arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Музеј Козаре Приједор (фото: архив)

Музеј Козаре: Доказе о покатоличавању Срба учинити доступним јавности

10. април 2016.

Музеј Козаре Приједор затражиће од Архива Републике Српске школске матичне књиге приједорске гимназије из времена прије и послије оснивања Независне Државе Хрватске, које садрже доказе о масовном покатоличавању православног живља у граду на Сани. Директор Музеја Козаре Зоран Радоњић рекао је да је ову иницијативу покренуо професор приједорске гимназије у пензији Лазар Гвозденовић, који се и сам са истим захтјевом обратио и овом музеју и Архиву Републике Српске. „Сматрамо да је корисно за нашу историјску збирку и њене потребе да има копије ових докумената“, оцијенио је Радоњић. Школске матичне књиге свједоче о ђацима који су похађали приједорску гимназију и који су се у школској 1940/41. години изјаснили и били уписани

Хероји Битке за Кошаре

9. април 2016.

Пре 17 година снаге ОВК, албанске војске и НАТО-а напале су рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници. Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије, ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200. Око 1.500 припадника ОВК уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године. До 9. априла НАТО није гађао Кошаре, али јесте друге положаје на југословенско-албанској граници. Карула је лоцирана на обронцима Проклетија, недалеко од Ђаковице и Дечана. У

Инсерт из данског филма: "Петнаест минута - масакр у Двору"

Новинару отказ због филма о злочину

9. април 2016.

Новинару Саши Косановићу, који је помагао данској екипи у снимању документарног филма „Петнаест минута – Масакр у Двору“, прети отказ на Хрватској радио-телевизији. Према сазнању хрватског портала Лупига, ново руководство хрватског јавног сервиса позвало је новинара да се изјасни о ванредном отказу „сопственом кривицом“, која је утврђена у формалном пропусту због недостатка службеног и потписаног одобрења ХРТ-а да учествује у пројектима изван матичне куће. Без обзира какво се објашњење за јавност нуди као покриће за отказ Косановићу, потпуно је јасно да је ово део чистке коју спроводи ново руководство ХРТ-а, иза чијег именовања стоји нова десничарска влада у Загребу. Уосталом, Косановићу је посао у раду на данском филму понудио његов

На Мердару ухапшен генерал Милован Бојовић

8. април 2016.

Пензионисаног генерала сумњиче за ратне злочине, иако он није службовао на Космету од 1997. – Родом из околине Подујева, и раније је обилазио породично имање Пензионисани генерал Милован Бојовић (79) ухапшен је на Косову због наводне сумње да је умешан у ратне злочине, јављају медији из Приштине. Како је објавила организација Косовско веће за заштиту права и људских слобода, а преноси лист „Коха диторе”, Бојовић је ухапшен на прелазу Мердаре „приликом покушаја уласка на Косово”. Поменута организација наводи да је Бојовић у полицијском притвору и, без било какве претпоставке невиности или ограде од изречених навода, тврди да „нема сумње да је одговоран за злочине против ненаоружаних албанских цивила на Косову

Сјећање на битку за Кошаре – неиспричана ратна прича из 1999.

8. април 2016.

Најтеже је било на Кошарама. То је реченица која се може чути од ветерана који су се током рата НАТО-а и СР Југославије борили на Косову и Метохији, то је податак који је познат сваком грађанину иоле заинтересованом за та збивања. Ове борбе помињу се чак и у популарној серији „Мој рођак са села” у којој глумац Војин Ћетковић игра пуковника Миломира Вранића, ветерана с Кошара. Али у стварности, о најтежим борбама у рату 1999. године мало се зна. Кошаре су назив карауле на југословенско-албанској граници на Јуничким планинама, које се надовезују на Проклетије. Надморска висина на том подручју достиже 2.000 метара, предио је шумовит. Према подацима пензионисаног генерал-потпуковника Љубише

Обиљежавање фочанских бригада Фото: СРНА

Обиљежен дан фочанских бригада

8. април 2016.

Полагањем цвијећа и паљењем свијећа на Градском гробљу Божовац и на централном градском споменику погинулим борцима и цивилима, те посјетом спомен-соби у Градском музеју, Борачка организација Фоча обиљежила је Дан фочанских бригада – 8. април. Предсједник Предсједништва Борачке организације Фоча Срђан Станковић рекао је да су на данашњи дан 1992. године почела ратна дејства у Фочи. „Почело је паљењем српских кућа и убијањем српских цивила, а српски народ је у самоодбрани кренуо у војно организовање“, рекао је Станковић. Прве војне формације, које су имале задатак да заштите српско становништво, настале су од мањих наоружаних група и сеоских стража, да би касније у саставу Херцеговачког корпуса, двије херцеговачке пјешадијске бригаде из

Зворник: Обиљежавање Дана ослобађања града Фото: СРНА

Обиљежен Дан ослобођења Зворника

8. април 2016.

У Зворнику је обиљежен Дан ослобођења града – 9. април и тим поводом служен је помен и положени су вијенци на централни споменик за 1.080 погинулих бораца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Помен је служио зворнички свешеник Раде Тешић, а вијенце су положиле породице погинулих бораца, представници града, градске Борачке организације и Организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила, народни посланици, одборници у Градској скупштини и грађани. Предсједник градске Борачке организације Зворник Лазар Ристић рекао је да су ово дани које треба његовати и слати поруке да се овако нешто никада више не догоди на овим просторима. Ристић сматра да је неопходно обиљежавати 9. април, да се окупе саборци

Недељко Митровић Фото: РТРС

Митровић: Пружити помоћ у запошљавању дјеце погинулих и несталих бораца

8. април 2016.

Представници Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила апеловали су на Савез општина и градова Републике Српске да у својим административним службама запосле најмање пет одсто дјеце погинулих и несталих бораца. Предсједник Организације Недељко Митровић, који је синоћ присуствовао сједници Предсједништва Савеза општина и градова Српске, изјавио је да је увјерен да се Савез неће оглушити на овај позив и да ће у складу са постојећим могућностима пружити помоћ у запошљавању дјеце погинулих и несталих бораца. Он је додао да је овај апел у складу са Акционим планом запошљавања дјеце погинулих и несталих бораца Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила. Митровић каже да је на

Сарајево лажира податке о жртвама

7. април 2016.

Породице погинулих и Центар за истраживање рата Републике Српске не признају информацију о несталима: Није тачно да је Институт до сада верификовао 20.000 случајева – тврди Недељко Митровић БАЊАЛУКА – Породице погинулих из Српске и Републички центар за истраживање рата не прихватају информацију Министарства за људска права и избегле БиХ да је до сада Институт за нестале особе БиХ верификовао податке о 20.000 несталих, јер још није успостављена централна база података о свим несталим у земљи! У Српској сумњају у ову верификацију, јер имају информације да је спроведена без података о јединственом матичном броју несталих, статусу нестале особе, односно да ли је у питању војник или цивил и тачне околности

Сцена из данског документарног филма о злочину у Двору

Хајка због документарца о масакру у Двору: Косановићу претња отказом

7. април 2016.

Медијска хајка у Хрватској поводом данског документарца о масакру у Двору. Само формални пропуст или лов на идеолошке неистомишљенике? ЕПИЛОГ медијске хајке коју је изазвало писмо новинара и уредника ХРТ Дражена Мајића, поводом данског документарног филма о масакру у Двору, могао би да буде отказ новинару ХТВ Саши Косановићу који је помагао данској екипи! Косановића је руководство ХРТ позвало да се изјасни о одлуци ванредног отказа „властитом кривњом“, која је утврђена у формалном пропусту одн. недостатку службеног и потписаног одобрења ХТВ да учествује у пројектима изван матичне куће. Косановићу је овај посао понудио његов тадашњи надређени, сада већ бивши уредник Документарног програма ХТВ Роберт Зубер. Какву поруку јавни медијски сервис

Alija_Izetbegovic_sa_vodjama_odreda_El.jpg

Заштићени сведок: Мучени Срби молили за смрт

6. април 2016.

У Суду Босне и Херцеговине данас настављено суђење Сакибу Махмуљину, команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ. Сведок потресно сведочио о злоделима муџахедина СВЕДОЧЕЊЕМ заштићеног сведока Тужилаштва данас је у Суду БиХ настављено суђење команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ, Сакибу Махмуљину, оптуженом за ратни злочин који су починили припадници одреда „Ел муџахедин“ 1995. године на подручју Возуће. Ово је, иначе, први сведок Тужилашва БиХ, кога је одред „Ел муџахедин“ заробио 21. јула и држао заточеног до 23. августа 1995. године. У потресном сведочењу које је шокирало све у судници, сведок је испричао да су неколико његових сабораца и њега заробили припадници овог озлоглашеног одреда, да су били мучени, физички и

Потврђена оптужница за злочине над Србима у логору Дретељ

6. април 2016.

Суд БиХ потврдио је оптужницу која Мирослава Хрстића, Ивана Медића, Миљенка Ноголицу и Тонћу Рајича терети за ратни злочин против цивилног српског становништва у логору Дретељ у Чапљини, саопштено је из Суда БиХ. У оптужници се наводи да су од 5. маја до 17. августа 1992. године или приближно тог датума, за вријеме оружаног сукоба између припадника Хрватских обрамбених снага и Хрватског вијећа одбране /ХВО/ са једне и оружаних снага Српске Републике БиХ са друге стране, кршећи правила међународног хуманитарног права починили противзаконито затварање, нечовјечно поступање, пљачкање имовине и присиљавање на сексуални однос цивила српске националности на подручју општине Чапљина. Мирослав Хрстић био је припадник ХОС-а, а касније командант Прве

Капетану Драгану ће бити суђено у Сплиту

6. април 2016.

Капетану Драгану ипак ће судити у Сплиту. Одбијен је, наиме, захтјев за делегацијом суда којег је затражила адвокат Драгана Васиљковића, и то дан прије сједнице судског вијећа сплитског Жупанијског суда које је требало одлучити о основаности оптужнице. Захтјев је оправдан лакшим доласком свједока будући да Васиљковића терете да је починио и ратни злочин на подручју Глине па је обрана сматрала да ће лакше доћи до суда у Ријеци или Загребу, него Сплиту. Васиљковић је већ раније тражио изузеће свих судија сплитског суда, али је одбијен. Сматрао је да неће имати праведно суђење јер су сплитске судије с подручја које је обухваћено оптужницом. Већ је затражио и обуставу поступка који му

Суд и Тужилаштво БиХ Фото: РТРС

Суђење Бејтићу за злочин над Србима у Казанима

6. април 2016.

На суђењу Самиру Бејтићу за злочин почињен на Казанима код Сарајева, свједок Кантоналног тужилаштва Енес Хаскић рекао је да је учествовао у одвођењу једног цивила у команду Десете брдске бригаде тзв. Армије БиХ. Бејтић је оптужен да је као припадник Десете брдске бригаде, 25. децембра 1992. године незаконито мобилисаног цивила Зорана Вучуревића одвео испред линије раздвајања коју су држале снаге тзв. Армије БиХ и убио га, испаливши у њега два хица из пиштоља, након чега је тијело полио разређивачем ради уклањања трагова злочина. Он је оптужен и за друге злочине почињене на локалитету Казани, јавља Бирн. Свједок Хаскић навео је да је био командант Другог батаљона при Десетој брдској бригади,

Михајло Храстов

Окончана 25-годишња правна битка: Михајло Храстов од сриједе у затвору, његов одвјетник цинично коментирао пресуду

6. април 2016.

КАРЛОВАЦ – Хрватски полицијски специјалац из 1991. Михајло Храстов у сриједу се јавио у Центар за дијагностику затвора у Реметинцу на извршење четверогодишње казне за убојство 13 и рањавање двојице непријатељских војника на Коранском мосту у Карловцу 1991. чиме је окончана његова 25 годишња правна битка. Одвјетник Крешимир Вилајтовић најавио је молбу за увјетни отпуст из затвора, будући да је Храстов већ одслужио пола, односно 25 и пол мјесеци од четверогодишње казне те је с пуно цинизма, не скривајући огорчење, коментирао осуђујућу пресуду Храстову, посебно наспрам ослобађајуће Војиславу Шешељу. „Храстов је спријечио да четничке хорде, упућене у Карловац од четничког војводе Шешеља, освајају Хрватску, према томе ако Шешељ није крив

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА