Отаџбински рат Архиве - Страница 248 од 503 - Јадовно 1941.

У Добоју академија „Егзодус и трајање“

9. септембар 2016.

У Добоју ће данас бити одржана академија „Егзодус и трајање“, у оквиру обиљежавања 21 године од прогона Срба из Возуће, насеља у долини ријеке Криваје и са јужног дијела Озрена, које организује Завичајно удружење Завидовићана. Академија ће почети у 16.00 часова, саопштено је из овог удружења, чије сједиште је у Добоју. У суботу, 10. септембра, биће организован марш „Стазама егзодуса“, који почиње у 7.30 часова у Tумарама на Озрену. Стаза којом ће се кретати учесници марша дуга је 22 километра, а завршава се у насељу Стог код Возуће, у општини Завидовићи. Ријеч је о „камионском путу“, који иде правцем Бријесница-Малчићи-Кврга-Прокоп-Боровци-Лозна, којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили

Никола Н. Живковић: Србија у септембру 2016. године

8. септембар 2016.

Као што чиним готово свако јутро, спремих кафу, седох за мој радни сто, те сам преко интернета прегледао домаћу и страну штампу. Данас сам се највише задржао на наслову из београдског “Информера” -Kandić: Šešelju, ja sam te špijunirala i oterala u Hag! (http://www.informer.rs/vesti/srbija/90491/CITAJTE-DANASNJEM-INFORMERU-TOTALNI-RAT-Kandic-Seselju-sam-spijunirala-oterala-Hag-Seselj-Natasa-dao-bih-popusis-mnogo-ruzna) Верујем, да ништа јасније не говори о стварном положају Србије од, ево, ове изјаве. Шта нам је то заправо казала истакнута представница “невладиног сектора”? Ништа друго већ што су многи упућени већ одавно знали: “Ја, Наташа Кандић, јесам један од представника окупационе, америчке власти у Србији. Ја, са мојим сарадницима, у име Вашингтона, готово неограничено владам Србијом од октобра 2000. године. Зато сам ја моћнија од сваке

Школски примјер геноцида који је прошао скоро некажњен

8. септембар 2016.

Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је Срни поводом 23 године од убиства 88 Срба у акцији хрватске војске „Медачки џеп“ да је та акција школски примјер геноцида и да чињеница да је мали број починилаца процесуиран и осуђен представља велику срамоту за УН, Хашки трибунал и хрватско правосуђе. Он је подсјетио да је дефиниција „спржена земља“ у правну терминологију ушла након што је командант Унпрофора Жан Кот употријебио тај термин, описујући стање које је затекао у српским селима након те хрватске акције од 9. септембра 1993. године. „Кот је тада написао – Нисам затекао знакове живота, ни људи, ни животиња. У неколико села кроз која смо данас

Свједочења заробљених Срба против Алмаза Незировића

8. септембар 2016.

На суђењу у Суду БиХ Aлмазу Незировићу, бившем припаднику Хрватског вијећа одбране /ХВО/ оптуженом да је 1992. године мучио и нечовјечно поступао према српским цивилима у логорима на подручју Девенте и Брода, свједоци Тужилаштва испричали су како их је оптужени тукао. Бивши затвореник из хангара у Рабићу, општина Дервента, Здравко Видовић рекао је да су сви стражари имали лош однос према заробљеницима, а међу њима и оптужени Незировић, преноси Балканска истраживачка мрежа /БИРН/. Он је испричао да их је Незировић мучио глађу, те да се дешавало да нису јели по шест дана. Свједок је рекао да је њега и друге затворенике Незировић тукао палицом по три прста која су претходно

Грацима, општина Мркоњић Град, данас је служен парастос за 11 погинулих и једног несталог борца oдбрамбено-отаџбинског рата са подручја ове мјесне заједнице

У Грацима служен парастос за погинуле борце

8. септембар 2016.

У Грацима, општина Мркоњић Град, данас је служен парастос за 11 погинулих и једног несталог борца oдбрамбено-отаџбинског рата са подручја ове мјесне заједнице. Парастосу су присуствовале и вијенце положиле делегације општине Мркоњић Град, локалне Борачке организације и породице страдалих. Ријеч је о борцима који су погинули на разним ратиштима у протеклом рату, а међу њима има и осамнаестогодишњака. У општини Мркоњић Град кажу да ће бити извршена реконструкција овог спомен-обиљежја који су подигли мјештани. „Уз помоћ општине и Владе Републике Српске урадиће се обнова споменика палим борцима у Грацима“, рекли су Срни у општини. Извор: СРНА Везане вијести: М.Град – Двије деценије од отварања масове гробнице … Служен парастос за

Зграда железничке станице Прибудић, порушена у „Олуји” (Фото Лична архива)

Завичај у густом шипражју

8. септембар 2016.

Шума у атарима села општине Грачац полако осваја некадашње њиве јер давно су отишли они који су их обрађивали: Зграда железничке станице Прибудић, порушена у „Олуји” У последње време сведоци смо немилих догађаја и „повампирења идеја усташтва” у Републици Хрватској. До тога је дошло после одлуке Жупанијског суда у Загребу да у целости поништи пресуду хрватском кардиналу из Другог светског рата Алојзију Степинцу. После тога, Врховни суд Хрватске прихватио је жалбу Бранимира Главаша и у целости укинуо пресуду којом је био осуђен на затворску казну због ратних злочина над Србима у Осијеку. Затим је откривен споменик Миру Баришићу, атентатору на југославенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића, у његовом родном месту

Страх од рака отерао у туђину

8. септембар 2016.

У оквиру две кампање „Намерна сила“ (од 30. августа до 20. септембра) и „Мртво око“ (од 29. августа до 14. септембра), НАТО је 1995. године бомбардовала положаје Војске РС. Напад је извршен са око 10 тона експлозива, укључујући и муницију са осиромашеним уранијумом која је коришћена на најмање 15 локација. Недељко Зеленовић, публициста и књижевник из Лукавице који је први обелоданио да је та муниција узрок енормног броја оболелих од малигних болести, у разговору за „Вести“ открива да је тадашњи државни врх Србије и РС на челу са Слободаном Милошевић и Биљаном Плавшић, наредио да се сви извештаји о радиоактивности после бомбардовања РС 1995. године означе као државна тајна како

Припадници ВРСК, којима је командовао Милан Мартић, немају коме да се обрате за своја права

Крајишници без ратног стажа

7. септембар 2016.

Највећи број припадника Српске Војске Крајине у Србији нема борачке бенефиције. Статус ветерана у Србији следује само за период од 1991. до маја 1992. године Борци некадашње Војске Српске Крајине (СВК), распуштене после акције „Олуја“ 1995. године, међу којима и велики број бивших официра, непризнат је пред законима Србије. За разлику од ветерана Војске Републике Српске којима је Бањалука обезбедила низ бенефиција или бораца Војске Југославије, крајишки ратници невидљиви су пред системом борачке заштите. Закони наше земље признају ратни стаж борцима који су униформу носили само у периоду од августа 1991. до краја априла 1992, када је ЈНА званично престала да постоји. Статус ветерана имају још само активни и резервни

Шехић: Муџахедини обучавали припаднике тзв. АБиХ пред „Фарз 95“

7. септембар 2016.

Некадашњи командант Петог батаљона 328. брдске бригаде такозване Армије БиХ Ахмет Шехић рекао је да је одред „Ел муџахедин“ у јулу 1995. године обучавао око 100 припадника тог батаљона, након чега је услиједила офанзива „Фарз“ на Возућу. „Они су имали физичку обуку и вјерску обуку јер су сматрали да људи одавдје не практикују вјеру исправно“, рекао је Шехић, свједочећи на суђењу некадашњем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године. Он је рекао да је јединица „Ел муџахедин“ 11. септембра 1995. у селу Кестен отела око 60 ратних заробљеника, припадника Војске Републике Српске. „На силу

На озренском врху Краљица данас је служен помен борцима Војске Републике Српске који су погинули 7. септембра 1995. године када су НАТО авиони бомбардовали телекомуникациони торањ на тој локацији

Служен помен српским војницима страдалим у НАТО бомбардовању

7. септембар 2016.

На врху Краљица на Озрену данас је служен помен борцима Војске Републике Српске који су погинули 7. септембра 1995. године када су НАТО авиони бомбардовали телекомуникациони торањ на тој локацији. Приликом НАТО бомбардовања Краљице погинули су Слободан Милотић из Калуђерице, Мирко Тривуновић из Осиње, Драган Савановић из Добоја, Свето Каишаревић из Кожуха и Жељко Лукић из Чечаве. Помену петорици српских бораца присуствовало је више од стотину грађана и разних делегација. На спомен-плочу страдалима цвијеће су положиле делегације Борачке организације Републике Српске, више општинских борачких организација, породице погинулих, делегације Центра јавне безбједности Добој, Удружења одликованих бораца „Милош Обилић“ и представници општине Петрово. Предсједник БОРС-а Миломир Савчић рекао је да НАТО није

СНФ-ов конкурс за кратку причу 2016.

7. септембар 2016.

Српски народни форум расписује први конкурс за кратку причу на теме „Слобода“ и “Јуче и сутра”. Слобода као стање или недостатак, простор самоостварења. Слобода која се жели, осваја, губи и тражи. Ослобађање духа, ума и тела. Слободне љубави и љубави без слободе. Људске слободе и права. Лишеност слободе, заточеништво. Друштва без слобода и борба за њих. Јучерашњица и сутрашњица као терети и нови хоризонти; идеал и стигма. Приче могу бити било којег жанра, с обзиром да наше теме остављају приличан спектар могућности. Три најбоље приче биће награђене комплетом књига, а све остале које уђу у шири избор биће током пролећа 2017. штампане у заједничкој збирци, те ће парцијално бити и објављиване

Никако до свог стана – Марко и Даринка Миланко

Kaмeнa кућa умjeстo стaнa

7. септембар 2016.

Вeлeбитскa причa o успjeшнoм пoврaтку кao нeмoгућoj мисиjи: Двaдeсeт je гoдинa прoшлo oткaкo je породици Mилaнкo oдузeт oбрoвaчки стaн. Ниje им врaћeн дo дaнa дaнaшњeг, пa живe у сусjeдним Mушкoвцимa Од 1968. гoдинe пa свe дo Oлуje, Maркo Mилaнкo из у Mушкoвaцa, сeлa смjeштeнoг сjeвeрнo oд Oбрoвцa, рaдиo je у oближњeм руднику Бoкситa. Зaхвaљуjући 27-гoдишњeм рудaрскoм искуству, oдмaх нaкoн oдлaскa у избjeглиштвo, зaпoслиo сe нa eксплoaтaциjи пoдвoднoг угљeнa у Koмину, у Србиjи. Нaвикнут нa тeжaк рaд, Maркo сe ниje жaлиo, aли мисли су стaлнo лутaлe у дaлмaтински крш пoд Вeлeбитoм, у кaњoн Зрмaњe и Oбрoвaц, гдje су живjeли приje рaтa. Његoвa вjeрнa прaтиљa, супругa Дaринкa, кojу je дaвнo дoвeo из Гoлубићa, истo тaкo

Парастос српским војницима страдалим у НАТО бомбардовању

7. септембар 2016.

На озренском врху Краљица данас ће бити служен помен борцима Војске Републике Српске који су погинули 7. септембра 1995. године када су НАТО авиони бомбардовали телекомуникациони торањ на тој локацији. На Краљици су тада погинули Слободан Милотић из Калуђерице, Мирко Тривуновић из Осиње, Драган Савановић из Добоја, Свето Каишаревић из Кожуха и Жељко Лукић из Чечаве, преноси РТРС. Торањ је бомбардован први пут 30. августа 1995. године, када је почело шеснаестодневно НАТО бомбардовање Републике Српске. Извор: СРНА Везане вијести: Филм: Лет у злочин

БИА зна телефоне Хрвата који су врбовали Чоловића

7. септембар 2016.

Хрватски шпијун признао кривицу у замену за три године робије, а наши обавештајци демантују да Загреб није умешан. Познат је идентитет оперативаца СОА који су га ангажовали Безбедоносно – информативна агенција зна имена, чак и и бројеве телефона хрватских оперативаца који су врбовали и одржавали контакт са Чедом Чоловићем, а који је пред тужиоцем признао да је шпијунирао за Хрвате, па ће због нагодбе робијати само три године – сазнају „Новости“. Тајни снимци које поседује БИА, као и подаци о контактима Чоловића са обавештајцима из Центра Сигурносно-обавештајне агенције Задар (одељење Шибеник) практично демантују тврдње државног врха Хрватске, да њихова држава нема никакве везе са афером која потреса цео регион и

Сведок на суђењу Насеру Орићу препознао жртву

7. септембар 2016.

Весна Ивановић на суђењу Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу, оптуженима да су 1992. убили тројицу српских заробљеника – препознала жртву Сарајево – У наставку суђења Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу, оптуженима да су 1992. у местима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу српских заробљеника – Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића, сведок Тужилаштва БиХ, Весна Ивановић, је рекла да су Савића у Братунцу сви познавали, јер је био локални фотограф. Она је потврдила да се међу четири тела, која су 16. фебруара 1993. године довезена у братуначки Дом здравља, налазило и тело Митра Савића. – Тог 16. фебруара, испред Дома здравља у којем сам тада била директор, видела сам