arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Zak_Ogar_1.jpg

ЗБОГ СРБА ЖРТВОВАО ВОЈНИЧКУ КАРИЈЕРУ

15. мај 2015.

Британци су на Косову изигравали мировњаке, а у ствари борили су се заjедно са терористима ОВК-а против Срба. Хтио сам да растjерам банду, а британски генерал Меj тражио jе да не пуцам по његовим воjницима – прича пензионисани пуковник Жак Огар. Разговарао: Вукан ДУБОЧАНИН Француски пуковник Жак Огар ниjе блиставо окончао своjу воjничку кариjеру – приjевремено jе пензионисан зато што jе 1999. године, као припадник НАТО, штитио косметске Србе. Искусни ратник из афричких сукоба и падобранац Легиjе странаца сматра да jе наjважниjе то што ниjе ратовао против Срба и што jе „освjетлао образ“ Француза и своjе породице, у коjоj jе он 12. генерациjа официра. У интервjуу Срни Огар истиче да

Radovan_Kecojevic_i_Dusica_Bojic.jpg

ПРОМОВИСАНА КЊИГА О ЗЛОЧИНУ „И КРВ ЈЕ ГОРЕЛА“

14. мај 2015.

Уочи обиљежавања годишњице злочина у Тузли 15. маjа 1992. године, у Биjељини jе синоћ промовисана књига „И крв jе горела“ у коjоj аутор Радован Кецоjевић свjедочи лична искуства о масакру над воjницима некадашње ЈНА коjи су се повлачили ка Србиjи. „Мучки, кукавички и бедно, из заседе су ликвидиране две чете младости, без отпора, jер су тадашња општинска власт, полициjа и териториjална одбрана гарантовале да ће се колона у миру повући из Тузле“, рекао jе Кецоjевић. Аутор jе воjно лице у пензиjи и стручњак за наоружање коjи jе као пиротехничар обавио форензичко испитивање терена након злочина у Тузли, из коjег jе изашао у размjени маjа 1993. године. Кецоjевић jе приjе књиге

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 14. мај. 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

13. мај 2015.

На данашњи дан 14. маjа 1942. године на Кордуну страдало jе од усташа око 250 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори oд  9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце. Село Воjишница, Воjнић, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић усташе 14. маjа 1942. године поклале 189 српских сељака од коjих 93 дjетета у старости до 14 година. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila:[email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или

Tuzlanska_kolona.jpg

ДАН КАДА ЈЕ И КРВ ГОРЈЕЛА

13. мај 2015.

Породице побиjених воjника, као и преживjели учесници колоне, очекуjу да ће Апелациони суд у Београду за Илиjу Јуришића, наредбодавца напада на колону, дониjети ваљану одлуку, односно да ће потврдити казну од 12 година. Уништена колона возила ЈНА Приредила: Зорица СИМЕУНОВИЋ Прошле су 23 године од злочина муслиманских паравоjних формациjа над припадницима ЈНА, коjи су 15. маjа 1992. у колони напуштали Тузлу. Воjници су се, према раниjем договору са тузланским властима, повлачили из касарне „Хусинска буна“, и требало jе да из БиХ, преко Биjељине, крену за Србиjу. За оваj злочин, у коjем jе убиjено 59 воjника, а 44 су рањена, до данас нико ниjе одговарао. Преживjели учесници колоне, коjа jе нападнута

Spomenik_poginulim_borcima_u_Prnjavoru.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 71 ЈУНАКА ГРАДА

12. мај 2015.

Споменик погинулим борцима у Прњавору Код споменика jунацима града Прњавора, погинулим или умрлим у периоду од 1991. до 1996. године, данас су служени помен и парастос поводом 12. маjа, Дана Воjске и бораца Републике Српске. На спомен-плочама налази се лик 69 бораца, учесника одбрамбено-отаџбинског рата, и двиjе цивилне жртве. Предсjедник Мjесне борачке организациjе Прњавор Момир Краjишник изразио jе захвалност локалноj власти за подршку изградњи спомен-комплекса, чиме су породице и саборци добили мjесто гдjе могу одати дужно поштовање погинулима. Начелник општине Прњавор Синиша Гатарић подсjетио jе да су на jедном мjесту обjедињени споменик борцима протеклог рата и НОР-а, те да jе Прњавор прошле године добио и улицу са именом Цвjетка Поповића

U_Bijeljini_obiljezen_dan_vojske_Republike_Srpske.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС И ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА ЦЕНТРАЛНИ СПОМЕНИК

12. мај 2015.

У Биjељини обиљежен Дан Воjске Републике Српске Служењем парастоса и полагањем виjенаца испред централног споменика браниоцима у отаџбинском рату у Биjељини jе данас обиљежен Дан семберских ратних jединица, Дан Воjске Републике Српске (ВРС) и Дан бораца. Парастос jе служио Његово преосвештенство епископ зворничко–тузлански Хризостом, уз саслужење свештенства Епархиjе зворничко-тузланске. Начелник ратног Штаба Источно-босанског корпуса ВРС генерал Будимир Гаврић рекао jе да jе оваj корпус у потпуности извршавао своj задатак током одбрамбено-отаџбинског рата. „Оваj корпус успио jе да одбрани просторе на западу од риjеке Босне до на истоку Зворника и Бирча, колико се простирала зона Корпуса, те сприjечио да се понови историjа из Другог свjетског рата и дочекао слободу“, рекао jе

Кад Хрватска достојанствено прославља злочин

12. мај 2015.

Хрватски званичници на прослави Бљеска Пише Игор Јовановић У Окучанима се 1. маjа окупио цео државни и воjни врх Хрватске, хиљаде узбуђених цивила, устрептали ветерани у парадним униформама, jединице Гарде са све сабљама. У Београду, на парастосу у Цркви Светог Марка, jедва двестотинак стариjих људи. Хиљаде и хиљаде других на излетиштима, уз роштиљ и пиво, далеко од било какве помисли да се тог дана обележава и годишњица масовног протеривања Срба из Западне Славониjе. Такве слике су у свет послале Хрватска и Србиjа на 20-годишњицу воjне операциjе „Бљесак“ Хрватска, иако сада чланица Европске униjе, ни 20 година после акциjе током коjе jе хрватска воjска освоjила важно подручjе контролисано од Срба и

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 10-12. мај 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

12. мај 2015.

На данашњи дан 10. маjа 1942. године у три наврата страдало jе од усташа преко 100 Срба: Јарак Метаљка, у Петровоj гори oд  9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце. Домачаj луг, у шуми Млађе, код Липjа, Скакавац, 6. и 7. jануара и 10. маjа 1942. усташе масакрирале 68 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Жељезнички вагони код жељезничке станице Скакавац, на отвореноj прузи поред шуме Млађе (Домачаj луг), 10. маjа 1942., усташе су ножевима масакрирале Србе мушкарце, жене и њихову дjецу. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе

Polaganje_vijenaca_na_spomen_kosturnici_na_novom_groblju_u_Banjoj_Luci.jpg

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА СПОМЕН КОСТУРНИЦУ НА НОВОМ ГРОБЉУ

11. мај 2015.

Полагање виjенаца на спомен костурницу на Новом гробљу у Бањоj Луци На спомен-костурницу на Новом гробљу у Бањалуци данас су положени виjенци поводом обиљежавања Дана воjске и бораца Републике Српске. Виjенце на спомен-костурницу положили су изасланик предсjедника Републике Српске, делегациjа Народне скупштине и Владе Републике Српске, изасланик српског члана Предсjедништва БиХ, конзул Србиjе у Републици Српскоj. Виjенце су положили и делегациjа генерала Воjске Републике Српске, делегациjе руске Амбасаде у БиХ, Републичке организациjе породица погинулих, заробљених и несталих лица, Савеза организациjа и удружења ратних воjних инвалида Републике Српске. На спомен-костурницу у Бањалуци виjенце су положили и делегациjа Министарства одбране БиХ, Оружаних снага БиХ и Трећег пjешадиjског (Република Српска) пука Оружаних снага

Povratnici_u_selo_Drsnik_kod_Kline.jpg

СРБИМА ИЗ КЛИНАВЦА И ДРСНИКА ПРИЈЕТЕ КЛАЊЕМ

11. мај 2015.

„Мораш да прихватиш циjену од 150 евра по ару – у супротном нећеш ни потписивати уговор о продаjи“, поручили су разбоjници Ђорђу Шмигићу и одшетали у правцу Клине. Повратници у село Дрсник код Клине Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Становници повратничког села Клинавац, код Клине, изложени су свакодневним пљачкама, тортурама и иживљавањима албанских банди, а недавно jе брачни пар Воштић преживио фингирано клање?! Троjица маскираних млађих људи упали су иза 22.00 часа у њихову кућу, обивши браве. Један од њих ставио jе под грло баjонет-нож Вулети Воштићу. Он jе покушао да заштити супруги Грозду, иначе срчаног болесника, дебелим jорганом како би jе поштедио ужаса. Тражили су, говорећи албанским jезиком, да им даjу

Polaganje_vijenaca_kod_crkve_u_selu_Karno.jpg

ПРВИ ПАРАСТОС ЗА СВЕ ПОГИНУЛЕ У СПОМЕН-СОБИ

9. мај 2015.

Полагање виjенаца код цркве у селу Карно У Спомен-соби за погинуле српске борце и цивиле данас jе први пут служен парастос за свих око 500 погинулих Срба са подручjа сребреничке општине међу коjима jе и 45 коjи се jош воде као нестали, jер нису пронађени ни више од двиjе децениjе од њиховог нестанка. У Борачкоj организациjи ове општине кажу да су до сада служени парастоси у мjестима већих страдања српских бораца и цивила као што су Карно, Ратковићи, Брежани, Залазjе, Крњићи, Подравање и Скелани, али да су одлучили да сваке године организуjу централни парастос за све погинуле Србе у посљедњем рату и тако им jедном годишње одаjу заjедничку захвалност и

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 09-14. мај 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

8. мај 2015.

Јарак Метаљка, у Петровоj гори  oд  9.  до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дjеце.         Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Miodrag_Linta.jpg

ОДЛУКА О ОСНИВАЊУ ОДБОРА ЗА ПРОСЛАВУ „ОЛУЈЕ“ – АНТИЕВРОПСКИ ЧИН

8. мај 2015.

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да одлука Владе Хрватске о оснивању Одбора за обиљежавање 20 година од воjно-полициjске акциjе „Олуjа“ представља антиевропски чин. Линта истиче да чињенице показуjу да jе Хрватска jедина држава ЕУ коjа скоро двиjе децениjе слави злочин над диjелом своjих грађана српске националности. „Хрватска власт, опозициjа и демобилисани борци сагласни су у веома мало ствари, а jедна од њих jесте да треба прослављати злочиначку акциjу `Олуjа` у коjоj jе протjерано више од 220.000 Срба и убиjено више од 1.200 српских цивила“, саопштио jе Линта. Он додаjе да се у прослави злочина над Србима слажу Колинда Грабар Китаровић, Зоран Милановић, Весна

Stevo_Metikos_Zbogom_Banijo_moja.jpg

Стево Метикош: „Збогом Банијо моја“

8. мај 2015.

БЕОГРАД – Обвjештавамо вас да jе из штампе изашла нова књига Стеве Метикоша „Збогом Баниjо моjа“. То jе роман о судбини jедног обичног човjека коjи jе остарио на Баниjи и испратио све ратове до овог посљедњег и подjелио судбину народа Краjине.  У овом роману главни jунак jе осамдесетогодишњи Ићан. Нешто више од jеданаест дана путуjе у избjегличкоj колони од своjе Баниjе до Србиjе. Сваки дан приjе него усни у тракторскоj приколици Ићан прича по jедну причу из свог тешког живота. Тек пошто се ослободи jедног диjела живтног бремена, успиjева да се на моменат примири и заспи. Кад Ићан заврши своjу причу, његов немир се претаче у његовог сина коjи вози

Patrijarh_i_Hercegovci_11.jpg

ЕКСКЛУЗИВНО: Патријарх Иринеј подржао одржавање Херцеговачке академије!

8. мај 2015.

Патриjарх Иринеj данас jе у Патриjаршиjи СПЦ примио делегациjу Херцеговаца у Србиjи и том приликом дао подршку одржавању Херцеговачке академиjе посвећене српским жртвама 1941-1945, коjа ће се одржати 8. jуна у задужбини Илиjе М. Коларца у Београду, а чиjи ће приход бити приложен завршетку градње Храма Христовог Васкресења у Пребиловцима. Патриjарх Иринеj међу своjима: Миленко Чабрило, Слободан Драшковић, Сретен Пиштало, Зоран Иваниш, Урош Милоjевић, Патриjарх Иринеj, Светозар Црногорац, Жарко Ј. Ратковић, Миленко Јахура и Трифко Ћоровић   Текст: Трифко Ћоровић Фото: Слободна Херцеговина Патриjарх Иринеj примио jе делегациjу Херцеговаца у Патриjаршиjи СПЦ и у врло срдачном и отвореном разговору задржао се знатно дуже од времена предвиђеног протоколом. Ишчекуjући састанак: Светозар

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА