arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Годишњица ликвидације припадника ТО РСК на “Миљевачком платоу“ 21. јуна 1992.

21. јун 2016.

Двадесетпрвог јуна 1992. године Хрватска војска је напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша, у којем је  преузела контролу над простором од 108 квадратних километара и 7 села. Био је то први већи напад војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК. Вијеће безбједности УН-а 30. јуна исте године доноси Резолуцију 762 која осуђује акцију и тражи повлачење хрватских снага на почетне положаје, што Хрватска одбија. Тужан епилог тог мучког напада је 40 убијених српских територијалаца, од којих су већина масакрирани након предаје. И умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти наређују српским заробљеницима,

Миљевачки плато

Сутра 24 године од убиства територијалаца Републике Српске Крајине

20. јун 2016.

Породице жртава затражиле су да органи Хрватске покрену процесе против одговорних за злочиначке акције Хрватске војске на заштићено подручје УН у селу Миљевци у околини Дрниша 21. јуна 1992. године, када је убијено и измасакрирано 40 територијалаца тадашње Републике Српске Крајине. Истина о тим акцијама не смије да се крије, саопштено је Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије. Тај злочин Хрватске војске након успостављеног примирја и доласка мировних снага УН био је најава етничког чишћења Срба из Хрватске, које се коначно догодило у познатим акцијама „Масленица“, „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“, наводи се у саопштењу. За почињене злочине над Србима у овим акцијама

Предсједник Републичке организације породица заробљених, несталих и погинулих лица Недељко Митровић.

Митровић: Пројектован процес ексхумације и идентификације

20. јун 2016.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић рекао је данас да је процес ексхумације и идентификације пројектован од међународних фактора, а да је питање ратних злочина уско повезано са тражењем несталих лица. „Једно друго допуњује и исти је критеријум, шаблон и однос према Србима којима је десетак пута више пресуђено, а управо из тих разлога нема верификације централне евиденције несталих јер би се онда доказало да је међународни фактор који о томе одлучује апсолутно пристрасан“, рекао је Митровић у Бијељини, гдје је одржана трибина о овој проблематици. Он сматра да је неопходно непрестано давати „додатне импулсе“ у вези са проблемом тражења несталих

Српске избеглице протеране из Хрватске у војној акцији „Олуја“ (Фото Танјуг)

Данас је Светски дан избеглица

20. јун 2016.

Светски дан избеглица, који се данас обележава, Србија је дочекала са 29.457 лица са избегличким статусом, од чега их је 20.334 из Хрватске, а 9.080 из Босне и Херцеговине, саопштио је Комесаријат за избеглице и миграције. Услед ратова из деведесетих година прошлог века, избеглички статус у Србији је добило 618.000 људи – 266.000 из Босне и Херцеговине и 330.000 из Хрватске. Број избеглица и бивших избеглица у стању потребе далеко је већи, а њихову судбину дели и више од 203.000 интерно расељених са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су расељена унутар територије Косова и Метохије, наводи се у саопштењу. Осим према стотинама хиљада избеглица и интерно расељених,

Мирјана Радојичић

Годишњица Сребренице и поруке

20. јун 2016.

Мирјана Радојичић* Свака годишњица масовног страдања босанских муслимана из околине Сребренице јула 1995. године, било да је „округла“ или „обична“, повод је за нове салве више или мање дискретних оптужби, претњи и уцена упућиваних прекодринским и овдашњим Србима. Та лоша и две деценије дуга традиција неће, рекло би се, ни овога пута бити изневерена. Тако је недавно, готово два месеца пре обележавања нове годишњице тих трагичних догађаја, говорећи о његовој припреми, градоначелник Сребренице упозорио да нико ко негира геноцидни карактер сребреничког злочина тих дана не креће према мезарју у Поточарима јер му приступ неће бити дозвољен. Више нико од потенцијалних гостију, појашњава он, неће ни бити појединачно или институционално позиван

Служена литургија на остацима храма Свете Тројице код Суве Реке

19. јун 2016.

На темељима спаљеног и уништеног манастира Свете Tројице надомак Мушутишта у општини Сува Река служена је литургија којој је присуствовало неколико десетина расељених Срба. Парох призренски Слободан Ђокић напоменуо је након литургије да је овај манастир, грађен у средњем вијеку, у више наврата паљен и рушен и да је увијек васкрсавао. „Верујемо да ће и у неком блиском периоду манастир Света Tројица поново васкрснути и бити центар окупљања Срба са подручја општине Сува река“, рекао је парох Ђокић и позвао расељене да смогну снаге, да се одваже и врате на своја огњишта. Симо Миладиновић, у име расељених, рекао је да је велики број оних који би се већ сутра вратили,

Саборна црква у Мостару Фото: СРНА

Након 24 године огласила се звона Саборне цркве

19. јун 2016.

Саборна црква Свете Tројице у Мостару која је у изградњи прославила је данас крсну славу Силазак Светог Духа на апостоле – Tројчиндан, и први пут након 24 године зазвонила су звона са звоника Саборне цркве. Литургију је служио пријератни старјешина Саборне цркве протојереј Алекса Зубац уз саслужење бројног свештенства Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Он се присјетио да је посљедња служба под кровом Саборне цркве служена у априлу 1992. године на Васкрс, те изразио наду да ће идуће године литургија бити служена под бакарним умјесто под небеским кровом. И мостарски парох Радивоје Круљ очекује да би црква могла бити покривена до краја године. „Почели су радови на централној куполи, а ове

Северна Митровица: Срби на КиМ подижу споменик Кнезу Лазару од 10 метара

18. јун 2016.

Одборници Скупштине општине Северна Митровица донели су на данашњој ванредној седници одлуку о поставлјању споменика Кнезу Лазару у центру града на Видовдан, 28. јуна. За одлуку је гласало 11 српских одборника док су одборници из редова албанске и бошњачке заједнице због незадоволјства пре гласања напустили седницу. Образложење предлога одлуке о поставлјању споменика Кнезу Лазару на кружном току у Улици Кралја Петра Првог у име предлагача, одборничке групе ГИ Српска, изнео је одборник Игор Симић. Симић је рекао да већ 17 година на КиМ нема споменика Кнезу Лазару, подсетивши да је његов споменик у Гњилану срушен 24.јула 1999.године, а након тога, на Видовдан 2009. године општинске власти Гњилана су срушиле и

Кнежево

Откривено спомен-обиљежје за погинуле борце Мокрог Луга и Брегова

18. јун 2016.

мјесној заједници Мокри Луг и Брегови данас је освештано и откривено спомен-обиљежје за десет погинулих бораца у отаџбинском рату од 1991. до 1995. године са подручја ове мјесне заједнице. Предсједник Општинске борачке организације Кнежево Ранко Вучић рекао је Срни да је са подручја Кнежева у протеклом рату погинуло 275 борца, а из Мокрог Луга и Брегова десет. „На овај начин жељели смо дати свој допринос да се не забораве српски синови који су дали своје животе за српске светиње“, поручио је Вучић. Освештавању и откривању Спомен-обиљежја присуствовали су представници општинске власти, мјештани Мокрог Луга и Брегова, породице палих бораца и представници Борачке организације Кнежева. Извор: СРНА  

Парастос за убијене Србе на Миљевачком платоу у уторак

17. јун 2016.

Парастос за убијене Србе на Миљевачком платоу код  Дрниша служиће се у уторак, 21. јуна, у Цркви Светог Марка у Београду, саопштило је Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“, које организује парастос. Након парастоса заказаног у 11.00 часова, представници Удружења и грађани положиће вијенце и цвијеће на споменик погинулим Србима у ратовима 90-тих, који је подигнут у Ташмајданском парку. Прије 24 године, 21. јуна 1992. године, на подручју Миљевачког платоа, догодио се монструозан злочин над српским припадницима територијалне одбране, у присуству Унпрофор-а. У том нападу хрватске војске убијено је четрдесеторо Срба, а неколико њих је рањено и заробљено. Српско село Нос Калик срушено је до темеља и спаљено, један

Коментар: Кошаре

17. јун 2016.

Нема већег бесмисла од рата, али мало је тако великих неправди као када држава и народ забораве војнике који су погинули у тим ратовима Нема већег бесмисла од рата, али мало је тако великих неправди као када држава и народ забораве војнике који су погинули у тим ратовима. Шеснаест година Србија се трудила да потисне сећање на 1.300 војника који су 1999. бранили земљу од инвазије са територије Албаније. Већина њих била је на одслужењу редовног војног рока. Последња генерација која је положила заклетву на КиМ. Имали су свега 18 или 19 година. Деца. Њих 108 у паклу Кошара је оставило животе. Више од 250 је рањено. Многи су остали

Свједочења о премлаћивању Срба у логору Рабић

16. јун 2016.

У наставку суђења Алмазу Незировићу, оптуженом за ратни злочин над српским цивилима на подручју Дервенте и Босанског Брода, свједоци Тужилаштва БиХ Перо Ђукић, Мирко Ножица и Недјељко Благојевић причали су о заробљавању и премлаћивањима у логору Рабић. Свједок Ђукић, пријератни професор, ухапшен је у својој кући у Дервенти и након десетак дана проведених у подруму Дома армије, пребачен је у логор Рабић, преноси Бирн. Незировића, који их је чувао, није познавао док му остали затвореници нису рекли ко је он. Ђукић је рекао да су затвореници свакодневно малтретирани, тучени, понижавани док су их скидали до гола. „Алмаз је једном приликом донио сто и ставио га уз зид. Људи су стали

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић положио вијенац на централни крст на Војничком спомен-гробљу "Мали зејтинлик"

Служен парастос и положени вијенци за погинуле српске јунаке

16. јун 2016.

Обиљежавање Дана одбране сарајевско-романијске регије почело је данас на Војничком спомен-гробљу „Мали зејтинлик“ на Сокоцу служењем парастоса за погинуле борце и полагањем вијенаца. Вијенце на централни крст положили су изасланик предсједника Републике Српске Љубиша Ћосић, као и делегације Владе Републике Српске, Народне скупштине, делегат у Вијећу народа Републике Српске и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Зоран Ђерић. На централни крст вијенце су положили генерални конзул Србије у БиХ Владимир Николић, делегације града Источно Сарајево, Борачке организације Републике Српске, Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, Савеза логораша, Удружења „Ветерани“ Републике Српске. Вијенце су положили и представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, начелник општине Калиновик Милева

Халиловић и Каркеља били припадници извиђачко-диверзантског вода

16. јун 2016.

У наставку суђења бившим припадницима такозване Армије БиХ за злочине над српским ратним заробљеницима у Горажду 1992. године, свједок одбране Хасан Салихић потврдио је да су оптужени Сенад Халиловић и Суљо Каркеља у септембру 1992. учествовали у борбама на десној обали Дрине. Салихић је пред Окружним судом у Источном Сарајеву рекао да су Халиловић и Каркеља били припадници извиђачко-диверзантског вода 31. Дринске бригаде, чији задатак је био извиђање терена на подручју Љесковика. Према изјави свједока, сједиште ове бригаде било је у хотелу „Градина“ у Горажду, који се од Полицијске станице налазио на удаљености два до три километра. Он је потврдио да су се, у вечерњим часовима 17. септембра, са борбених

Зграда Окружног тужилаштва у Источном Сарајеву (Фото: sarajevo-rs.com)

Наставак суђења за злочине над Србима у Горажду

16. јун 2016.

Окружном суду у Источном Сарајеву данас ће бити настављено суђење бившим припадницима такозване Армије БиХ за злочин над српским ратним заробљеницима у Горажду 1992. године. На суђењу некадашњим припадницима такозване Армије БиХ Мухамеду Аџему, Омеру Угљеши, Сенаду Халиловићу и Суљи Каркељи, које је одржано 19. маја, свједок одбране Џевад Муминовић потврдио је да су оптужени учествовали у борбама против српских снага у дијелу града на десној обали Дрине. Муминовић је рекао да је као припадник 31. Дринске бригаде учествовао у жестоким борбама на десној обали Дрине, те да су са њим, између осталих, „били Муса Аџем, Суљо Каркеља, Сенад Халиловић и Меша Џаферовић“. Он је рекао да се вратио кући

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА