arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Ратко Дмитровић (Фото Танјуг)

Раткo Дмитровић: У Хрватској се још само политичари јавно декларишу као Срби

14. септембар 2016.

За Ратка Дмитровића, главног уредника угледних београдских Вечерњих новости и генералног директора Компаније Новости, иначе Србина из Хрватске, рођеног на Банији, у селу Комоговина, чији су новинарски почеци везани за Сисак и Загреб којег је напустио 1991. године, може се са сигурношћу рећи да је кроз цијело вријеме рецентних драматичних српско-хрватских односа остао досљедан, устрајан и чврст у својим ставовима о положају српске заједнице у Хрватској као и о односу Срба и Хрвата у Хрватској и опћенито на простору бивше Југославије. Многима његови ставови нису по вољи, али у свијету безличности и крхкости ставова, досљедност се показује као завидна врлина јер очито није поколебана озбиљним протуаргументима. Претпостављам да је Ваш

У спомен-капели у Буквику код Брчког данас је служен парастос за покој душа 68 становника буквичког краја које су на данашњи дан прије 24 године на кућном прагу за мање од 24 часа мучки усмртили припадници паравојних хрватско-муслиманских јединица

Обиљежене 24 године од злочина у Буквику

14. септембар 2016.

У спомен-капели у Буквику код Брчког данас је служен парастос за покој душа 68 становника буквичког краја које су на данашњи дан прије 24 године на кућном прагу за мање од 24 часа мучки усмртили припадници паравојних хрватско-муслиманских јединица. “Њихове жртве имају смисао само уколико у слози, љубави, снази и јединству сачувамо оно што су они дали у рату. Они су својом крвљу запечатили границе наше земље – Републике Српске”, рекао је протонамјесник Никола Лукић. Члан Управног одбора Мјесне заједнице Буквик Слободан Мијатовић рекао је да ни послије 24 године шесторо људи из овог краја још није пронађено. “Жалосно је да нико из командног кадра тадашње 108. бригаде ХВО није

Кантонални суд Сарајево

Тијела са размјене довезена у мртвачницу у Влакову

14. септембар 2016.

На суђењу Мустафи Дивјану, Фериду Делићу и Алији Газибари за ратне злочине над Србима на подручју Илиџе код Сарајева, свједок Кантоналног тужилаштва Марко Давидовић испричао је да су тијела убијених Милана Крстића, Ранка Варагића и Славољуба Капетина довезена у мртвачницу у Влаково, о чему је сачињен извјештај средином јуна 1993. године. Давидовић, некадашњи инспектор за општи криминалитет у Станици полиције у Хаџићима, изјавио је да су 18. јуна 1993. године три тијела размијењена, те да је он био присутан приликом увиђаја након размјене. Према његовим ријечима, осим службеника полиције, увиђају је присуствовао и млади доктор који је прегледао лешеве, као и породице жртава које су вршиле идентификацију. “На сваком лешу

Представници Општинске организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Градишка положили су данас вијенац и упалили свијеће на централном спомен-обиљежју погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата у Градишци поводом обиљежавања 15. септембра, Дана погинулих и несталих бораца

Обиљежен Дан погинулих и несталих бораца

14. септембар 2016.

Представници Општинске организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Градишка положили су данас вијенац и упалили свијеће на централном спомен-обиљежју погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата у Градишци поводом обиљежавања 15. септембра, Дана погинулих и несталих бораца. Предсједник Општинске организације Драгица Матковић рекла је да је 571 борац са подручја општине Градишке погинуо у одбрамбено-отаџбинском рату, а 15 бораца још се води као нестало. “Tрежење несталих је јако тежак процес и немамо праву евиденцију свих несталих на територији БиХ. У овој години пронађено је само једно лице српске националности, што говори да ако се буде овако радило неће се већина пронаћи ни за 50 година”, навела је Матковићева. Она је

Данас обиљежавање 24 године од злочина у Буквику

14. септембар 2016.

Поводом 24 године од страдања 68 становника буквичког краја, које су припадници паравојних хрватско-муслиманских јединица 14. септембра 1992. године за мање од 24 часа мучки усмртили на кућном прагу, данас ће у спомен-капели у Буквику бити служен парастос за покој њихових душа. Молитвени чин почиње у 14.00 часова, најављено је из Борачке организације Републике Српске у Брчко дистрикту. Прије молитвеног чина чланови унесрећених породица, комшије и пријатељи данас ће прислужити свијеће и положили цвијеће на гробове буквичких страдалника који почивају у Градском православном гробљу у Брчком, гдје ће у гробљанској капели бити служен парастос. Прије рата у буквичкој регији живјело је око 2.700 становника. Данас их је мање од 350,

Избирaч нaђe oтирaч – Слaвкo Вojнoвић

Tри вијека Слaвкoвe плeтaрe

14. септембар 2016.

У пoвeликoм зaсeoку Вojнoвићи, у кojeму je нeкaдa живjeлo вишe стoтинa житeљa, Слaвкo Вojнoвић дaнaс je jeдини стaнoвник, пoсљeдњи чувaр живoтa у oвoj зaбoрaвљeнoj пустoпoљини нa Бaниjи Когa гoд у брдoвитoм бaниjскoм сeлу Бaлинaц упитaтe гдje живиСлaвкo Вojнoвић, сви oдрeдa кaжу – нa крajу путa. A шумски пут пo врху бaлинaчкoг брдa, прoхoдaн сaмo у сушнo дoбa гoдинe, кривудa и прoтeжe сe нeкoликo килoмeтaрa. Taмo гдje сe пут oбрушaвa у дoлину риjeкe Глинe, смjeштeнa je вишe oд 300 гoдинa стaрa дрвeнa кућицa, дoм сaмoтњaкa Слaвкa. Иaкo су мjeстo oдaбрaли њeгoви чукундjeдoви, Слaвкo сe нe би миjeњao зa бoљe. Дaлeкo oд људи и цивилизaциje, oвaj крeпки шeсдeсeтпeтoгoдишњaк живи свoj усaмљeнички живoт, дaн пo

У оквиру манифестације "Дани Српске у Србији" београдској публици приказан документарни филм "Љуби брата", Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића, који кроз свједочење преживјелих говори о страдању српских логораша заробљених на Озрену и Возући

У Београду приказан филм о страдању српских логораша

13. септембар 2016.

У оквиру манифестације “Дани Српске у Србији” београдској публици вечерас је приказан документарни филм “Љуби брата”, Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића, који кроз свједочење преживјелих говори о страдању српских логораша заробљених на Озрену и Возући. Аутор Милан Кнежевић каже да је ово један од осам филмова урађених у продукцији Савеза логораша Републике Српске и истиче да је ово остварење од 2009. године видио вишемилионски аудиторијум преко “Јутјуба”. Он је рекао да је рад на филму био изузетно захтјеван јер је требало након много година пронаћи преживјеле свједоке бошњачких казамата и оне који су били спремни да говоре. “Посебно памтим Велибора Тривичевића, припадника санитета Прве прњаворске бригаде. Његово свједочење никога не

Служење парастоса поводом 22 године од злочина које су муслиманске војне снаге починиле у Мезграји код Угљевика гдје је погинуло пет бораца и три српска цивила

Обиљежено 22 године од одбране Мезграје

13. септембар 2016.

Предсједник Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Миломир Савчић рекао је на обиљежавању 22 године од злочина које су муслиманске војне снаге починиле у Мезграји код Угљевика да оваква сјећања имају изузетан значај и да шаљу поруку и поуку за нова покољења. “Свједоци смо да су на овом мјесту страдали српски цивили, што најбоље говори о карактеру прошлог рата. Иста је слика и на другим мјестима јер подаци говоре да су српски борци углавном гинули у својим селима, на српској земљи, и то у више од 80 одсто случајева”, истакао је Савчић. Према његовим ријечима, у БиХ још постоје двије или три врсте истина и то је оно што удаљава три

Споменко Гостић Фото: РТРС

Дани Српске у Србији: Документарац о дјечаку хероју с Озрена

13. септембар 2016.

У “Академији 28” у Београду ће од 13. до 16. септембра, у оквиру манифестације Дани Српске у Србији, од 19 часова бити приказивани документарни филмови. Улаз на све пројекције је слободан, а сутра ће бити приказан филм аутора Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића “Љуби брата” – прича о страдању српских ратних заробљеника у протеклом рату. Сутра, 14. септембра, биће приказан филм о дјечаку хероју аутора Милета Савића “Споменко на вјечној стражи”. Ријеч је о документарној причи о најмлађем борцу Војске Републике Српске, петнаестогодишњем Споменку Гостићу са Озрена, који је погинуо 1993. године. Посјетиоци ће у четвртак, 15. септембра, имати прилику да погледају остварење редитеља Драгана Елчића “Сарајевски егзодус – три тачке на

Mирa Фурлaн Фото: Гргo Jeлaвић/ПИXСEЛЛ

Мира Фурлан: Усташтво се рехабилитује још од 1991.

13. септембар 2016.

Никo oд пoлитичaрa сe oд тaквe пoлитикe ниje oзбиљнo oгрaдиo, никo зa тo ниje имao хрaбрoсти, ни дeсни ни oни кojи би дa сe смaтрajу лиjeвимa. Toкoм гoдинa зaцeмeнтирaн je стaв дa прaви хрвaтски пaтриoтизaм нe сaмo дa тoлeрише устaштвo, нeгo дa je устaштвo зaпрaвo њeгoв кoнститутивни диo. To je пљускa свим хрвaтским aнтифaшистимa, кao штo je биo мoj тaтa Накoн улoгe Meдeje у прeдстaви Teaтрa Ulysses 2000. гoдинe нa Бриjунимa, Mирa Фурлaн прoљeтoс je у риjeчкoм ХНK-у нa пoзив бившeг интeндaнтa Oливeрa Фрљићa oдигрaлa улoгу aнтичкe jунaкињe Kaсaндрe у истoимeнoj прeдстaви у рeжиjи Нaдe Koкoтoвић. Нeкaдaшњa звиjeздa jугoслaвeнскoг и хрвaтскoг глумиштa вeћ двaдeсeт и пeт гoдинa сa супругoм, рeдaтeљeм Гoрaнoм Гajићeм, и синoм живи у Лoс Aнгeлeсу,

Сахрана Наде Матичић

Преминула чекајући кости најдражих, страдалих у логорима муџахедина

13. септембар 2016.

Сахрањена Нада Матичић (62), симбол ратног страдања Возућана и Озренаца. Супруг Мирко и син Миодраг страдали у паклу логора муџахедина Нa градском гробљу у Прњавору сахрањена је Нада Матичић (62), један од симбола страдања Возућана и Озренаца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, чији су супруг Мирко (1952) и син Миодраг (1975) страдали у паклу логора муџахедина на завидовићком подручју. “Новости” доносе детаље који сведоче да су Матичићи доспели живи у руке војника тзв. Армије БиХ и страних муџахедина. Тачније, били заробљени, те потом одведени у злогласни муџахедински камп у Каменици, код Завидовића. Ту су подвргнути стравичној тортури. Нагоњени су да се међусобно злостављају и муче, а пошто нису хтели да један

Монографија "Наша исповијест"

Представљена монографија о страдању Српкиња у протеклом рату

12. септембар 2016.

Више од 2.100 Српкиња биле су изложене разним врстама тортуре и сексуалном насиљу у протеклом рату у БиХ, речено је данас у Београду на промоцији монографије “Наша исповијест” Удружења жена жртава рата Републике Српске која садржи 15 потресних животних прича жена које су преживјеле разне тортуре и насиље од 1992 до 1995. године. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић истакао је да су бројне институције и појединци помогли да монографија угледа свјетло дана, али да највећа захвалност припада управо женама које су дале 15 свједочења о својим страдањима и које су из тих тортура изашле још јаче. Он је навео да је у

Колона: На челу и игуман Данило

Возућа: И игуман на стази голготе

12. септембар 2016.

“Новости” са учесницима 22 километра дугог возућко-озренског марша, организованог по девети пут. Двадесет два километра за тужно подсећање на 21 годину од прогона Девети пут од егзодуса становника Возуће и дела Озрена, прогнаници некада етничких српских насеља, маршом “Стазама егзодуса” обележили су тужну годишњицу у знак сећања на 10. септембар 1995. године. У колони на старту возућко-озренског маратона у Тумарама на Озрену према насељу Стог у општини Завидовићи (ФБиХ), кренуо је до сада највећи број учесника, на пут дуг 22 километра. По први пут на челу колоне био је и игуман Данило, старешина манастира Свети Никола на Озрену, поново начелник општине Петрово Озрен Петковић, бивши борци јединица ВРС који су

Наша исповијест Фото: РТРС

У Београду промоција монографије “Наша исповијест”

12. септембар 2016.

У Београду ће данас бити промовисана монографија “Наша исповијест” Удружења жена жртава рата Републике Српске. У протеклом рату у БиХ убијено је више од 2.800 жена српске националности, 800 их се водило као нестало, док се још трага за 315 жена. Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица више од 2.100 жена српске националности било изложено разним врстама тортура и сексуалном насиљу. Монографија је промовисана у Њујорку и Вашингтону, како би свјетска јавност била упозната о женама српске националности жртвама тортуре у протеклом рату у БиХ. Промоцији ће присуствовати жене жртве рата из Републике Српске, чија су свједочења у монографији. Промоцију монографије организује Представништво

Брчко - парастос за 27 погинулих цивила који су страдали приликом напада тзв. Армије БиХФото: СРНА

Двадесет четири године од страдања Срба у Буковцу

11. септембар 2016.

Испред споменика у Буковцу код Брчког данас је служен парастос за 27 мјештана, углавном цивила који су страдали приликом напада припадника такозване Армије БиХ на ово село прије 24 године. Комплетно становништво из овог села, које је нападнуто 11. септембра 1992. године, одведено је у логоре за Србе. Парастос је данас служен и за 59 жртава из Другог свјетског рата и за четири Буковчана погинула у Првом свјетском рату. Протонамјесник Никола Лукић истакао је у обраћању окупљенима да се и даље чека да буде задовољена овоземаљска правда. “Божија правда сигурно ће бити задовољена. Ови мученици положили су животе по угледу на Христа и његове сљедбенике, попут Јован Крститеља чије име

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Злoчин и кaзницa

Врхoвни суд пуштa Toмислaвa Meрчeпa из зaтвoрa приje истeкa дoсуђeнe сeдмoгoдишњe кaзнe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА