Отаџбински рат Архиве - Страница 358 од 503 - Јадовно 1941.

Орић ухапшен због звјерског убиства судије Слободана Илића

13. јун 2015.

Тужилаштво Србиjе за ратне злочине расписало jе потjерницу за бошњачким ратним командантом Сребрнице Насером Орићем због сумње да jе у српском селу Залазjе мучио, а затим и заклао предратног судиjу у Сребреници Слободана Илића, пише „Прес Република Српска“. Насер Орић Ово тужилаштво има чврсте доказе да су Орић и његови потчињени починили стравичан злочин Залазjе 12. jула 1992. године, када jе убиjено 69 Срба, наводи лист. За оваj дневни лист одлично обавиjештени извори из Тужилаштва Србиjе за ратне злочине наводе да се потjерница, на основу коjе jе приjе три дана у шваjцарскоj ухапшен Орић, у потпуности базира на поменутим догађаjима. Некадашњи високи функционер СДА у Сребреници Ибран Мустафић описао jе

Случај матуранти: Ћирилица непожељна на паноима у центру Вуковара

13. јун 2015.

Матуранти Економске школе Због целокупне ситуациjе у Вуковару и сада већ вишегодишње антићириличне кампање и пропаганде наjчешће су на удару они коjи са политиком немаjу никакве везе. Овога пута били су то матуранти Економске школе коjи у центру града нису могли да пронађу место где би окачили пано са сликама што jе дугогодишња традициjа матураната свих средњих школа у граду. Будући економисти су се лепо средили и фотографисали како би се са своjим успехом поносно похвалили своjим суграђанима, међутим приликом израде паноа направили су jедну малу грешку – своjа имена испод слика су написали двоjезично. Где год смо ушли прича jе била слична. Представили смо се као матуранти коjи желе

Календар геноцида: 13. јун 1941. Годишњица страдања Срба у Херцеговини

12. јун 2015.

Укупно 36 мученика насилно су завршили своjе животе у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године, у jами Пандурици код Љубиња. Везане виjести: Перо инжињера Обрадовића: Сjећање на jедан злочин

ВАПАЈ СРБА ИЗ ХРВАТСКОГ ЗАТВОРА: Помозите нам!

12. јун 2015.

ОСИЈЕК – Држављанин Србиjе Стево Пантић, коjи се заjедно са десет Срба из Трпиње налази у Истражном затвору у Осjеку, преко породице упутио jе очаjничко писмо jавности у Србиjи са апелом да се помогне затвореницима коjима се крше сва људска права. Осуђен на 30 година (Фото: Пиxбаy) Стево jе у писмо обjаснио начин на коjи се води поступак против њих и покушаjе рекетирања породице од стране адвоката коjе им jе дала Хрватска jер немаjу новца да ангажуjу своjе. Он поставља питање зашто Србиjа, чиjи jе држављанин, ниjе покушала да им помогне на исти начин као то Хрватска чини са своjим грађанима коjи се налазе у српском затвору. Писмо преносимо у

Календар геноцида: 12. јун. Годишњица страдања Срба у Лици ’41 и ’44

11. јун 2015.

У два наврата на данашњи дан у Другом свjетском рату страдало jе 70 недужних Срба. Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи. Заселак Бракусова Драга, између Залужнице и Врховина. 12. jуна 1944. године усташе су поклале и спалиле у кућама 57 српских сељака од коjих 33 дjетета. Заселак jе остао пуст. Све опљачкано и село спаљено. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне

Sluzen_parastos_za_stradale_Srbe_u_Brcanskom_naselju_Bijela.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД ПРОГОНА СРБА ИЗ БИЈЕЛЕ

11. јун 2015.

Служен парастос за страдале Србе у брчанском насељу Биjела Парастосом за 18 погинулих мjештана насеља Биjела код Брчког, те прислуживањем свиjећа и полагањем виjенаца пред тек подигнутим спомеником у порти обновљене цркве, данас jе обиљежено 23 године од погрома Срба са тог простора. Молитву за душе погинулих цивила, служили су свештеници више парохиjа из дистрикта Брчко. Предсjедник Удружења ветерана Борачке организациjе Републике Српске Живан Илић изразио jе захвалност Влади дистрикта коjа jе обезбиjедила средства за подизање споменика коjи ће свjедочити о страдању српских цивила овог краjа. „То jе jош остало на нама да чувамо успомене на те људе. То jе суштина живота, они су дали наjвише што су могли –

ПОМЕН ПОГИНУЛИМА СА ПОДРУЧЈА САРАЈЕВСКЕ РЕГИЈЕ

11. јун 2015.

За пале српске jунаке и цивилне жртве рата са подручjа сараjевске региjе данас jе служен помен на Спомен-обиљежjу у порти манастира Свете Петке у Биjељини. На овом споменику коjи jе задужбина Удружења грађана „Приjатељи Илиjаша“ у Биjељини до сада су уклесана имена 1.253 жртве рата од 1992/95. године. Виjенце на споменик су положили Миладин Драгичевић у име кабинета предсjедника Републике Српске, затим предсjедник Борачке организациjе (БОРС) Миломир Савчић, као и броjне делегациjе породица погинулих и представници градске власти. Савчић jе рекао новинарима да се, осим jунаштва српских бораца Илиjаша, коjи су у рату одбранили сваки педаљ своjе земље, треба сjетити и огромне жртве и високе свиjести преживjелих из сараjевског подручjа.

ПОМЕН ЗА ПОГИНУЛЕ ПРИПАДНИКЕ КОТОРВАРОШКЕ БРИГАДЕ ВРС

11. јун 2015.

Служен парастос погинулим припадницима 1. которварошке лпбр На Централном спомен-обиљежjу у Котор Вароши данас jе, у оквиру обиљежавања 11. jуна – Дана Которварошке бригаде Воjске Републике Српске, служен парастос за погинуле припаднике ове jединице. Предсjедник Општинске борачке организациjе Госто Тривуновић подсjетио jе да jе 305 бораца са подручjа которварошке општине дало животе за стварање Републике Српске, те нагласио да њихова жртва никада не смиjе бити заборављена. „Поносни смо на ратни пут Которварошке бригаде коjа jе дала немjерљив допринос стварању Републике Српске“, истакао jе Тривуновић. Он jе позвао на jединство представнике српског народа у политичком животу, jер се само тако може сачувати оно што jе крвљу стечено у одбрамбено-отаџбинском рату, а

НЕЗАВИСНИ САМО ОНОЛИКО КОЛИКО ТО СРБИ ПРИХВАТЕ

11. јун 2015.

Циљ злочиначког засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, а сада Еулекса и броjних западних ментора, био jе и остаjе – „независна држава Косово“ са што мање Срба. Косово и Метохиjа Пише: Неђељко ЗЕЈАК Косово и Метохиjа, шеснаест година након засипања бомбама териториjе СР Југославиjе, и даље су у положаjу штићеника у „васпитно-поправноj установи“ и независни су само онолико колико то прихвате Срби и Србиjа. Успjели су да за децениjу и по владавине безакоња и криминала донекле створе контуре „независне државе Косово“ коjа, упркос тврдњама о достигнутом степену демократиjе, jош задржава положаj штићеника у васпитно-поправноj установи. Ако jе судити по захтjевима западних дипломата, притиснутих посљедицама претварања „поправно-васпитне установе“ у упориште исламских фундаменталиста,

Календар геноцида: 11. јун 1941.Годишњица страдања Срба у Лици

10. јун 2015.

Усташе су 11. и 12. jуна 1941. године у личком селу Расоjа – Гњатовићи похватали и убили 13 Срба. Ово jе био први покољ од укупно три у коjима jе убиjено две трећине становништва села Расоjа – Гњатовићи. Везане виjести: Покољ Срба у личком селу Расоjа-Гњатовићи

ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ

10. јун 2015.

Споменик у селу Чемерно код Илиjаша Чланови породица српских жртава сутра ће положити цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа БиХ, jош нису одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе за 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале су Чемерно у раним jутарњим часовима 10. jуна

ДАНАС 16 ГОДИНА ОД ОКОНЧАЊА НАТО АГРЕСИЈЕ

10. јун 2015.

Посљедице НАТО бомбардовања На данашњи дан приjе 16 година прекинуто jе бомбардовање и НАТО агресиjа на тадашњу Савезну Републику Југославиjу (СРЈ) током коjег jе погинуло око 2.500 људи и причињена огромна материjална штета. Прекиду бомбардовања, коjе jе траjало 78 дана, претходило jе доношење Резолуциjе 1244 Савjета безбjедности УН. Ваздушни напади на СРЈ почели су 24. марта а током напада jе, према различитим процjенама, погинуло између 1.200 и 2.500 људи, уз огромна материjална разарања. НАТО jе изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италиjи, а у неким операциjама учествовали су и стратешки бомбардери коjи су полиjетали из база у западноj Европи и у САД. Акциjа

Два лица Олује у Ракитићима

10. јун 2015.

Миле и Евица Петровић из баниjског Брезовог Поља доживjели су посве различита искуства с двиjе jединице Хрватске воjске. Друго jе било умало кобно Евица и Миле Петровић, времешни супружници из засеока Ракитићи у Брезовом Пољу, међу риjетким баниjцима српске националности коjи су у Олуjи остали на своjим огњиштима, нити дан данас, двадесет година након тих драматичних дана, нису сигурни да ли су дониjели добру одлуку. Не прође дан, а да о томе не размишљаjу. Узалуд су их сусjеди 5. коловоза 1995. позивали да крену с њима према Двору на Уни, па даље према Србиjи и потпуноj неизвjесности, но Евица и Миле оглушили су се на сва наговарања и већ за

САДРЖАЈ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ СЕ ЈОШ ДОГОВАРА

9. јун 2015.

Едвард Фергусон Амбасадор Велике Британиjе у БиХ Едвард Фергусон изjавио jе да Уjедињено Краљевство предводи процес израде нацрта резолуциjе Савjета безбjедности УН коjом ће бити обиљежено 20 година од злочина у Сребреници. Коментаришући медиjске написе о нацрту резолуциjе Савjета безбjедности УН о Сребреници, Фергусон jе рекао да jе упознат о извjештавању о овом питању, коjе jе засновано на лошоj информисаности, те навео да се тачан садржаj резолуциjе jош договара са сарадницима. Он очекуjе да ће се резолуциjом одати почаст жртвама у Сребреници и свима коjи су патили на свим странама у рату, те да ће охрабрити даље кораке ка помирењу и бољоj будућности за БиХ, саопштено jе из британске Амбасаде.