arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Svendimen.jpg

БОШЊАЦИ ПОЛИТИЧКИ ЗЛОУПОТРЕБЉАВАЈУ СРЕБРЕНИЦУ

За Србе, жртве посљедњег рата у БиХ, неприхватљиво jе да бошњачка политичка елита сваке године политички злоупотребљава догађаjе у Сребреници из jула 1995. године, изjавио jе предсjедник Одбора за тражење заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац. „Неприхватљиво jе да се сваке године на дан комеморациjе сахрањуjу бошњачке жртве у Сребреници, док, с друге стране, годишње jедва да поjединачно буде сахрањено десетак убиjених Срба“, рекао jе Грабовац Срни. Грабовац каже да овакав поступак бошњачких политичара представља увреду за српске жртве рата, jер се застоjем у ексхумациjама и идентификациjама убиjених Срба жели прикрити размjера злочина почињеног над лицима српске националности и приказати да су jедино Бошњаци били жртве у

Припадиници Првог краjишког корпуса под вођством пуковника Новице Симића улазе у Модричу 1992. године

ПРОБОЈ ЗА СПАС ВИШЕ ОД МИЛИОН И ПО СРБА

„Коридор“ jе био спас за српски народ на огромном простору од Гламоча и Грахова на jугу, до Градишке на сjеверу, Новог Града на западу до Добоjа на истоку, за Србе у западноj Славониjи, Баниjи, Лици, Кордуну и Книнскоj Краjини… Припадиници Првог краjишког корпуса под вођством пуковника Новице Симића улазе у Модричу 1992. године Приредила: Мариjа БОГДАНОВИЋ Од операциjе „Коридор живота“, коjом jе више од милион и по Срба од Добоjа до Книна избављено из обруча муслиманских и хрватских снага, овог љета навршаваjу се 23 године. Воjска Републике Српске jе у љето 1992. године пробоjем коридора извоjевала побjеду над снагама Хрватске воjске, Хрватског виjећа одбране и такозване армиjе РБиХ и тако

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 08. јун. 1941. Годишњица страдања Срба у Херцеговини

На Гумну код села Капавица, у близини Љубиња, у Другом свjетском рату, усташе су, након тродневног мучења, 8. jуна 1941. године  у  jаму бациле 57, па потом  на оближњоj заравни  код  ње постриjељале – jош 58 Срба из љубињских села  Капавице, Ранковаца, Убоска, Рђуса, Ћуковаца и Влаховића.     Везане виjести: СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЖРТВАМА УСТАШКОГ ТЕРОРА КОД СЕЛА КАПАВИЦА  

Ljubinje_parastos_na_Kapavici_1.jpg

Служен парастос жртвама усташког злочина

У присуству малоброjних грађана Љубиња и потомака пострадалих служен парастос за 36 страдалника, угледних грађана Љубиња, Стоца и Попова Поља, убиjених и бачених у jаму Пандурицу код Љубиња у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године.  ЉУБИЊЕ – Парох љубињски Саша Коjовић, у присуству малоброjних грађана Љубиња и потомака пострадалих, служио jе jуче, 14. jуна, парастос за 36 жртава убиjених и бачених у jаму Пандурицу у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године. Посмртни остаци страдалника, угледних грађана Љубиња, Стоца  и Попова Поља, извађени су из jаме 1990. године и сахрањени у заjедничку спомен–костурницу код цркве Рођења свете Богородице у Љубињу. Послиjе парастоса на jами свештеник Саша Коjовић

Polaganje_vijenaca_na_groblju_Sveti_Pantelija.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ОСНИВАЊЕ ПРВОГ КРАЈИШКОГ КОРПУСА

Полагање виjенаца на гробљу Свети Пантелиjа Полагањем виjенаца на Споменик погинулим борцима отаџбинског рата на гробљу „Свети Пантелиjа“ и парастосом за све погинуле и умрле припаднике Првог краjишког корпуса Воjске Републике Српске (ВРС), у храму Светог великомученика кнеза Лазара у Бањалуци су данас обиљежене 23 године од оснивања овог корпуса. Предсjедник Борачке организациjе (БОРС) Републике Српске Миломир Савчић рекао jе новинарима да jе Први краjишки корпус ВРС дао огроман допринос у стварању Републике Српске. Након полагања виjенаца на споменик палим борцима на гробљу „Свети Пантелиjа“, Савчић jе рекао да се мора чувати сjећање на погинуле борце иза коjих jе остало огромно дjело – Република Српска. Он jе рекао да jе

Nedeljko_Mitrovic.jpg

Митровић: Хрватска мора процесуирати злочине над Србима

Недељко Митровић Хрватски премиjер Зоран Милановић може читати лекциjе другима о ратним злочинима тек када Хрватска процесуира злочине почињене над Србима на подручjу Сиjековца, Мркоњић Града и западне Краjине, рекао jе Срни предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Наводећи да Хрватска мора да процесуира ове ратне злочине, Митровић jе рекао да jе Милановић у великоj заблуди или не познаjе довољно историjу ако мисли да ниjе ратни злочин ангажовање Хрватске воjске у Сиjековцу код Брода и све што jе Хрватска воjска урадила у Мркоњић Граду и диjелу западне Краjине. „Када Хрватска процесуира ове злочине, тек након тога хрватски премиjер Милановић може читати лекциjе другима

Srpska_familija_1941.jpg

Владимир Назор: Мајка православна

Злочин над српском породицом 1941.​ Пjесму jе у jануару 1943. године написао Владимир Назор, убрзо пошто jе пребjегао у партизане. Био jе запањен затеченим призорима попаљеног Кордуна и масовних усташких злочина над српским становништвом. Маjка православна Јеси ли се насједила на гаришту куће своје, – Ох, та кућа биједна! Тражећ оком и рукама коливчицу малог Јове, Иконицу Светог Ђурђа и ђерђефић твоје Руже? Све је сада дим и пепел, све прогута чађа тавана, Ти, сломљена крепка грана, најбеднија међ женама, Мајко православна! Јеси ли се находала ногама што једва носе, -Ох, те ноге болне! Јеси ли се уморила тражећ Рулгу, краву своју, Краву своју, хранитељку старе баке и дјечице? Да

Spomenik_u_selu_Cemerno_kod_Ilijasa.jpg

ПОМЕН ЗА 32 СРПСКЕ ЖРТВЕ НА ЧЕМЕРНУ 10. ЈУНА

У Организациjи породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сараjево, чланови породица српских жртава положиће у сриjеду, 10. jуна цвиjеће и прислужити свиjеће на Спомен-обиљежjу на Чемерну, код Илиjаша, гдjе су приjе 23 године звjерски ликвидирана 32 српска цивила из овог села. Злочин на овом мjесту, гдjе jе до 1999. године била масовна гробница, починили су припадници такозване Армиjе БиХ из Брезе, Високог и Какња коjи, због тромог и инертног правосуђа, jош нису БиХ одговарали за своjа недjела. Полагање цвиjећа и прислуживање свиjећа предвиђено jе у 12.30 часова, а парастос за убиjене Србе биће служен у 13.00 часова. Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића Риjеке и Орахова напале

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 04. јун. Годишњица страдања Срба ’41 и ’92

Корићка jама – У ноћи између 4. и 5. jуна 1941. године, у селу Корита, општина Билећа, усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повjереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића су мучки убиле и бациле у jаму више од 130 Срба мjештана овог и околних села. Кости корићких страдалника извађене су 1953. године, када jе на основу 180 пронађених лобања установљено да jе броj жртава Корићке jаме био знатно већи. Међу страдалницима наjвише jе било чланова породица Сворцан, Бjелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулиjа, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић, Радан. Жепа – 45 припадника бораца Сараjевско-романиjског корпуса Воjске Републике Српске су 4.jуна

Нестали

НА УСАГЛАШЕНОМ СПИСКУ 1.606 НЕСТАЛИХ НА ТЕРИТОРИЈИ ХРВАТСКЕ

Још се трага за великим броjем несталих људи Комисиjе за нестала лица Србиjе и Хрватске усагласиле су списак од 1.606 несталих лица током посљедњег оружаног сукоба 1991-1995. године на териториjи Хрватске, без обзира на националност – саопштили су послиjе дводневног састанка у Београду предсjедници ових комисиjа Вељко Одаловић и Иван Груjић. Предсjедник Комисиjе за нестала лица Србиjе Вељко Одаловић jе рекао на конференциjи за новинаре у Палати Србиjе да су на списку људи коjи су живjели на териториjи Хрватске. „Неки од од њих су били држављани Хрватске, а неки су приjављени као нестали тек када су се њихове породице доселиле као избjеглице у Србиjу, због чега jе било тешко усагласити

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 03. јун 1992. Годишњица страдања Срба у Ледићима

У селу Ледићи у федералноj општини Трново муслиманско хрватске формациjе су измасакрирале 24 српска цивила у ноћи 03. jуна 1992. године. Наjмлађа жртва била jе осамнаестомjесечна беба, Милун Тешановић, а наjстариjа Икониjа Васић, коjа jе имала 92 године.     Везане виjести: Ледићи: Помен за 24 убиjена српска цивила

Вељко Марић

ВЕЉКО МАРИЋ ИЗРУЧЕН ХРВАТСКОЈ

Вељко Марић Хрватски ратни ветеран Вељко Марић, коjи jе у Србиjи служио затворску казну због ратног злочина над српским цивилом, изручен jе данас поподне. Вељко Марић jе изручен око 16.00 часова Хрватскоj на граничном прелазу Баjаково – пренио jе РТС. Он би након изручења требало да у Хрватскоj настави да служи казну од 12 година, на коjу jе осуђен у Србиjи због убиства ненаоружаног 66-годишњег Србина Петра Слиjепчевића за вриjеме рата у Хрватскоj, код Грубишна Поља. Марић се налазио у затвору у Сремскоj Митровици, одакле га jе, након одлуке Апелационог суда у Београду да буде изручен, до границе спровела српска полициjа. Марић, коjи jе био возач камиона, ухапшен jе у

Savo_Strbac_1.jpg

ШТРБАЦ: РИЈЕЧ О ИЗБОРНИМ КАЛКУЛАЦИЈАМА

Директор Докуменатационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оциjенио jе данас да вриjеме актуелизовања оптужнице против бившег предсjедника Републике Српске Краjине Милана Мартића и закључак Жупаниjског суда у Загребу да му буде суђено у одсуству ниjе случаjно изабран и поклапа се са изборним калкулациjама поjединих хрватских политичара. Штрбац jе изjавио Срни да jе независност судова, како оних међународних тако и домаћих – декларативна и да jе актуелизовање оптужнице против Мартића, коjа jе подигнута jош 2003. године, услиjедила након, како jе оциjенио, „значаjног мига власти“. „Изручење Капетана Драгана и суђење Мартићу у одсуству поклапа се са изборном годином у Хрватскоj. Тамо се на такозваном домовинском рату, српском питању и односу према бившим

Miodrag_Linta.jpg

СУЂЕЊЕ МАРТИЋУ ЈЕ ВРХУНСКИ ЦИНИЗАМ

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта изjавио jе да jе врхунски цинизам одлука Хрватске да суди у одсуству већ осуђеном Милану Мартићу, истичући да се у Хрватскоj води политика цементирања етничког чишћења. „Врхунски jе цинизам да Хрватска почиње да суди у одсуству већ осуђеном предсjеднику бивше РСК Милану Мартићу за ракетирање Карловца и Јастребарског 1995. године, а jош нико од тадашњих хрватских званичника и хрватских генерала ниjе одговарао за гранатирање краjишких градова и колоне српских избjеглица током и после хрватске акциjе `Олуjа`, као и других хрватских воjних акциjа“, навео jе Линта у писаноj изjави. Он jе оциjенио као неискрену изjаву предсjедника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да треба риjешити

Srbac_1.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА ИЗ ЖУПСКОГ РАЗБОЈА

Србац У србачком селу Жупски Разбоj данас jе служен парастос за десет погинулих бораца у Другом свjетском рату и четворици погинулих бораца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату из тог мjеста. Парастос на заjедничком спомен-обиљежjу служили су свештеници Славко Дебељак и Младен Продановић, а члановима породица погинулих бораца и члановима делегациjа борачких категориjа, СУБНОР-а Србац и општине Србац обратио се предсjедник Организационог одбора Перо Миладић. „У име Мjесне борачке организациjе захвалан сам свима коjи су дошли на парастос и тако показали породицама погинулих бораца у оба претходна рата да њихове жртве нису биле узалудне и да ћемо им на овакав начин вjечно одавати помен, а младе учити да поштуjу оне коjи су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.