arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Мркоњић Град: Жртве из масовне гробнице

Нико није одговарао за страдања западнокрајишких Срба

7. октобар 2016.

У Мркоњић Граду ће у понедјељак, 10. октобра, бити обиљежена 21 година од страдања Срба западне Крајине у акцијама хрватских и снага такозване Армије БиХ, када је протјерано око 120.000 лица и убијено 1.644 људи, а нико за то није процесуиран, рекао је министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић. „Акција у септембру и октобру 1995. године била је само наставак пројекта још из времена Независне Државе Хрватске којом се хтјело трајно `ријешити` српско питање, односно протјерати Србе преко Дрине или их на овим просторима свести на статистичку грешку“, рекао је новинарима Савановић, који је и предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиција ослободилачких ратова. Он је

У ХРВАТСКОЈ ПРОЦЕСУИРАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА НИЈЕ НА ПОТРЕБНОМ НИВОУ

7. октобар 2016.

Хрватска треба да учини више у процесуирању ратних злочина и обезбјеђивању права повратника, те слободи медија и борби против говора мржње, стоји у извјештају повјереника Савјета Европе за људска права Нилса Муижниекса. У извјештају се поздравља „важност коју је земља дала регионалној сарадњи у кажњавању ратних злочина почињених током деведесетих година“. Истовремено, изражена је забринутост због недавног назадовања те сарадње. Упозорено је на „непостојање одговорности за нека озбиљна кршења међународних људских права, те на пристрасност у судским процесима“. Повјереник позива хрватске власти да предузму све потребне мјере како би се „стало на крај некажњавању и ефикасно спровело процесуирање ратних злочина у складу са европским стандардима“. Муижниекс поздравља увођење закона којим

Полагање вијенаца Фото: СРНА

Данас о обиљежавању 21 године од страдања срба у Западној Крајини

6. октобар 2016.

Предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова Миленко Савановић одржаће данас конференцију за новинаре поводом предстојећег обиљежавања 21 године од страдања Срба у западној Крајини. Савановић, који је и министар рада и борачко-инвалидске заштите, конференцију ће одржати у 11.00 часова. Конференција ће бити одржана у Прес-центру Владе Републике Српске, најављено је из ресорног министарства. У септембру и октобру 1995. године на најсвирепији начин у 13 западнокрајишких општина убијено је 1.644 војника и цивила, а 120.000 Срба протјерано је са вјековних огњишта. Хрватска регуларна војска са јединицима такозване Армије БиХ и Хрватског вијећа одбране напала је 1995. године 13 западнокрајишких општина са већинским српским становништвом – Рипач, Петровац,

Чланови Општинске борачке организације Источна Илиџа "Илиџански борац" и чланови породица посјетили су данас мјесто Чакље на Бјелашници, општина Трново у Федерацији БиХ, гдје су положили цвијеће и запалили свијеће на мјесту на којем су прије 22 године припадници муслиманских снага на превару убили 22 припадника Војске Републике Српске

Обиљежене 22 године од страдања 22 српска војника у мјесту Чакље

6. октобар 2016.

Чланови Општинске борачке организације Источна Илиџа „Илиџански борац“ и чланови породица посјетили су данас мјесто Чакље на Бјелашници, општина Трново у Федерацији БиХ, гдје су положили цвијеће и запалили свијеће на мјесту на којем су прије 22 године припадници муслиманских снага на превару убили 22 припадника Војске Републике Српске. Предсједник Општинске борачке организације „Илиџански борац“ Бобан Томашевић изјавио је да су муслиманске снаге тада, уз помоћ УНПРОФОР-а, прекршиле примирје и 6. октобра 1994. око 5.00 часова ујутро напале шатор у којем се налазило командно одјељење, инжињерија и санитетско особље. „Нападнути нису имали прилике да се бране, а међу убијенима су биле и двије медицинске сестре“, истакао је Томашевић, појаснивши да

Паре за споменик малом Слоби отишле низ Дрину

4. октобар 2016.

Прича о страдању Слободана Стојановића и Мехмедалије Ахмића у Подрињу мора да остане као антиратна опомена. Вајар Миодраг Живковић: Чекам борце Српске да се јаве, да коначно поставимо то обележје. СУДБИНЕ нашег дечака Слободана Стојановића, кога су суседи „предали“ под нож Елфете Весели јула 1992, и спасавање живота Мехмедалије Ахмића (12) из Сребренице десетак месеци касније од стране српских бораца, као и његово лечење на ВМА, не смеју да се забораве управо јер у Босни и Херцеговини мало-мало „звецка“ оружје. Народ у Подрињу, Братунцу, Зворнику и Сребреници, муслимани и Срби, одавно су се помирили упркос страшним жртвама деведесетих година, на обе стране. Споменик малом Слободану Стојановићу, који је одавно требало

Правда за Слободана

30. септембар 2016.

Елфета Весели, осумњичена за свирепо убиство српског дечака 1992. године у Зворнику, ухапшена у швајцарском кантону Нешател, јављају медији у БиХ. Елфета Весели се противи изручењу Босни и Херцеговини. Елфета Весели је под истрагом и осумњичена је да је заједно са другим особама, у лето 1992. године у близини места Доња Каменица код Зворника, на изузетно свиреп начин, хладним оружјем усмртила дечака српске националности Слободана Стојановића (12), преноси Фена. Тужилаштво БиХ је спровело опсежну истрагу током које је прикупило доказе којима сумњичи наведену, и дошло до сазнања да се осумњичена дуже времена налази на подручју Швајцарске и да су покренуте активности за њено лоцирање, хапшење и изручење правосуђу БиХ. Тужилаштво

ПОНОСНИ НА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

29. септембар 2016.

Полагањем цвијећа и прислуживањем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу у Козарској Дубици данас је обиљежено 25 година од страдања народног хероја мајора Милана Тепића. „И послије 25 година традиционално се окупљамо на овом мјесту и одајемо почаст мајору Милану Тепићу, засигурно једном од највећих хероја у српској историји. Козарска Дубица је поносна што је изњедрила таквог човјека, а ово је мали симболичан чин у односу на дјело које остало иза покојног мајора, нашег суграђанина“, изјавио је начелник општине Козарска Дубица Миле Злојутро. Он је изразио очекивање да ће у времену које долази у Комленцу бити изграђено одговарајуће спомен-обиљежје. Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић изјавио је да су

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 25 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

28. септембар 2016.

Полагањем цвијећа и паљењем свијећа на спомен-обиљежју у Комленцу у Козарској Дубици сутра ће бити обиљежено 25 година од страдања народног хероја, мајора Милана Тепића. Предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица Драгољуб Ћибић потврдио је да ће помен Тепићу, у оквиру програма обиљежавања „Септембарских дана одбране“, бити одржан у 10.00 часова на мјесном гробљу у Комленцу. Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић погинуо је 29. септембра 1991. године у бјеловарској касарни на Беденику, након што је дигао у ваздух војно складиште и себе, не желећи да препусти непријатељу оружје којим би убијао његове војнике. За тај јуначки чин мајор Тепић је одлуком Предсједништва Социјалистичке Федеративне Републике Југославије постхумно одликован Орденом

Mилojкo Будимир: Истjeрaни, aли и oпљaчкaни

28. септембар 2016.

Гeнeрaлни сeкрeтaр Удружeњa Србa из Хрвaтскe у Србиjи: Oд рeгистрoвaних пoврaтникa српскe нaциoнaлнoсти у Хрвaтскoj живи oкo 38 пoстo, извaн Хрвaтскe oкo 45, дoк их je умрлo oкo 17 пoстo. Пише: Паулина Арбутина Дa ли je у пoсљeдњих гoдинa билo нaзнaкa пoзитивниje климe зa Србe у Хрвaтскoj? Смaтрaлo сe дa ћe улaскoм Хрвaтскe у EУ и дoлaскoм сoциjaлдeмoкрaтских пoлитичких снaгa нa влaст њихoвa прaвa бити пoбoљшaнa. Meђутим, тo сe ниje дoгoдилo. Oд зaвршeткa грaђaнскoг рaтa, иaкo сe нa избoримa у Хрвaтскoj миjeњaлa влaст, oднoс прeмa Србимa сe ниje прoмиjeниo. Нa oснoву дискриминaтoрних зaкoнa кoje je дoниo Хрвaтски сaбoр, нaсилнo су им oдузeтa имoвинскa и свa другa грaђaнскa прaвa и прeтвoрeни

У ТРНОВУ ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА СА ИМЕНИМА 111 СТРАДАЛИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА

27. септембар 2016.

У спомен-соби у порти цркве Светог Ђорђа у Трнову данас је откривена спомен-плоча са уклесаних 111 имена српских цивила страдалих током протеклог рата, међу којима је најмлађа жртва имала само 15 мјесеци. Замјеник предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија рекао је да је на спомен-плочи исписано 111 имена цивилних жртава, али да се прикупљају подаци за још страдалих који ће накнадно бити уписани. Према његовим ријечима, најмлађа жртва на списку страдалих цивила је петнаестомјесечна беба, а најстарија бака од 94 године. Тимотија, који је у рату изгубио оца и ујака, истакао је да су чланови породица страдалих огорчени чињеницом да до данас нико

На Рогосији код Власенице данас је служен парастос за 29 бораца Војске Републике Српске /ВРС/ који су 26. септембра 1992. године погинули на том узвишењу у нападу муслиманских снага.

Парастос за 29 погинулих бораца ВРС

26. септембар 2016.

На Рогосији код Власенице данас је служен парастос за 29 бораца Војске Републике Српске /ВРС/ који су 26. септембра 1992. године погинули на том узвишењу у нападу муслиманских снага. Обиљежавање 24 године од страдања бораца ВРС на Рогосији организовала је Борачка организација општине Власеница. Помену код споменика погинулим борцима на Рогосији присуствовале су делегације борачких удружења и општинских власти Милића и Власенице, Удружења логораша Републике Српске, чланови породица погинулих бораца и њихови сабораци, а посебан печат скупу дали су власенички бициклисти и планинари, који су организовали поход на Рогосију. Парастос погинулима служио је свештеник Владимир Радоњић, који је у пригодној бесједи, након богослужења, рекао да се не смије заборавити жртва

Илија Јурић

Илији Јурићу шест година затвора због силовања Српкиње

26. септембар 2016.

Апелационо вијеће Суда БиХ осудило је Илију Јурића на шест година затвора због силовања Српкиње на подручју Оџака 1992. године. Јурић је првостепеном пресудом Суда БиХ у новембру 2015. године био ослобођен свих оптужби. Ову пресуду укинуло је Апелационо вијеће и обновило суђење. Након обновљеног суђења, Јурић је проглашен кривим да је као припадник Хрватског вијећа одбране /ХВО/ с другим војницима силовао оштећену. Апелационо вијеће Јурића је ослободило оптужби по двије тачке за физичко малтретирање цивила. С обзиром да је у првостепеном поступку био ослобођен, на пресуду Апелационог вијећа дозвољена је жалба Трећестепеном вијећу, преноси Бирн. Тужилаштво БиХ терети држављанина БиХ и Хрватске Илију Јурића, да је у ноћи између

У Новом Граду данас је обиљежен Дан одбране ове општине коју су у септембру 1995. године напали регуларна Хрватска војска и такозвана Армија БиХ

Обиљежен Дан одбране у одбрамбено-отаџбинском рату

26. септембар 2016.

У Новом Граду данас је обиљежен Дан одбране ове општине коју су у септембру 1995. године напали регуларна Хрватска војска и такозвана Армија БиХ. Тим поводом код централног споменика положени су вијенци и прислужене свијеће погинулим борцима Војске Републике Српске. Потом су ђаци и грађани у „Маршу слободе“ кренули према Новској планини гдје је у септембру 1995. године била посљедња линија одбране ове општине. Начелник општине Сњежана Рајилић рекла је да су Војска Републике Српске и народ ове општине имали храбрости да одбране огњишта и сачувају Нови Град у Републици Српској. „Они су то знали у рату, а ми смо јуче показали да знамо у миру да одбранимо Републику Српску

Рајчевић пакује униформу

Адмирал херој „ратује“ за животно сидриште

25. септембар 2016.

Слободан Рајчевић, један од најхрабријих официра наше морнарице, двадесет пет година од рата води битку Живот се поново игра са адмиралом Слободаном Рајчевићем. Ових септембарских дана, док су у Хрвати обележавали 25 година од „битке за Шибеник“ коју славе као дан ратне морнарице, истински херој из 1991. исељавао се из стана војне солидарности у Улици браће Јерковић 117 у Београду, и носио је оно мало ствари у Кљајићево где је пронашао нову луку. Адмирал Рајчевић, носилац Ордена за храброст Ратне морнарице, до 2005. године помоћник начелника Генералштаба Војске Србије, у жижу јавности доспео је прошле године када су његову деложацију из привременог стана пратиле многе камере и медији. Срамоту, избацивање

Народни посланик Златко Максимовић поручио је данас у Батковићу код Бијељине, гдје је служен парастос за 17 бораца који су дали животе за Републику Српску, да сјећања на жртве одбрамбено-отаџбинског рата не могу и не смију да изблиједе

Сјећања на жртве не блиједе

25. септембар 2016.

Златко Максимовић поручио је данас у Батковићу код Бијељине, гдје је служен парастос за 17 бораца који су дали животе за Републику Српску, да сјећања на жртве одбрамбено-отаџбинског рата не могу и не смију да изблиједе. „У Батковићу смо се још једном присјетили свих оних који су уградили своје животе у темеље Српске“, рекао је Максимовић и додао да су ови борци дали своје животе са вјером и надом да граде бољу будућност. Он је истакао да постоји обавеза да садашње генерације оправдају њихове наде и стремљења. „Због тога, имена жртава ћемо увијек памтити и сјећати се њихових ликова са посебним пијететом“, каже Максимовић. Парастосу у Батковићу присуствовале су бројне

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА