Отаџбински рат Архиве - Страница 361 од 504 - Јадовно 1941.

Polaganje_vijenaca_na_spomenik_poginulim_borcima_u_Ribniku.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ДРУГОГ КРАЈИШКОГ КОРПУСА

30. мај 2015.

Служењем парастоса у цркви Рођења Пресвете Богородице и полагањем виjенаца на централно спомен-обиљежjе погинулим борцима у Рибнику jе данас обиљежен Дан Другог краjишког корпуса Воjске Републике Српске. Полагање виjенаца на споменик погинулим борцима у Рибнику Обиљежавању Дана Другог краjишког корпуса присуствовао jе министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, коjи jе подсjетио да jе оваj корпус формиран 25. маjа 1992. године с циљем одбране српског народа и стварања Републике Српске. Савановић jе навео да jе током Одбрамбено-отаџбинског рата кроз Други корпус прошло 18.000 бораца од коjих jе 2.000 погинуло. “Сви треба да их поштуjемо и да их сjећамо”, рекао jе Савановић. Он jе додао да ће бити размотрено да

Обнавља се католичка црква ратног злочинца Дон Илије Томаса у Клепцима Светог Вукашина

30. мај 2015.

„Благослов поља“ извршен jе поводом годишњице смрти ратног злочинца Дон Илиjе Томаса Црква у коjоj су насилно покрштавани Срби из Клепаца 1941. године У овоj „цркви“ извршен jе обред католичењa Срба из Клепаца 10. августа 1941, у суштини присилан, са обећањем Дон Илиjе (усташког повjереника за Херцеговину) да им се сада гарантуjу животи. Већ сутрадан су дон Илиjине усташе, похапсиле те исте Србе. Бабе коjе нису могле да пешаче, њих девет, поубиjали су по кућама и на улицама. Остали народ су под кундацима одвели у злогласни „Силос“ у Тасовчићима. Одатле су, у жицу везане дjечаке и одрасле мушкарце из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Почитеља,Чапљине камионима спровели до jаме Бивоље Брдо

Календар геноцида: 30. мај 1999. Годишњица страдања Срба у Варварину

29. мај 2015.

На данашњи дан 1999. године авиони НАТО су код Варварина с четири проjектила, испаљена за мање од пет минута, срушили мост преко Велике Мораве и убили наjмање 11 цивила, међу коjима Сању Миленковић (16), jедног од наjталентованиjих младих математичара у свету. Напад jе отпочео у 13.25 часова, при ведром времену, а мост jе због пиjачног дана у Варварину био пун људи. У истом нападу убиjен jе и протоjереj ставрофор Миливоj Ћирић, прва жртва НАТО агресиjе међу свештенством Српске православне цркве, коjи jе усмрћен на прагу оближњег храма Успења Пресвете Богородице. Истог дана jе у нападу НАТО авиjациjе на конвоj британских, италиjанских и португалских новинара на путу Призрен-Брезовица убиjен возач Небоjша

СРБИ ЋЕ ХРИШЋАНСКИ ОБИЉЕЖИТИ 20 ГОДИНА ОД “ОЛУЈЕ” И ПРОГОНА

29. мај 2015.

У порти манастира Крушедол на Фрушкоj Гори данас jе одржана промоциjа Зборника радова “Српски народ у Хрватскоj од конститутивности до националне мањине” и тако наjављен Свесрпски сабор “Крушедолска звона 2015”, коjи jе ове године диjелом посвећен 20 година до прогона Срба са простора Хрватске. Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир изjавио jе за Срну да ће Срби сутра, у манастирском миру и у складу са своjом хришћанском вjером, достоjанствено запалити свиjеће за страдале у “Олуjи”. Он jе нагласио да су породице страдалих и прогнани Срби огорчени због начина на коjи Хрватска намjерава да обиљежи таj датум. “За разлику од Срба коjи имаjу хришћански приступ, Хрватска

ОБИЉЕЖЕНО 23 ГОДИНЕ ОД ОДБРАНЕ ГРАДА

29. мај 2015.

Обиљежена годишњица одбране града Приjедора У Приjедору jе данас обиљежена двадесет и трећа годишњица одбране града у знак сjећања на 30. маj 1992. године када jе у нападу муслиманских паравоjних формациjа погинуло 15 бораца из редова воjске и полициjе, а 26 рањено. Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Приjедора Здравка Карлица рекла jе да jе 30. маj 1992. у Приjедору симбол побjеде добра над злом, слободе на тероризмом и патриотизма над издаjом. “Кад убиjете воjнике у земљи у коjоj живите, то jе тероризам. Кад нападнете полициjску станицу, то jе тероризам. У чему jе разлика напада на полициjску станицу 30. маjа 1992. у Приjедору и недавно

Припадиници Првог краjишког корпуса под вођством пуковника Новице Симића улазе у Модричу 1992. године

БЕЗ ПРОБОЈА КОРИДОРА, МОЖДА НЕ БИ БИЛО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

29. мај 2015.

Корпус jе био окосница Воjске Републике Српске са 127.000 бораца… Брањен jе фронт дужи од хиљаду километара са сjеверном и jужном страном… Генерала Момира Талића убила неправда… Приредио: Ненад БЕРЕТА Први краjишки корпус чинио jе окосницу Воjске Републике Српске, броjао 127.000 бораца, од коjих jе пет и по до шест хиљада дало живот за стварање Српске, а тачан броj ниjе сасвим познат, jер се неки борци jош воде као нестали. Корпус jе држао фронт у дужини од 1.160 километара и попуњавао се са териториjе 28 општина, истиче за Срну ратни начелник штаба тог копруса пензионисани генерал Бошко Келечевић поводом 1. jуна, годишњице овог корпуса. Келечевић у интервjуу Срни наглашава да

Ispraceni_posmrtni_ostaci_Rajka_Kmezica_ubijenog_u_Sarajevu.jpg

ПОСМРТНИ ОСТАЦИ РАЈКА КМЕЗИЋА ИСПРАЋЕНИ У ХРВАТСКУ

28. мај 2015.

Испраћени посмртни остаци Раjка Кмезића убиjеног у Сараjеву Из Спомен-костурнице у Миљевићима, у општини Источно Ново Сараjево данас су за Загреб испраћени посмртни остаци Раjка (Стоjана) Кмезића (56) коjи jе убиjен у сараjевском насељу Храсница 26. октобра 1992. године. Потпредсjедник Организациjе несталих и погинулих бораца Републике Српске Милка Кокот истакла jе да jе Кмезић избjегао из Хрватске у Храсницу одакле jе одведен у тамошњи логор у Основноj школи “Алекса Шантић”, а погинуо jе приликом присилног рада код моста на риjеци Жељезници. “Превоз посмртних остатака у Загреб, гдjе му живи супруга и кћерка, обезбиjедила jе Влада Хрватска коjа свим своjим породицама обезбиjеди превоз и све трошкове без икакве надокнаде”, навела jе

Стразбур одобрио пљачку Срба

27. мај 2015.

Европски суд одбио Илиjу Лакобриjу из Новог Сада, иако му jе конфискована кућа у месту Пировац код Шибеника. Хрвати су 1992, уз сагласност државе, присвоjили спорну имовину Српска имовина у Пировцу код Шибеника прешла у руке Хрвата ПОШТАНСКО сандуче председника Европског суда за људска права Дина Шпилмана затрпано jе писменим обраћањима незадовољних српских грађана и предузећа, чиjа jе имовина остала у Хрватскоj. Њима хрватски референти у секретариjату Суда, без образложења одбиjаjу представке, па тако Европски суд “аминуjе” хрватске одлуке да конфискуjу српску имовину! Један од оних коjи се обратио судиjи Шпилману jе и Илиjа Лакобриjа из Новог Сада. Како каже, до сада га ни председник Европског суда, нити било ко

МИТРОВИЋ: ПОКРЕНУТИ ТРАЖЕЊЕ НЕСТАЛИХ СРБА

27. мај 2015.

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе да jе у БиХ и 20 година након рата у потпуном застоjу процес тражења несталих Срба и процесуирање ратних злочина над српским народом. Митровић jе рекао новинарима у Бањалуци да нису пронађени ни посмртни остаци страдалих српских воjника и цивила на Озрену, нити су процесуирани одговорни. “Жалосно jе да ти политички актери коjи су, посредно или непосредно, одговорни за злочине данас креираjу власт у БиХ и одлучуjу о многим стварима”, истакао jе Митровић. Митровић истиче да представници Републике Српске у институциjама БиХ имаjу велику одговорност да покрену процес тражења несталих и процесуирања злочина над

ОСУДА НЕГИРАЊА ЗЛОЧИНА У БОДЕРИШТУ

27. мај 2015.

Представници Координациjе муслиманских удружења у Брчком су, бранећи починиоце злочина над 13 припадника Воjске Републике Српске (ВРС) у марту 1993. године у селу Бодериште, само продубили jаз, те покидали и оно мало повjерења коjе jе било успостављено међу народима на подручjу дистрикта Брчко, изjавио jе предсjедник Удружења породица погинулих бораца Републике Српске у Брчком Јован Пудић. Он jе на конференциjи за новинаре овог удружења рекао да овакав чин Координациjе муслиманских удружења у Брчком представља нечувен безобразлук и врхунско лицемjерство. “Начин на коjи су они мучени и убиjени вjероватно jе jедан од наjтежих и наjмонструозниjих у протеклом рату на циjелоj териториjи БиХ”, рекао jе Пудић, коjи jе нагласио да породице жртава,

МЕРКЕЛОВА ДА ОДА ПОМЕН СРПСКОЈ ДЈЕЦИ КОЈУ СУ УБИЛИ ФАШИСТИ И НАТО

27. мај 2015.

Београдски форум за свиjет равноправних Београдски форум за свиjет равноправних упутио jе позив њемачком канцелару Ангели Меркел да приликом предстоjеће посjете Србиjи посjети спомен-обиљежjа српскоj дjеци коjа су стриjељана у Другом свjетском рату у крагуjевачким Шумарицама и Споменик палоj дjеци у НАТО бомбардовању и тако учини државнички одговоран корак у правцу помирења и разумиjевања. Из Београдског форума наглашаваjу да се посjета Меркелове наjављуjе у вриjеме обиљежавања 70 година од побjеде над наци-фашизмом и 16 година од агресиjе НАТО на Србиjу и Црну Гору, те констатуjу да jе би било прикладно да њемачки канцелар ода почаст недужно страдалоj дjеци. “Уверени смо да би ови симболични гестови били поздрављени у српскоj jавности

VI Сабор Билогораца – 31. мајa у Белом Потоку

26. мај 2015.

VI Сабор Билогораца одржаће се 31. маjа у Белом Потоку (Дуго Поље 1А) у близини Београда у Хотелу „Сучевић“ коjи се налази непосредно уз раскрсницу Авалског и Кружног пута. Локациjа: хотел „СУЧЕВИЋ“ Програм сусрета: 11,00 – 12,00 Дочек учесника Сабора, заjедничка фотографиjа 12,00 – 12,15 Поздравна излагања 12,15 – 13,15 Свечана сjедница Завичаjног удружења „Билогора“ 13,15 – 14,00 Промоциjа књиге Ранка Раделића „Билогорске светиње“ 14,00 – 15,30 Ручак 15,30 – 20,00 Дружење уз билогорски музички састав „Звуци завичаjа“ Циjена по учеснику jе 2.000,00 динара, а за све информациjе, приjаву доласка и начин уплате, обавезно контактирати непосредног организатора 6. Сабора Билогораца, Синишу Радоjчића (тел. 063/323-888, 011/8030-583). Посљедњи

Крајина је била играчка етничких чиштача

26. мај 2015.

Милошевић на Краjину никада озбиљно ниjе мислио и она jе њему служила као уцjена за Туђманову лоjалност у партнерству око подjеле Босне и као организациjски облик замрзнутог конфликта. Локална краjинска власт требала jе Милошевићу само утолико да постоjи нетко на терену тко ће контролирати народ док се процес размjене становништва не доврши до краjа. Оваj рат ниjе представљао резултат неприjатељства међу елитама, него jе био колатерална штета jедног договора коjи се на терену ниjе могао контролирати до краjа. Милошевић jе био задовољен с “великом малом Србиjом” и с 49 процената у Босни и Херцеговини, Туђман jе jавно говорио да у Хрватскоj не смиjе остати више од три посто Срба, а

УСКОРО У ПАРЛАМЕНТУ РЕЗОЛУЦИЈА О ОСУДИ “ГЕНОЦИДА У СРЕБРЕНИЦИ”

25. мај 2015.

Потпредсjедник Републике Српске Рамиз Салкић наjавио jе данас да ће у Народну скупштину Републике Српске упутити “резолуциjу о осуди геноцида над Бошњацима у Сребреници у jулу 1995. године”. Салкић сматра да jе примjерено да ова резолуциjа буде усвоjена и да се парламент Српске прикључи Европском парламенту и парламентима земаља коjе су осудиле “геноцид у Сребреници”. Он очекуjе да ће резолуциjа бити на дневном реду већ на наредноj сjедници Народне скупштине Републике Српске, те да ће jе посланици усвоjити, jер би, како jе рекао, у супротном показали да “нису за осуду геноцида и злочина, за кажњавање ратних злочинаца и за помирење”. “У резолуциjи се говори о осуди свих осталих злочина у

ГЛАВАШ ИПАК НА СЛОБОДИ

25. мај 2015.

Врховни суд Хрватске одбацио jе жалбу Жупаниjског тужилаштва у Загребу на одлуку Жупаниjског суда у овом граду о пуштању Бранимира Главаша на слободу, па ће он окончање суђења за ратне злочине над Србима у Осиjеку дочекати на слободи. Судско виjеће Врховног суда jош 17. априла jе одбацило жалбу тужилаштва на одлуку Жупаниjског суда у Загребу о пуштању Главаша на слободу, прениjели су хрватски медиjи. Од тада jе одлука била, према уобичаjеноj процедури, у служби евиденциjе Врховног суда, коjу jе ипак прошла без сjеднице Кривичног одjељења. Врховни суд jе Главашу, након изласка из мостарског затвора гдjе jе служио казну због пресуде у случаjевима “Гаража” и “Селотеjп”, почетком марта одредио истражни затвор