Пресуда Жупаниjског суда у Осиjеку десеторици Срба на 139 година затвора због наводног злочина у Трпињи, наjбољи jе примjер како на основу краjње непоузданих доказа људе осуђуjу на максималне казне затвора, оциjенио jе директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Штрбац jе у изjави Срни рекао да jе затечен, али не и изненађен пресудом, с обзиром да прати суђења у Хрватскоj jош од ратних година и да jе свjестан чињенице да се хрватско правосуђе ниjе одмакло од тог времена, као и да сваком новом пресудом доказуjе коришћење двоструких стандарда. Према његовим риjечима, девет од 10 људи коjима jе данас изречена пресуда, приведено jе у „спектакуларном хапшењу“ у селу Трпињи, гдjе

На Никољдан 1992. године припадници такозване Армиjе РБиХ из Горажда свирепо су убили 56 српских цивила из фочанске Мjесне заjеднице Јошаница и запалили 18 jошаничких села. Тим поводом данас су породице побиjених Срба изашле на Градско гробље у Фочи и на мjесно гробље у Јошаници и запалили свиjеће. Преживjели и потомци убиjених и данас се присjећаjу како су их на крсну славу напале бивше комшиjе муслимани из Горажда.  Напад на 18 српских села Јошанице извели су припадници злогласне Прве дринске бригаде Армиjе БиХ, под командом официра Заима Имамовића. Наjвише убиjених jе из породица Вишњић, Груjичић, Кулић, Стевановић. Они су за само неколико часова, убили, заклали и спалили 56 мjештана, међу коjима jе 37

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић сматра да се не може прихватити позитивна оцjена рада Међународне комисиjе за нестала лица у БиХ, jер jе она, како jе рекао, била пристрасна. Митровић jе рекао Срни да не може бити задовољан резултатом од 70 одсто идентификованих пронађених несталих лица за 19 година рада. „Да су риjешили 90 одсто, онда бисмо рекли да су заиста били ангажовани, а од тог броjа врло су мало учествовали у проналажењу несталих Срба“, рекао jе Митровић. Према његовим риjечима, Комисиjа се углавном базирала на проналажењу несталих Бошњака и била десна рука Хашког трибунала, како би прикупили што више материjала за

Извештаj експерата ЕУ заобишао ратне злочине над Црногорцима у Хрватскоj и БиХ. Проф. Радан Николић: Да ниjе тако, Хрватска не би постала чланица Европске униjе Лора ПОДГОРИЦА – Извештаj експерата Европске униjе о поступању црногорског тужилаштва и судова у случаjевима ратног злочина односи се искључиво на ратне злочине коjе су у случаjевима „Морињ“, „Буковица“ и „Калуђерски лаз“ и „депортациjе“, наводно, починили црногорски држављани, а ниjедним словом се не дотиче злочина почињених 90-их година над црногорским држављанима, воjницима и цивилима у Хрватскоj и БиХ. Рекао бих да управо експерти ЕУ те злочине стављаjу под тепих, jер да ниjе тако Хрватска са огромним броjем неистражених и несанкционисаних ратних злочина не би била

Позивамо Вас,, на отварање изложбе „Година страдања-1942. Избор из легата Бошка Башкота“ и проjекциjу документарног филма „Да се њима никад не деси“, аутора Зорана Радоњића. Филм ниjе намиjењен особама млађим од 18 година и особама слабиjег здравственог стања. МУЗЕЈ КОЗАРЕ, ПРИЈЕДОР Понедjељак 22. децембар 2014. у 19 часова Изложба ће бити отворена од 22. децембра 2014. до 28. jануара 2015.        

Милан Сопић, наjмлађи одликовани борац Воjске РС: Богу хвала што сам рањен, па данас имам од чега да живим!   Милан Сопић У рат jе отишао са непуних 19 година. Право из школске клупе. Ни први, ни посљедњи. Са завршеном средњом машинском школом „бачен“ jе у ратни гламочки казан. Додиjељен пjешадиjи. Убрзо након тога пролази обуку за команду вода, скаче са ратишта на ратиште, махом крупска, а 12. фебруара 1992. године, у 21. години живота бива рањен на Грабежу, код Бихаћа. Милан Сопић се и данас сjећа тих дана. – Рањен сам директно у бутину. Имао сам седам операциjа. Прва од њих jе била у Бањалуци и тада су ми

Фонд за хуманитарно право (ФХП) и Наташа Кандић прикриваjу од очиjу jавности jер показуjу како jе уистину замишљен и колико jе штетан механизам РЕКОМ-а (тзв. „међународне комисиjе за истину“) где активно учествуjе и службени Београд преко судиjе Синише Важића. Проблем на коjи jе своjевремено указао и ванредни професор Правног факултета у Новом Саду, др Бранислав Ристивоjевић („РЕКОМ или да ли историjске чињенице могу постати правоснажне?“) састоjи се и у томе што „РЕКОМ хоће да буде коначни арбитар наше историjе тако што ће забранити историчарима да пишу о историjи последњих ратова вођених на простору бивше Југославиjе, а обичним људима да о томе расправљаjу, размишљаjу, говоре. РЕКОМ ће то чинити тако што