, али и других радника коjи су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату као припадници Студентске бригаде и редовни воjници Воjске Републике Српске /ВРС/. Ректор бањалучког Универзитета Станко Станић навео jе да се сваке године, поводом дана Универзитета, полаже цвиjеће на спомен-плочу за 87 хероjа отаџбинског рата да би им се jош jедном одала почаст и исказала захвалност породицама чиjи су наjмилиjи дали животе за изградњу Републике Српске. Наводећи да Универзитет приводи краjу

Obiljezavanje_mitrovdanske_bitke.jpg

Сутра почиње обиљежавање „Митровданских битака 1992. и 1994. године“

6. новембар 2014.

У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова у Невесињу ће сутра почети обиљежавање „Митровданских битака 1992. и 1994. године“, коjе су симбол одбране Невесиња и источне Херцеговине. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Републике Српске Велимир Дуњић рекао jе на конференциjи за новинаре у Бањалуци да програм обиљежавања почиње свечаном академиjом и обраћањем званичника у 19.00 часова у Културном центру у Невесињу.  Он jе навео да ће програм обиљежавања бити настављен у суботу, 8. новембра, у 9.00 часова служењем Свете архиjереjске литургиjе у цркви Васнесења Господњег у Невесињу. Дуњић jе наjавио да ће у 11.00 часова бити служен помен борцима погинулим у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 06. новембар 1992. Годишњица страдања Срба у Подрињу

6. новембар 2014.

Глођанско брдо, Зворник. Злочин се догодио у зору, 6. новембра 1992. године када су припадници муслиманских снага, након мучења, поубиjали 126 воjникa из састава Зворничке и Шековачке бригаде Воjске Републике Српске, као и цивиле коjи су се ту затекли.     Везане виjести: Парастос на Глођанском брду  

oluja.jpg

Хрватска: Оптужница за убиство Срба после Олује

5. новембар 2014.

Државно тужилаштво у Риjеци подигло jе оптужницу против пензионисаног припадника Хрватске воjске Раjка Кричковића (56) због убиства трочлане српске породице Совиљ у селу Киjани код Грачаца 1995. године након акциjе „Олуjа“.  Са прославе „Олуjе“ у Хрватскоj У саопштењу обjављеном на интернет страницама тужилаштва, наводи се да се оптуженом ставља на терет да jе као припадник 118. домобранске пуковниjе ХВ из Госпића од 15. до 28. августа 1995. у селу Киjани, испред њихове куће убио цивиле Р. С. и М. С. пуцаjући у њих, док jе М. С. запалио заjедно с кућом и стоком. Из Жупаниjског државног тужилаштва у Риjеци навели су само инициjале жртава, али не оптуженог, али хрватски медиjи

milan_vrankovic.jpg

Отели му кућу и станове!

5. новембар 2014.

Мада jе грађански рат у Хрватскоj завршен пре скоро две децениjе, Милан Вранковић, шваjцарски пензионер, родом из Пристега код Бенковца, jош не може да живи на свом имању. Он jе у Пристегу 1972. године направио кућу, а 1984. у Бенковцу купио два трособна стана, сваки од по 100 квадратних метара. Има ли краjа неправди: Милан Вранковић Кућа у селу Пристегу jе 1995. године спаљена и потпуно уништена, комисиjа на челу са Бранком Кутиjом 2. децембра 1997. моjе станове даjе избеглицама, а да ме о томе чак нису ни обавестили. Дакле, класична отимачина! Било их jе 12 чланова фамилиjе Удовичић из Бугоjна и нису могли сви да стану. Разбили су 50

Mitrovic.jpg

Митровић: Реаговати на фалсификоване податке Машовића

4. новембар 2014.

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да би надлежне институциjе – Тужилаштво БиХ, Управи одбор Института за нестале БиХ и Међународна комисиjа за нестала лица морали да реагуjу на фалсификоване податке о убиjеним Србима у БиХ коjе износи Амор Машовић. – Умањивање броjа убиjених Срба, коjе износи Амор Машовић, jе у функциjи политике ФБиХ да се што више злочина припише Србима. На таj начин они покушаваjу доказати да су Бошњаци искључиво жртве рата у БиХ, због чега треба миjењати Деjтонски споразум како би они остварили доминатну политичку, териториjалну и сваку другу улогу у БиХ – рекао jе Митровић. Он jе подсjетио да jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА