arrow up
silos.jpg

Жртве концентрационог логора још чекају правду

Бивши командант Првог корпуса такозване Армије БиХ Вахид Каравелић оптужио је чланове ратног Предсједништва и Владе такозване Републике БиХ да су искључиви кривци за постојање овог злогласног логора. Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Концентрациони логор „Силос“ у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу, затворен је прије 21 годину, 27. јануара 1996. године. Предсједник Борачке организације Републике Српске генерал Миломир Савчић рекао је за Срну да је логор „Силос“ симбол страдања српског народа у протеклом рату, поготово ако се има у виду датум настанка логора, чињеницу ко су били затвореници, као и

Немања Старовић

Форум: У току је стравичан егзодус Срба из Хрватске! (ВИДЕО)

“Суочени смо са страшним егзодусом младог, продуктивног становништва, а привреда на истоку Хрватске је крајње катастрофална и више се не може говорити само о ратном наслеђу него о последицама лоше приватизације. Српска национална заједница не види просперитет у наредном периоду јер се поставља питање ко ће бити генератор тога ако нам сви млади оду”, рекао је Зоран Којић, испред Српског народног форума, уредник портала и листа “Форум” гостујући у емисији “Ино-стране” Радио-телевизије Војводине. “Негација свега српског је нешто што је општеприхваћено у Хрватској, а покретачи идеје су политичке елите. Сваки проблем било које врсте завршава на начин да се увек спомене и Домовински рат кроз призму кривње српског национа без

Сaмo дa имaмo дрвa зa oгриjeв и крухa – Рaдa и Стeвo Рoдић

Зимa убиja сaмoћoм

Увeчe глeдaмo кoлики je сниjeг и мjeримo кoлики ћe нaпaдaти дo уjутрo. A уjутрo грaнe пoлoмљeнe, дрвeћe срушeнo, свудa нeпрoхoднo, вoдa зaлeђeнa – кaжу мjeштaни Србa Рaдa и Стeвo Рoдић Смeтoви сниjeгa, тeмпeрaтурe испoд нулe, људи зaтвoрeни у кућe, риjeтки димњaци из кojих сe издижe дим из пeћи. Сeoски путeви кojи ни зa лиjeпoг врeмeнa никудa нe вoдe, пoкривeни су испoд дeбeлoг сњeжнoг пoкривaчa пo кojeму je вишe живoтињских нeгo људских трaгoвa – oвo je зимскa рaзглeдницa личкoг мjeстa Срб. – Зимa сe кoд нaс зoвe сaмoћa. Бeз путa, бeз људи, бeз ичиje бригe. Држaвнa цeстa Дoњи Лaпaц – Грaчaц, кoja прoлaзи крoз сaмo мjeстo Срб, дoбрo сe oдржaвa, aли

Амор Машовић Фото: РТРС

Амор Машовић крије гробнице српских жртава?

Предсједавајући Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић одбија да Тужилаштву БиХ достави податке о масовним гробницама на планини Озрен и у Посавини у којима су закопане српске жртве, пише „ЕуроБлиц“. Лист наводи да истражиоци Института за нестала лица БиХ већ дуже вријеме посједују податке о постојању масовних гробница у којима су сахрањени нестали Срби из Возуће, Брода, Дервенте, Оџака и Орашја, али да Машовић не жели надлежним тужиоцима да достави те податке. Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић потврдио је за „ЕуроБлиц“ да Машовић „сторнира одређене предмете“ гдје су Срби жртве, а починиоци злочина припадници такозване Армије БиХ и Хрватског вијећа одбране. Предсједник

Оставштина двају Томислава

Загреб – Односи између Хрватске и Србије остаће лоши јер то одговара елитама на власти, речено је на трибини ‘Хрватско-српски односи у свијетлу најновијих пријепора између Хрватске и Србије’, одржаној у просторијама ‘Привредника’ у Загребу. Имена учесника, универзитетског професора Дејана Јовића и новинара Томислава Јакића, обојице савјетника бивших хрватских предсједника, Иве Јосиповића и Стјепан Месеића, уз модератора Сашу Косановића, привукла су велик број посјетилаца. Како је објаснио Јовић, у досадашњим односима Хрватске и Србије било је више лоших фаза, а најновија је започела 2012. године, односно побједом двају Томислава: Карамарка као новог шефа ХДЗ-а, и Николића, тада изабраног за предсједника Србије. – Тиме су прекинути добри односи двије државе које

Јанко Туркић

Српски Купрес: Лијепа прича о борби против људске пролазности

Успомену на палог српског борца Јанка Туркића чувају три унука Јанка „Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити“, написао је Његош. Само Бог зна колика је мјера вјечности свих нас, па и Јанка Туркића, предратног учитеља из Растичева код Купреса, који већ двадесет и једну годину почива у строју од 22.000 јунака који су живот положили за стварање и одбрану Републике Српске, али је сигурно да ће захваљујући божијој вољи и његовим честитим синовима успомена на њега дуго трајати. Средином октобра 1994. године муслиманска војска је покренула велику офанзиву из Бугојна према Купрешкој висоравни са циљем да заузме Купрес. На мање од 3.000 бораца 7. купрешке моторизоване

Парастос Фото: РТРС

Годишњица страдања Срба са Равних Котара 1993. у акцији „Масленица“

Двадесетдругог јануара 1993. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију, под кодним називом „Масленица“, на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације „Венсовог плана“, којим је РСК, годину дана раније, стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је, двије године раније, и сама примљена. У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник, и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перуча. У овој агресији највише су  страдала три српска села: Ислам Грчки,

Парастос за 348 Срба које су прије 24 године убили припадници Хрватске војске на подручју Равних Котара и на велебитском превоју Мали Алан служио је свештеник Црвке отац Слађан.

Нико није осуђен за убиство Срба у Равним Котарима и на Малом Алану

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 348 Срба које су прије 24 године убили припадници Хрватске војске на подручју Равних Котара и на велебитском превоју Мали Алан. Драгана Дукић, предсједник Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“, које је организовало парастос, рекла је Срни да су прошле 24 године од када се десио овај гнусни злочин. „Чињенице су познате, а жалосно је што ни после 24 године нико не сноси одговорност и нико није осуђен за овај злочин. То породице додатно растужује“, нагласила је Дукићева. Она је истакла да је додатни терет за породице то што не знају шта се са њиховим најмилијима десило и

Фото: СРНА

Данас парастос поводом 24 године од злочина над србима у Равним Котарима

У Цркви Светог Марка у Београду данас ће бити служен парастос за 348 Срба које су прије 24 године убили припадници Хрватске војске на подручју Равних Котара и на велебитском превоју Мали Алан. Из Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ из Београда најављено је да ће након парастоса, представници Удружења положити вијенце и цвијеће на споменик српским жртвама у Ташмајданском парку. Агресија хрватске војске, названа „Масленица“, почела је 22. јануара 1993. године у зони под заштитом мировних снага УН. Том приликом убијено је 348 Срба, међу којима је било 35 жена и троје дјеце млађе од 12 година. Операцију „Масленица“ планирали су и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте

Грoбoви нaкoн Oлуje – Вaривoдe

Tкo je убиo Сoвиљe?

Пoнoвнo oтвaрaњe судницa oптужeнимa зa злoчинe у Oлуjи нaд српским стaнoвништвoм: Вриjeмe ћe пoкaзaти рaди ли сe у случajу Kричкoвићa o слaбoj oптужници типa рeклa-кaзaлa, збoг кoje би свe мoглo зaвршити кao joш jeднa прaвoсуднa фaрсa Послиje дужe пaузe пoнoвнo сe суди oптужeнимa зa злoчинe нaд цивилимa српскe нaциoнaлнoсти у рaту дeвeдeсeтих: нa Жупaниjскoм суду у Риjeци пoчeлo je суђeњe Рajку Kричкoвићу (59) из Зaгрeбa збoг рaтнoг злoчинa – трoструкoг убojствa цивилa у Kиjaнимa, сeлу у близини Грaчaцa, нaкoн aкциje Oлуja. Kричкoвићa сe тeрeти дa je oд 15. дo 28. aвгустa 1995. у Kиjaнимa, кao припaдник 118. дoмoбрaнскe пукoвниje ХВ-a из Гoспићa, у њихoвoj кући убиo цивилe Maру Сoвиљ (73),

Војна акција "Олуја" 1995. године

Антропологија зла: Понављање мрачне историје

Сваки догађај, па и „Олуја“, има свој актуелни и историјски контекст, манифестно и скривено значење. Започињући рат против оружаних снага тадашње заједничке државе, као и против Срба настањених на њеној територији, Хрватска је била мотивисана не само манифестним идеолошким, националистичким циљевима, веч и оним латентним, непосредним материјалним интересима због којих се одувек и ратовало. Будући да су ти циљеви остварени, онда их и треба сагледавати у светлу јасних чињеница које указују на значај прикривених разлога рата поведеног против Срба. Аутор: Бојан Јовановић Ратом је остварена државност у оквиру максималних територијалних претензија, а протеривањем и етничким чишћењем Срба смањен је њихов број и сведен на занемарљив проценат, чиме је ослобођено више

Српски добровољци

Добровољци

И данас киша. И тишина. Ритмичко добовање по олуку се не рачуна. Сам звук је киша. Сива поља у даљини. И магла. Не толико густа да не видим куће оивичене кукурузним пољима. Црвено са златном нити около. Као некада петокрака на заставама СФРЈ. Зајебано је то… Сећање. Лепо је гледати то. Ту кишу. Са терасе стана. Сигурност или несигурност велеграда. Или велесела. Како се узме. Или остави. Уживање. А колико пута сам је проклињао и псовао свега чега се сетим, осећајући како ми пробија и последњи суви део одеће и слива се низ леђа. Језа. Магла се увлачи у кости, а ватру и да је смем запалити, не би ме

Хрватска слави четврт вијека етничког чишћења Срба

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оцијенио је да Хрватска ових дана није помпезно обиљежила само годишњицу своје независности, већ и четврт вијека етничког чишћења Срба који нису само прогнани него се покатоличују и похрваћују и на све начине, посебно оптужницама за ратне злочине, онемогућавају да се врате на дједовину. Он је у изјави за Срну нагласио да ће наредни попис становништва у Хрватској 2021. године потврдити да је план Фрање Туђмана и осталих „очева Хрватске“ да Србе сведу на три посто и премашен, јер их по свему судећи тада у Хрватској неће бити ни толико. „На попису 1991. године, према званичним подацима у Хрватској је било 582.000 Срба или

Куће још чекају кров: Панорама Зачуле данас

Црква Светог пророка Јеремије у Зачули данас само гомила камења

Мјеста на којима су планирани каменоломи, бетонаре и др. налазе се у близини српских села, цркава, гробља – од којих су неки и национални споменици БиХ (Запланик), а неки су у процесу заштите (Зачула). Недавно су почели радови на каменолому код Запланика, када је више пута детонирано око 3.000 кг експлозива. На подручју Бобана, у српском крају, на локалитету Стол планиран је још један овакав каменолом. Ових дана почело се на припремним радовима за каменолом у селу Зачула… На простору општине Равно, свакодневни живот Срба повратника испуњен је бројним проблемима. Поред вишеструких опструкција од општинских институција, један дио српских повратника успио је да обнови своја у рату уништена огњишта, обнови

Субота, 21.1. 2016. – Екуменска молитва у православној цркви у Дубровнику

Молитвена осмина за јединство хришћана одржаће се од 18. до 25. јануара 2017. под геслом: „Помирење – Љубав нас Кристова обузима“ (усп. 2 Кор 5, 14-20). Средишње екуменско славље у Дубровнику биће у православној цркви Светог Благовјештења у суботу, 21. јануара с почетком у 19 часова. На молитви ће судјеловати дубровачки бискуп монс. Мате Узинић и епископ захумско-херцеговачки и приморски владика Григорије Дурић. Извор: ДУБРОВАЧКА БИСКУПИЈА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.