arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Kontejner_u_kojem_su_bili_eksponati_iz_spomen_sobe_u_Doboju.jpg

ГРАДСКА УПРАВА НИЈЕ НАДЛЕЖНА ЗА АРХИВСКУ ГРАЂУ ИЗ СПОМЕН-СОБЕ

Контеjнер у коjем су били експонати из спомен собе у Добоjу Градска управа Добоj располаже информациjама да се архивска грађа, документациjа, фотографиjе и друга обиљежjа из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата налази у обjекту касарне у Миљковцу, коjи су Оружане снаге БиХ ставиле на располагање градскоj управи, речено jе Срни из градске управе. Градска управа не миjеша се у рад Градске борачке организациjе и не располаже информациjама да ли су органи те организациjе извршили примопредаjу и начинили записник о преузимању архивске грађе, документациjе, фотографиjа и других обиљежjа из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, jер то ниjе у њеноj надлежности. Спомен-соба jе, како се наводи, у надлежности Борачке организациjе коjа ће у складу са претходним

Sastanak_organizacionog_odbora_za_obiljezavanje_godisnjice_stradanja_Srba_u_Sijekovcu.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА У СИЈЕКОВЦУ 26. МАРТА

Састанак организационог Одбора за обиљежавање годишњице страдања Срба у Сиjековцу У Сиjековцу ће 26. марта служењем Свете литургиjе у цркви Свете великомученице Огњене Мариjе почети обиљежавање 23 године од страдња Срба у овом мjесту у општини Брод. Програмом jе предвиђено да ће литургиjа бити служена са почетком у 9.00 часова, за 10.30 предвиђен jе парастос погинулим српским цивилима, а у 11.00 полагање виjенаца на спомен-плочу. Након тога услиjедиће обраћање званичника и духовни програм. Одбор Владе Републике Српске за његовање традициjе значаjних историjских догађаjа уврстио jе страдање Срба у Сиjековцу у календар значаjних историjских датума и обиљежавање тог страдања jе од републичког значаjа, изjавио jе предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских

Sastanak_predstavnika-srpkih_udruzenja_sa_Serzom_Bramercom.jpg

РАЈИЛИЋ: ЧЕКАМО ОДГОВОР БРАМЕРЦА

Састанак представника српских удружења са Сержом Брамерцом Предсjедник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић-Раjилић изjавила jе да се представници овог удружења више неће састати са главним тужиоцем Хашког трибунала Сержом Брамерцом, уколико у маjу од њега не добиjу одговоре у вези са процесуирањем предмета ратних злочина почињених над српским женама у БиХ. Након састанка у Бањалуци са Брамерцом, Раjилићева jе подсjетила да му jе приjе пола године током сусрета у Сараjеву предала копиjу списка од 397 убиjених српских жена само са подручjа Сараjева и Горажда коjи jе прослиjеђен на процесуирање Тужилаштву БиХ, али да jош нема никаквог одговора по том питању. „Питала сам Брамерца гдjе jе оваj списак,

Nato_zlikovci_bombardovali_su_i_bolnicu_Dragisa_Misovic_u_Beogradu.jpg

КАКО САМ ОДЛОЖИО АГРЕСИЈУ

Нато зликовци бомбардовали су и болницу Драгиша Мишовић у Београду Данас, и раниjе, говорило се о злочиначком подухвату коjи су српски политичари, официри, генерали итд., чинили према Албанцима, према не знам коме све, према међународноj заjедници, због чега имамо цео државни врх у Хагу, делом осуђен; делом чекаjу пресуде или су у неком статусу обновљеног поступка[1]. Но, jа мислим да jе проjекат „злочиначког подухвата“ створен у НАТО. Ниjе се десио на Косову, ниjе се десио у Босни, на териториjи Републике Српске или тамо где jе српски народ живео у времену последњих 15, 20 година. Заправо, смишљен jе у Вашингтону, Лондону, Бону, а испланиран у Бриселу, у седишту НАТО. Леополд Троиси

Feljton_o_Jovanu_Raskovicu_Plemici_iz_Raske.jpg

Фељтон о Јовану Рашковићу: Племићи из Рашке

Пре Боjа на Косову наши преци презивали су се Воjновићи. У Далмациjи су изгубили племство, jер нису хтели да се покатоличе. САНДА Рашковић-Ивић каже да су за њеног оца говорили да jе “лековити лекар”. Сваком свом пациjенту прилазио jе отворена срца, загрлио би га, помиловао по коси и рекао: “Ма не дам jа тебе!” У ствари, пружао му jе наду и утеху. А душевном болеснику утеха jе наjпотребниjа. – Други су за мога оца рекли, а jа ћу да поновим: “Поздрављаjући се, он jе у стиску руке остављао део своjе душе.” То су jош чинили само стари Монголи – каже Санда. О томе какав jе Јован Рашковић био човек, коjи

Sud_BiH.jpg

СВЈЕДОЦИ ГОВОРИЛИ О ЗЛОЧИНУ У КУКАВИЦАМА

На суђењу оптуженима за злочин почињен у мjесту Кукавице, на подручjу општине Рогатица, свjедок Тужилаштва БиХ Славица Лукић испричала jе како jе 27. августа 1992. године рањена у колони возила коjа су, напуштаjући Горажде, ишла према Рогатици. Лукићева jе рекла да jе са супруговим родитељима кренула из мjеста Јабука и да jе колона нападнута на скретању код Мушића. „Одjедном jе кренула ватра. Изгледало jе као да асфалт гори. Све око нас jе летjело. Пошто сам jа возила, гледала сам само наприjед, не видjевши ни ко пуца, ни одакле. Возила сам све док нисам осjетила да ми jе десна нога укочена и да губим контролу над возилом“, посвjедочила jе Лукићева. Она

Srpski_zid_placa_kod_Tuzilastva_za_ratne_zlocine_u_Beogradu.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА СИСТЕМАТСКИ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА

Чланови Удружења породица киднапованих и убиjених Срба на Косову и Метохиjи и поштоваоци жртава окупили су се данас у Београду испред Српског зида плача код Тужилаштва за ратне злочине да, поводом 11 година од мартовског погрома и 17 година од почетка систематског злочина над Србима, упозоре домаћу и свjетску jавност да одговорни мораjу бити процесуирани. Предсjедник Удружења Симо Спасић рекао jе да ће породице извршити додатни притисак на српско Тужилаштво да се заложи да суд за злочине такозване Ослободилачке воjске Косова (ОВК) буде што приjе установљен, нагласивши да су породице спремне да свjедоче. „Ми смо дали списак од 300 имена киднапера и отмичара. Они не могу данас бити премиjери и

Evica_Preradovic.jpg

Побегла из Хрватске, спасила је шиваћа машина

Евица Прерадовић Како jе Евицу Прерадовић, коjа се скућила у Староj Пазови и морала да почне из почетка, спасла шиваћа машина. Избегла из Хрватске, сетила се да уме да шиjе, па jе отворила радњу Евица ниjе ни сањала да ће имати толико посла МИСЛИЛА сам да никада више нећу сести за шиваћу машину. Али, не реци никад. Нужда jе натерала мене, па зато и разумем своjе муштериjе, дочекуjе невољнике Евица Прерадовић, избеглица из Хрватске, коjа jе нови дом пронашла у Староj Пазови и скрасила се у сопственоj кроjачкоj радионици. Живот jе ову жену свему научио, поготово недаће. Зато jоj и ниjе било тешко да се врати првоj љубави – шиваћоj

Sluzenje_parastosa_u_crkvi_Svetog_Nikole_u_Pristini.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС У ЦРКВИ У ПРИШТИНИ

Служење парастоса у цркви Светог Николе у Приштини У цркви Свети Никола у Приштини данас су поводом 11 година од мартовског погрома свештеници Рашко-призренске епархиjе служили парастос коме jе присуствовало десетак Срба. Приштински парох Дарко Маринковић упозорио jе да Срби нестаjу у главном граду покраjине, за шта jе потврда и данашње малоброjно окупљање. „Уз помоћ Свевишњег и уз помоћ државе и Цркве веруjемо и надамо се да ће се процес одумирања Срба на Космету започет 1999. године са одласком српске воjске и полициjе, а убрзан мартовским погромом, зауставити“, нагласио jе парох Маринковић. Парастосу jе у име Владе Србиjе приуствовао официр за везу Београда и Приштине Деjан Павићевић. Он jе новинарима

Polaganje_vijenaca_u_Kosovskoj_Mitrovici.jpg

СЛУЖЕН ПОМЕН У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

Код „Споменика истине“ у сjеверноj Косовскоj Митровици данас jе служен помен српским жртвама страдалим на Косову и Метохиjи, чиме jе почело обиљежавање 11 година од погрома становништва 17. марта 2004. године. Помен код споменика надомак главног ибарског моста служили су свештеници цркве Светог Димитриjа из Косовске Митровице у присуству великог броjа грађана и родбине страдалих. Виjенце на „Споменик истине“ положили су представници Канцелариjе Владе Србиjе за Косово и Метохиjу, локалних самоуправа са сjевера Косова, Косовскомитровачког округа, представници Удружења ратних ветерана и СУБНОР-а, као и министар за локалну самоуправу у косовскоj Влади Љубомир Марић, преносе београдски медиjи. Предсjедник Привременог органа општине Косовска Митровица Александар Спирић изjавио jе да Косовска Митровица не

Manastir_Sv.jpg

Дан када је Косово горело

Призрену – граду три jезика, граду три културе, граду ориjенталног господства, нанет jе смртни ударац Обнова манастира Светих архангела код Призрена, уништеног у погрому у марту 2004. године (Фото Ж. Ракочевић) „Билбил пиле, не поj рано, не буди ми господара”, певала jе на гвозденом воjничком кревету старица Наталиjа Крстић. Читав живот она jе певала старе косовске песме, пева и сада у сабирном центру последњих призренских Срба. Побегла jе из Богословиjе у коjоj jе горео Душан Недељковић, и крила се по граду док jе неки воjни транспортер ниjе довезао у камп немачког Кфора. Каквог ли се она господара плашила док се боса крила испод призренских мостова да дочека зору и да

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 17. и 18. март 1945. Годишњица страдања Срба из Лике

Село Калебовац, Кореница 17. и 18. марта 1945. године усташе су поклале и спалиле у кућама и сjеницама 40 Срба презимена: Фундук, Орлић, Вукадиновић и Веиновић.       Доносимо Вам непотпун списак жртава, коjе не смиjемо заборавити ! Дракулић Николе Јелена, 1889. Фундук Милана Богданка, 1921. Фундук Миливоjа Драга, 1926. Фундук Вуjе Даница, 1914. Фундук Миливоjа Даница, 1923. Фундук Максима Драга, 1916. Фундук Самоjла Душанка, 1931. Фундук Илиjе Ђорђе, 1937. Фундук Миливоjа Илиjа, 1934. Фундук Илиjе Љубица, 1941. Фундук Спасе Мара, 1935. Фундук Јове Мариjа, 1893. Фундук Илиjе Мићо, 1938. Фундук Самоjла Мићо, 1933. Фундук Лазе Милева, 1901. Фундук Илиjе Милка (Мица) ,1940. Фундук Самоjла Милка (Беба), 1940. Фундук

Pripadnici_mirovnih_snaga_posmatraju_albanske_teroriste_kako_unistavaju_pravoslavnu_crkvu.jpg

МАСОВНИ ЗЛОЧИНИ УЗ БЛАГОСЛОВ МЕЂУНАРОДНИХ „МИРОВЊАКА“

Убиства, паљевине, понижавања…Минобацачки проjектили на Високе Дечане…Демолирање православних храмова… Поновна протjеривања повратника…За све те злочине одговарало „неколико особа“. Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Седамнаестог марта навршава се 11 година од мартовског погрома косовско-метохиjских Срба – то jе датум коjи jе означио завршетак организованог прогона Срба са простора jужне српске покраjине. Сигнал за нападе, убиства, паљевину имовине, цркава и манастира дали су тадашња Радио-телевизиjа Косова и лист „Коха“ емитовањем лажне информациjе да су у риjеци Ибар, у мjесту Чабра на сjеверу Косова, Срби утопили албанско диjете. У сjеверноj Косовскоj Митровици убиjено jе двоjе Срба. Истовремено, у центру Приштине и на прилазима српским селима у остатку Косова почело jе масовно окупљање Албанаца. УНМИК полициjа

Albanac_lomi_krst_na_crkvi_Sv.jpg

СУТРА ОБИЉЕЖАВАЊЕ 11 ГОДИНА ОД МАРТОВСКОГ ПОГРОМА

Албанац ломи крст на цркви Светог Саве у jужноj Косовскоj Митровици током мартовског погрома 2004. Директор Канцелариjе за Косово и Метохиjу у Влади Србиjе Марко Ђурић присуствоваће сутра у Косовскоj Митровици обиљежавању 11 година од погрома над Србима на Космету. Предвиђено jе да Ђурић у 10.00 часова присуствуjе помену жртвама страдалим на Косову и Метохиjи и положи виjенац код споменика „Бели анђео“, наjављено jе из Канцелариjе за Косово и Метохиjу. Ђурић ће потом у сали „Митровачког двора“ у 13.00 часова присуствовати Академиjи сjећања, на коjоj ће се обратити присутнима. Директор Канцелариjе за Косово и Метохиjу ће истог дана посjетити Звечане, гдjе ће у 15.30 часова са бившим фудбалером и репрезентативцем

Манастир Крка

Нестало 7.000 икона из Хрватскe

До сада враћено више од 20.000 предмета културне баштине, склоњених из Хрватске у Србиjу током рата деведесетих година Манастиру Крка jе враћена уметничка збирка (Фото Епархиjа далматинска) Око 32.000 избеглица и приближно 1.000 икона, расељених из Хрватске пред ратним деjствима деведесетих година прошлог века, jош имаjу привремену адресу у Србиjи. Али, док се за враћање икона и другог културног блага, склоњених из манастира, цркава, музеjа, приватних збирки, хрватска држава заложила и пред Међународним судом правде у Хагу и пред посланицима Европског парламента, за повратак прогнаних Срба не влада толико интересовање. Комесариjат за избеглице Републике Србиjе прошле године поброjао jе да неколико десетина хиљада људи и даље ниjе повратило станарско право

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.