arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Kosovo_i_Metohija.jpg

НЕЗАВИСНИ САМО ОНОЛИКО КОЛИКО ТО СРБИ ПРИХВАТЕ

11. јун 2015.

Циљ злочиначког засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, а сада Еулекса и броjних западних ментора, био jе и остаjе – „независна држава Косово“ са што мање Срба. Косово и Метохиjа Пише: Неђељко ЗЕЈАК Косово и Метохиjа, шеснаест година након засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, и даље су у положаjу штићеника у „васпитно-поправноj установи“ и независни су само онолико колико то прихвате Срби и Србиjа. Успjели су да за децениjу и по владавине безакоња и криминала донекле створе контуре „независне државе Косово“ коjа, упркос тврдњама о достигнутом степену демократиjе, jош задржава положаj штићеника у васпитно-поправноj установи. Ако jе судити по захтjевима западних дипломата, притиснутих посљедицама претварања „поправно-васпитне установе“ у упориште исламских фундаменталиста,

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 11. јун 1941.Годишњица страдања Срба у Лици

10. јун 2015.

Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи.       Везане виjести: Покољ Срба у личком селу Расоjа-Гњатовићи  

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ

10. јун 2015.

Споменик у селу Чемерно код Илиjаша Чланови породица српских жртава сутра ће положити цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа БиХ, jош нису одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе за 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале су Чемерно у раним jутарњим часовима 10. jуна

Posljedice_NATO_bombardovanja.jpg

ДАНАС 16 ГОДИНА ОД ОКОНЧАЊА НАТО АГРЕСИЈЕ

10. јун 2015.

Посљедице НАТО бомбардовања На данашњи дан приjе 16 година прекинуто jе бомбардовање и НАТО агресиjа на тадашњу Савезну Републику Југославиjу (СРЈ) током коjег jе погинуло око 2.500 људи и причињена огромна материjална штета. Прекиду бомбардовања, коjе jе траjало 78 дана, претходило jе доношење Резолуциjе 1244 Савjета безбjедности УН. Ваздушни напади на СРЈ почели су 24. марта а током напада jе, према различитим процjенама, погинуло између 1.200 и 2.500 људи, уз огромна материjална разарања. НАТО jе изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италиjи, а у неким операциjама учествовали су и стратешки бомбардери коjи су полиjетали из база у западноj Европи и у САД. Акциjа

Evica_i_Mile_Petrovic.jpg

Два лица Олује у Ракитићима

10. јун 2015.

Миле и Евица Петровић из баниjског Брезовог Поља доживjели су посве различита искуства с двиjе jединице Хрватске воjске. Друго jе било умало кобно Евица и Миле Петровић, времешни супружници из засеока Ракитићи у Брезовом Пољу, међу риjетким баниjцима српске националности коjи су у Олуjи остали на своjим огњиштима, нити дан данас, двадесет година након тих драматичних дана, нису сигурни да ли су дониjели добру одлуку. Не прође дан, а да о томе не размишљаjу. Узалуд су их сусjеди 5. коловоза 1995. позивали да крену с њима према Двору на Уни, па даље према Србиjи и потпуноj неизвjесности, но Евица и Миле оглушили су се на сва наговарања и већ за

Edvard_Ferguson.jpg

САДРЖАЈ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ СЕ ЈОШ ДОГОВАРА

9. јун 2015.

Едвард Фергусон Амбасадор Велике Британиjе у БиХ Едвард Фергусон изjавио jе да Уjедињено Краљевство предводи процес израде нацрта резолуциjе Савjета безбjедности УН коjом ће бити обиљежено 20 година од злочина у Сребреници. Коментаришући медиjске написе о нацрту резолуциjе Савjета безбjедности УН о Сребреници, Фергусон jе рекао да jе упознат о извjештавању о овом питању, коjе jе засновано на лошоj информисаности, те навео да се тачан садржаj резолуциjе jош договара са сарадницима. Он очекуjе да ће се резолуциjом одати почаст жртвама у Сребреници и свима коjи су патили на свим странама у рату, те да ће охрабрити даље кораке ка помирењу и бољоj будућности за БиХ, саопштено jе из британске Амбасаде.

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

СУТРА ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ

9. јун 2015.

Споменик у селу Чемерно код Илиjаша Чланови породица српских жртава сутра ће положити цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа БиХ, jош нису одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе за 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале су Чемерно у раним jутарњим часовима 10. jуна

Марко Грабовац

ГРАБОВАЦ: ПАРЛАМЕНТАРНА РАСПРАВА О АГРЕСИЈИ ХРВАТСКЕ НА БиХ

9. јун 2015.

Српски представници у заjедничким институциjама БиХ приоритетно треба да се изборе за вођење расправе у парламенту БиХ о агресиjи Хрватске на БиХ у општини Брод 1992. године, рекао jе предсjедник Одбора за тражење заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац. „Хрватска мора одговарати за ратне злочине над Србима у општини Брод, а не да њени представници у посљедње вриjеме држе `лекциjе` Србима о почињеним злочинима у Хрватскоj“, рекао jе Грабовац Срни. Грабовац каже да jе неприхватљиво да главни актери овог злочина над Србима jош нису одговарали, нити су осуђени за ове тешке злочине, упркос чињеници да jе Хашком тужилаштву и Тужилаштву БиХ достављена обимна документациjа са доказима. „Неприхватљиво

Svendimen.jpg

БОШЊАЦИ ПОЛИТИЧКИ ЗЛОУПОТРЕБЉАВАЈУ СРЕБРЕНИЦУ

8. јун 2015.

За Србе, жртве посљедњег рата у БиХ, неприхватљиво jе да бошњачка политичка елита сваке године политички злоупотребљава догађаjе у Сребреници из jула 1995. године, изjавио jе предсjедник Одбора за тражење заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац. „Неприхватљиво jе да се сваке године на дан комеморациjе сахрањуjу бошњачке жртве у Сребреници, док, с друге стране, годишње jедва да поjединачно буде сахрањено десетак убиjених Срба“, рекао jе Грабовац Срни. Грабовац каже да овакав поступак бошњачких политичара представља увреду за српске жртве рата, jер се застоjем у ексхумациjама и идентификациjама убиjених Срба жели прикрити размjера злочина почињеног над лицима српске националности и приказати да су jедино Бошњаци били жртве у

Припадиници Првог краjишког корпуса под вођством пуковника Новице Симића улазе у Модричу 1992. године

ПРОБОЈ ЗА СПАС ВИШЕ ОД МИЛИОН И ПО СРБА

7. јун 2015.

„Коридор“ jе био спас за српски народ на огромном простору од Гламоча и Грахова на jугу, до Градишке на сjеверу, Новог Града на западу до Добоjа на истоку, за Србе у западноj Славониjи, Баниjи, Лици, Кордуну и Книнскоj Краjини… Припадиници Првог краjишког корпуса под вођством пуковника Новице Симића улазе у Модричу 1992. године Приредила: Мариjа БОГДАНОВИЋ Од операциjе „Коридор живота“, коjом jе више од милион и по Срба од Добоjа до Книна избављено из обруча муслиманских и хрватских снага, овог љета навршаваjу се 23 године. Воjска Републике Српске jе у љето 1992. године пробоjем коридора извоjевала побjеду над снагама Хрватске воjске, Хрватског виjећа одбране и такозване армиjе РБиХ и тако

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 08. јун. 1941. Годишњица страдања Срба у Херцеговини

7. јун 2015.

На Гумну код села Капавица, у близини Љубиња, у Другом свjетском рату, усташе су, након тродневног мучења, 8. jуна 1941. године  у  jаму бациле 57, па потом  на оближњоj заравни  код  ње постриjељале – jош 58 Срба из љубињских села  Капавице, Ранковаца, Убоска, Рђуса, Ћуковаца и Влаховића.     Везане виjести: СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЖРТВАМА УСТАШКОГ ТЕРОРА КОД СЕЛА КАПАВИЦА  

Ljubinje_parastos_na_Kapavici_1.jpg

Служен парастос жртвама усташког злочина

6. јун 2015.

У присуству малоброjних грађана Љубиња и потомака пострадалих служен парастос за 36 страдалника, угледних грађана Љубиња, Стоца и Попова Поља, убиjених и бачених у jаму Пандурицу код Љубиња у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године.  ЉУБИЊЕ – Парох љубињски Саша Коjовић, у присуству малоброjних грађана Љубиња и потомака пострадалих, служио jе jуче, 14. jуна, парастос за 36 жртава убиjених и бачених у jаму Пандурицу у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године. Посмртни остаци страдалника, угледних грађана Љубиња, Стоца  и Попова Поља, извађени су из jаме 1990. године и сахрањени у заjедничку спомен–костурницу код цркве Рођења свете Богородице у Љубињу. Послиjе парастоса на jами свештеник Саша Коjовић

Polaganje_vijenaca_na_groblju_Sveti_Pantelija.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ОСНИВАЊЕ ПРВОГ КРАЈИШКОГ КОРПУСА

6. јун 2015.

Полагање виjенаца на гробљу Свети Пантелиjа Полагањем виjенаца на Споменик погинулим борцима отаџбинског рата на гробљу „Свети Пантелиjа“ и парастосом за све погинуле и умрле припаднике Првог краjишког корпуса Воjске Републике Српске (ВРС), у храму Светог великомученика кнеза Лазара у Бањалуци су данас обиљежене 23 године од оснивања овог корпуса. Предсjедник Борачке организациjе (БОРС) Републике Српске Миломир Савчић рекао jе новинарима да jе Први краjишки корпус ВРС дао огроман допринос у стварању Републике Српске. Након полагања виjенаца на споменик палим борцима на гробљу „Свети Пантелиjа“, Савчић jе рекао да се мора чувати сjећање на погинуле борце иза коjих jе остало огромно дjело – Република Српска. Он jе рекао да jе

Nedeljko_Mitrovic.jpg

Митровић: Хрватска мора процесуирати злочине над Србима

4. јун 2015.

Недељко Митровић Хрватски премиjер Зоран Милановић може читати лекциjе другима о ратним злочинима тек када Хрватска процесуира злочине почињене над Србима на подручjу Сиjековца, Мркоњић Града и западне Краjине, рекао jе Срни предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Наводећи да Хрватска мора да процесуира ове ратне злочине, Митровић jе рекао да jе Милановић у великоj заблуди или не познаjе довољно историjу ако мисли да ниjе ратни злочин ангажовање Хрватске воjске у Сиjековцу код Брода и све што jе Хрватска воjска урадила у Мркоњић Граду и диjелу западне Краjине. „Када Хрватска процесуира ове злочине, тек након тога хрватски премиjер Милановић може читати лекциjе другима

Srpska_familija_1941.jpg

Владимир Назор: Мајка православна

4. јун 2015.

Злочин над српском породицом 1941.​ Пjесму jе у jануару 1943. године написао Владимир Назор, убрзо пошто jе пребjегао у партизане. Био jе запањен затеченим призорима попаљеног Кордуна и масовних усташких злочина над српским становништвом. Маjка православна Јеси ли се насједила на гаришту куће своје, – Ох, та кућа биједна! Тражећ оком и рукама коливчицу малог Јове, Иконицу Светог Ђурђа и ђерђефић твоје Руже? Све је сада дим и пепел, све прогута чађа тавана, Ти, сломљена крепка грана, најбеднија међ женама, Мајко православна! Јеси ли се находала ногама што једва носе, -Ох, те ноге болне! Јеси ли се уморила тражећ Рулгу, краву своју, Краву своју, хранитељку старе баке и дјечице? Да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА