У традициjи српског народа jе да се невино страдалим жртвама различитих погрома одаjу помени у складу са верским обичаjима Српске православне цркве. Таква пракса се проводи широм стратишта на подручjу бивше СФРЈ те не видимо разлог да се дужна пошта невино страдалима на овакав начин не ода и на Дудику на коjем jе у Другом светском рату стрељано неколико стотина Срба и антифашиста с подручjа Срема и Славониjе, наводи у саопштењуу за jавност председник Градске организациjе СНС-а Небоjша Баjић. Додаjе како jе сходно томе СНС упутио писмо Удружењу антифашистичких бораца и антифашиста града Вуковара у коjем су затражили да се на обележавању годишњице страдања антифашиста на Дудику у оквиру службене

У НАТО нападу на Србиjу 1999., у Новом Саду, срушени су мостови и зграда телевизиjе. Али документи о животу и смрти у Новом Саду, као и у целоj Србиjи, нису остали незабележени.   НАТО зликовци погађаjу Жежељев мост у Новом Саду 26. априла 1999.   Друштво новинара Воjводине и Филмски фестивал “Бдење душе“ Вас позиваjу, Три дана после и 16 година касниjе на ТРИПТИХ О “МИЛОСРДНОМ АНЂЕЛУ“ У НОВОМ САДУ – избор из програма са 7. Карловачке манифестациjе “ФИЛМСКО БДЕЊЕ ДУШЕ“ Говоре:Младен Булут, председник ДНВСрђан Илић, уметнички директор фестивала   Уторак, 5. маj 2015., у 19.00 сати. Клуб новинара ДНВ – Нови Сад, Воjвођанских бригада 17/III У НАТО нападу на

Сав новац коjи добиjа од Републике Српске као породица погинулог борца, Нина Петровна чува да би платила путовање из Русиjе у Српску Маjка Нина Петровна поред гроба свог сина Олега у Милићима Пише: Милиjана ЂОКАНОВИЋ Рускиња Нина Петровна Мjазина каже Срни да jу jе живот дубоко везао за Републику Српску, гдjе jе дошла са огромном жељом да научи српски jезик и зближи се са људима за чиjу jе слободу у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату живот дао њен 24-годишњи син Олег. На гробљу у Милићима сахрањен jе само jедан руски добровољац, син Нине Петровне – Олег Станиславович Ктитарjенко. У jулу се навршава 20 година од његове погибиjе, када ће бити организован помен.

Припадници породице Дрпа из Вргинмоста жртве су разних облика репресиjе: Божо Дрпа jе у студеном прошле године у Слуњу присуствовао ексхумациjи гробнице с 20 тиjела и слутње су се обистиниле. Идентифицирао jе тиjело свога брата. Борба за станарско право ниjе му успjела Божо Дрпа Повратник Божо Дрпа из Вргинмоста помирио се са чињеницом да нема риjешено стамбено питање и потуца се од немила до недрага већ петнаест година по околним селима. Помирио се и са скромном социjалном накнадом, али никако се не може помирити с чињеницом да jош ниjе пронађен и кажњен убоjица, или барем налогодавац убоjства његова осамнаестогодишњег брата Драгана, устриjељеног у потиљак за вриjеме Олуjе у околици Слуња.

Исчитаваjући извештаjе у хрватским медиjима о комеморациjи у Борову, поводом несрећних догађаjа са почетка Маjа 1991 године, коjи су нажалост кулминирали оружаним сукобом, а коjи jе вероватно означио и дефинитивни почетак крвавог грађанског рата на овим просторима, човек не може а да не запази малициозност и покушаj провокациjе локалног становништва, коjи се срећом и jош jедном показао пуцњем у празно. Тако jедан угледни хрватски медиj, своj извештаj почиње следећом реченицом: „Боjкот прославе од стране већинског становништва Борова села, поновио се и ове године, иако jе први пут у колони сjећања корачала и хрватска предсjедница Колинда Грабар-Китаровић“. Извештаj се даље наставља већ препознатљивим флоскулама о „нелоjалности“ грађана и непризнавању Хрватске државе,

Министар за рад, запошљавање, социjална и борачка питања Александар Вулин поручио jе данас хрватским званичницима да, приjе него што помену Србиjу, погледаjу у своjе двориште гђе ће виђети да имаjу пуно разлога да се баве собом и своjом судском праксом, а да Србиjу оставе на миру. Александар Вулин Вулин jе то рекао реагуjући на изjаву предсjеднице Хрватске Колинде Грабар-Китаровић да правда ниjе стигла оне коjи су осмислили идеjу о Великоj Србиjи. Вулин jе, у писаноj изjави, навео да, судећи по све учесталиjим изjавама званичника Хрватске, у тоj држави нема ни већих ни важниjих проблема и тема од Србиjе. „Представници земље коjа слави дан када jе протерала 250.000 своjих држављана српске

Хрватска jош ниjе рашчистила неке ствари са Србиjом, рекао jе у интервjуу Вечерњем листу бивши генерал воjске Хрватске Петар Стипетић. Колона избjеглица из Краjине Он jе у интервjуу навео да jе учествовао у операциjама “Бљесак“ и “Олуjа“ и то од планирања до, како jе рекао, “терена“. “Увиjек ћемо морати да гледамо шта Београд ради. Још нисмо рашчистили неке ствари са њима. Ипак, мислим да стварне опасности за земљу сада нема. Можемо се мирно окренути другим питањима, а наша воjска нека прати, оцjењуjе и нека на вриjеме пошаље сигнале да се нешто спрема“, навео jе Стипетић. Према његовим риjечима, тадашњи предсjедник Хрватске Фрањо Туђман jе од воjске захтиjевао да се акциjе