Скочите на садржај
Логор за Србе “Силос” jе распуштен два месеца након парафирања Деjтонског мировног споразума, а 27. jануара 1996. на Савиндан, кад jе затворен, изашла су 44 логораша. Затворен jе истог датума када и злогласни фашистички логор из Другог светског рата “Аушвиц”. Везане виjести: Српски заточеник логора „Силос”: Молио сам да ме убиjу
Пензионисани професор Универзитета у Загребу Светозар Ливада тврди да фашизам у Хрватскоj никада ниjе поражен и да су Срби у тоj земљи и сада, као и за вриjеме Другог свjетског рата, грађани другог реда чиjи се идентитет затире на сваком кораку. „У ЕУ се прећутно подржава антидух цивилизациjе коjа се изнова jавља у Хрватскоj. Када посланик у Европском парламнту Ружа Томашић говори да у Хрватскоj треба укинути националне мањине, то не изазива никакво реаговање из Брисела“, рекао jе Ливада. Он jе за данашњи „Прес РС“ оциjенио да jе побjеда Колинде Грабар-Китаровић, на изборима за предсjедника Хрватске доказ да у тоj земљи поново долази до буђења наjцрње идеологиjе у историjи човjечанства.
Америчка фирма МПРИ, против коjе су Срби из Краjине повели спор пред Судом у Чикагу, оптужуjући jе да jе била савjетник хрватске воjске и тако помогла у протjеривању и геноциду над Србима у Хрватскоj у операциjи „Олуjа“, понудила jе Краjишницима нагодбу, пишу „Вечерње новости“. Федерални суд у Чикагу jе прошлог октобра дjелимично прихватио тужбу Краjишника, а судиjа Џон Ли одлучио jе да агенциjи МПРИ треба судити према америчком закону због уништене имовине краjишких Срба. У децембру jе одржано рочиште на коjем jе тужена страна пристала да се поведу разговори о нагодби. Директор документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оцjењуjе понуду о нагодби као позитиван помак за српску страну у процесу коjи
Предсjедник Координациjе српских удружења породица несталих са подручjа бивше Југославиjе Драган Пjевач рекао jе да породице знаjу да неће бити процесуирани сви злочини над Србима, али да очекуjу да се процесуира барем пет одсто наjгорих злочина. „Ми из удружења се никада нећемо са тим помирити. Осуђуjемо све злочине ма ко их починио и тражимо процесуирање“, рекао jе Пjевач новинарима испред цркве Светог Марка у Београду, гдjе jе служен парастос за убиjене Србе у хрватскоj акциjи „Масленица“. Он jе напоменуо да за злочине у Масленици, коjа jе била показна вjежба за акциjу „Олуjа“, jош нико ниjе одговарао и додао да jе, наjвероватниjе, у Хрватскоj питање одговорности за ратне злочине над Србима
Ако у Google претраживачу укуцате „zločini Srba u Prijedoru“, изаће вам 139,000 резултата, а неки од понуђених наслова гласе овако „Pokolj u Prijedoru“, „Cetnicki zlocini u Prijedoru i Kozarcu“, „Prijedor, zabranjena riječ“, „Naši dragi ratni zločin(c)i“, „ETNIČKO ČIŠĆENJE U PRIJEDORU“, „Savršeni lanac srpskih zločina“, „Prijedor je ‘bosansko-krajiška Srebrenica’ “, итд. Ако у претраживач укуцате „Zločini Muslimana nad Srbima u Prijedoru“, изаћиће вам 35,900 резлтата, од коjих су прва три наслова „Suđenje Karadžiću: Stakić potvrdio teške zločine nad muslimanima i Hrvatima u Prijedoru“, „Prijedor, zabranjena riječ“, „Cetnicki zlocini u Prijedoru i Kozarcu“. Нађе се потом и по неки наслов коjи упућуjе да се у Приjедору страдали и Срби, да jе дошло
Да се Предраг Цупаћ у рату као и други клинци задржао на сакупљању чаура и метака, можда би остали без књиге о ратним ознакама српске воjске у Отаџбинском рату. Предраг Цупаћ За његов подухват смо чули приjе издавања, послали питања, и од тада смо чекали. Прво промоциjа, па активности у удружењу Јадовно… Сjећамо се да jе Предраг помjерио слање одговора због помагања поплављенимa широм Српске током маjа. Сигурно да би се одавно престали интересовати за питања коjа толико дуго стоjе неодговорена, да ниjе у питању Воjска Републике Српске. Та велика тема била jе обавезуjућа околност и за Цупаћа, коjи каже да jе приликом обjављивања књиге у коjоj jе
Предсjедник Удружења логораша Модрича Владо Драгоjловић изjавио jе Срни да су Срби из Оџака задовољни оптужницом против Илиjе Јурића, коjу jе подигао тужилац Посебног одjељење за ратне злочине Тужилаштва БиХ, и изразио очекивање да ће бити процесуирани сви починиоци тортуре над Србима у Оџаку 1992. године. Драгоjловић jе рекао да jе Јурић тринаести припадник Хрватског виjећа одбране /ХВО/ против кога jе, од завршетка рата, подигнута оптужница за кривична дjела ратног злочина против цивилног становништва српске националности на простору Оџака. „Према сазнањима Удружења логораша Модрича, Окружно тужилаштво Добоj, Кантонално тужилаштво у Орашjу и Тужилаштво БиХ за кривична дjела ратног злочина над цивилима у Оџаку сумњиче око 200 лица“, рекао jе Драгоjловић
Удружење породица киднапованих и убиjених Срба на Косову и Метохиjи саопштило jе да наjвећи броj српских медиjа игнорише њихово постоjање и борбу за истину, док су се своjевремено, када jе то било актуелно, сви без изузетка бавили Сребреницом, „опсадом Сараjева“, „опсадом Вуковара“ и Рачком. „Православци, зар jе могуће да готово већи дио медиjа како електронских тако и штампаних нису обjавили нашу наjаву протеста у Подгорици и пратили протест на коjем смо доказаног злочинца Хашима Тачиjа дочекали са паролом `злочинац Тачи завио Метохиjу у црно`“, питаjу из овог удружења. У саопштењу се додаjе да су само листови „Политика“ и „Наше новине“ у Србиjи, Новинска агенциjа Републике Српске – Срна и Телевизиjа
Пише: Богдан Пантић Никада нисам био у Карловцу. Никада нисам био на Коранском мосту и никада се нисам купао у истоименоj реци… Лажем, био сам у Карловцу док ме jе маjка носила у стомаку. Ишла jе да препозна леш мртвог ми оца. Тетка jе била у шоку, она то ниjе могла да уради, не би поднела таj бол. Довољно jе било што jе гледала рођеног брата како се дави у реци, како млатара рукама док бесупешно покушава да исплива на површину и како се та борба завршава поразом. Покушавали су да га оживе на обали где су га спасиоци извукли, а затим га jе хитна помоћ одвезла у градску болницу на
У два села поред Вргинмоста усташе су 21. jануара 1941. године звjерски убили 56 Срба. Усташе су 21. jануара 1942. године у два села поред Воjнића убили 56 недужних српских становника: Село Бовић, Вргинмост. Усташе су 28. децембра 1941. и 21. jануара 1942. у властитим кућама масакрирале и спалиле 26 Срба. Село Батинова Коса, Вргинмост, 21. jануара 1942. усташе убиле 30 српских сељака. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.
Парастос ће се служити у цркви Св. Марка, у Београду, 22. jануара 2015. године, с почетком у 11 часова. Ове године као и до сада, породице несталих и poгинулих Краjишника обиљежиће Парастосом 22. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима (Масленица 93.) и на Малом Алану. Парастос ће се служити у цркви Св Марка, у Београду, 22. jануара 2015. године (четвртак), с почетком у 11 часова. Након парастоса, у ташмаjданском парку биће положено цвиjеће на спомен плочу страдалим Србима. Операциjа хрватске воjске „Масленица 93.“ изведена jе 22. jануара 1993. године на подручjу Равних Котара и Велебита, коjе jе било под заштитом УН. У злочину хрватске воjске, са подручjа Равних Котара протjерано jе више од
Предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раjилић сматра да документи о злочинима над Србима, коjе jе потпредсjедник Федерациjе БиХ /ФБиХ/ Мирсад Кебо доставио Тужилаштву БиХ, потврђуjу да српске жртве 20 година говоре истину да су се над Србима догодили злочини наjстрашниjе врсте. Раjилићева jе рекла Срни да се сваки парастос и обиљежавање страдања Срба завршавао уз „тешку истину“ да нико за те злочине ниjе одговарао. Она jе изразила увjерење да ће након Кебиног поступка ствари бити другачиjе. „Знали су и Хрвати и Бошњаци да ће то кад тад доћи на видjело, да ли од господина Кебе или неког другог. Злочини би били кад тад доказани“, истакла jе Раjилићева
Муслимански екстремисти криви су за сукоб у Приjедору 1992. године, рекла jе предсjедник приjедорског Удружења породица несталих, заробљених и погинулих Здравка Карлица на суђењу генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу. У наставку суђења генералу Младићу, послиjе jедномjесечне паузе, Карлица jе као свjедок одбране испричала да jе њен супруг Зоран убиjен у љето 1992. у нападу муслиманских формациjа. Она jе истакла да jе њен муж у маjу те године учествовао у преговорима о разоружавању паравоjних формациjа у претежно муслиманском селу Козарац, преноси Бирн. „Умjерена струjа Странке демократске акциjе /СДА/ прихватала jе разоружавање, али екстремна струjа ниjе, и дошло jе до сукоба“, рекла jе Карлица. Током унакрсног испитивања, она jе навела да
Ратковић страна, код Чемернице, Вргинмост, 20. Јануара 1942, на св. Јована, Крсну славу, усташе су ножевима усмртиле 74 Српкиње с њиховом дjецом, жене и дjевоjке приjе тога су мучене и силоване Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.
Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић сматра да Шефик Џаферовић не може обављати функциjу предсjедаваjућег Представничког дома парламента БиХ, због прикривања ратних злочина почињених над Србима у протеклом рату у БиХ. „Не треба заборавити ни одговорност наjвиших ратних воjних и политичких бошњачких званичника за прикривање тиjела несталих српских бораца и цивила на подручjу Озрена“, рекао jе Митровић Срни. Он каже да Тужилаштво БиХ треба да се позабави документациjом и доказним материjалом о ратним злочинима почињеним над Србима, коjе jе доставио потпредсjедник Федерациjе БиХ Мирсад Кебо. „Тужилаштво БиХ, такође, мора да се изjасни о предметима `Дудаковић`, `Мркоњић Град`, `Брод`, преостали дио предмета `Сиjековац`,
Ружица Лукајић о хапшењу свог супруга, пуковника Данета Лукајића од стране хрватских
Приступање Хрватске ЕУ било је прије свега психолошки важно Хрватима јер су
Код Шаранове јаме на Велебиту јуче је служен помен за више од
Драган Васиљковић, за „Новости“, из сплитског затвора, док чека одлуку Врховног суда
Пише: Дани(ј)ел Симић Паркинг крај Кастела. Четири ујутру. Призор као и сваки пут.
И после седамдесет година, још се не зна пуна истина о страдањима
Хрватско Министарсто унутрашњих послова доставило је данас Министарству иностраних послова БиХ службену
Жупанијски суд у Загребу одредио је једномјесечни притвор пензионисаном пуковнику Војске Републике
Пензионисани пуковник Војске Републике Српске и члан Удружења „Јадовно 1941“ Дане Лукајић,
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас на Козари да је
Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић рекао је да се пет деценија
Испред Спомен-обиљежја у Пирковцима код Лопара данас је служен помен за десет
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
