Отаџбински рат Архиве - Страница 187 од 503 - Јадовно 1941.

Зашто кад кажеш „Сребреница“, никад не кажеш „Братунац“ – списак српских жртава братуначког краја 1992-93.

12. јул 2017.

ПИШЕ: Владан Динић Био сам убеђен да смо сви, пред Богом и пред Алахом, и за живота, поготово у смрти, једнаки… Или су мртви у Сребреници значајнији од мртвих у Братунцу? Не слажем се. Свим невиним жртвама одајем пошту, и за мене, свака жртва је подједнако тешка. Било с оне, или с ове стране. И данас, две деценије после, стигли смо до једне – КОНАЧНЕ истине: Ко каже Сребреница, никад не каже „Братунац“. И? Тачка. Нико не доноси резолуције о побијеним Србима у Братунцу и сребреничком атару, нико те мртве чак и не помиње, нико се не клања сенима невино побијених људи, читавих породица, деце, деда и баба… Не… За неке, чини се, јесте. Ти побијени у Братунцу

Униформе Приштине као мамац

12. јул 2017.

Шта се крије иза учесталог пријема Срба у косовске безбедносне снаге. План је да се обезбеди подршка Запада „војсци“ и да се ублажи отпор у Покрајини Пријемом што више Срба у редове Косовских безбедносних снага, Приштина намерава да обезбеди аргумент кад од међународне заједнице поново буде затражила подршку за формирање „војске Косова“. Тим потезом, истовремено, желе да ублаже и отпор представника српске заједнице у Покрајини, без чијег гласа је трансформација КБС – немогућа. Да приштинске власти, на челу с Хашимом Тачијем, увелико спроводе план у дело, сведоче и свечаности поводом пријема Срба. А њих је сад више од сто. Крајем прошле недеље, у касарни „Скендербег“ у Урошевцу одржана је церемонија

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа код споменика и костурнице у селу Залазје, сутра ће бити обиљеженo 25 годинa од страдања 69 српских цивила и војника који су убијени на Петровдан 1992. године у сребреничким селима Сасе, Залазје и братуначиким Биљача и Загони.

У Залазју данас парастос страдалим Србима

12. јул 2017.

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа код споменика и костурнице у селу Залазје, данас ће бити обиљеженo 25 годинa од страдања 69 српских цивила и војника који су убијени на Петровдан 1992. године у сребреничким селима Сасе, Залазје и братуначиким Биљача и Загони. Осим 69 погинулих, тог трагичног Петровдана нестала су 22 Србина, од којих се 10 још воде као нестали, а њих седам су живи заробљени и још нису пронађени. Од 22 нестала, 10 је случајно ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице на Залазју приликом тражења настрадалих Бошњака. Посмртни остаци страдалих су послије више од годину идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, док је двоје

Алтернатива: Зашто Сребреница НИЈЕ геноцид?

11. јул 2017.

Ових дана у Србији као и на територији бивше Југославије поново имамо укључену агентуру (не)владиних организација која жели да накачи Србији још који злочин, не би ли тиме оправдали сав новац који им стиже из разних фондова који „шире демократију“. Предлог британске резолуције у СБ је пао. Финална верзија ове љаге којом је покушано да се укаља српско име у свету, наводно се засвнивала на пресуди Међународног суда правде. Да се зауставимо овде, када „демократски оријентисани“ грађани попут Саше Јанковића, Аните и Сташе говоре о суду, ред је да уз то помену да се у овој пресуди Србија ослобађа свих оптужби из Сарајева и да геноцид препознаје само у случају

Испред зграде Народне скупштине Србије у Београду постављен је "Српски зид плача-Сребреница 1992", пано са фотографијама српских жртава страдалих на подручју Сребренице током рата у БиХ.

„Српски зид плача-Сребреница 1992“, испред Скупштине Србије

11. јул 2017.

Испред зграде Народне скупштине Србије у Београду постављен је „Српски зид плача-Сребреница 1992“, пано са фотографијама српских жртава страдалих на подручју Сребренице током рата у БиХ. Предсједник Удружења породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији Симо Спасић рекао је да је овај „Зид плача“ постављен да би се српским државницима, ЕУ и цијелој међународној заједници показало да су Срби прве жртве у Сребреници 1992. године. „Ми не желимо да сметамо породицама убијених муслимана из Сребренице 1995. године, али смо здушно против организација које се богате користећи трагедију и једних и других жртава“, рекао је Спасић новинарима. Он је напоменуо да су међународна заједница, а поготово Хашки трибунал, били неправедни

Опроштај од пуковника Зупца: Земља коју си одбранио – биће ти захвална и лака

11. јул 2017.

Саборци из одбрамбено-отаџбинског рата, пријатељи и суграђани данас су се опростили од команданта Требињске бригаде Војске РС пуковника Радослава Зупца на комеморативној сједници која је одржана у сали Скупштине града Требиња. „Био је један од оних преко којих је оживјела стара српска све рјеђе помињана официрска команда – За мном!“, поручио је у обраћању градоначелник Требиња Лука Петровић, додајући да је тај наук пуковник стекао у часном породичном дому у селу Укшићи на Љубомиру, гдје су млађи слушали „завјете предака – како се на све што живот доноси а судбина наноси налазе најчаснији и надостојнији одговори“.„Зато другог пута за Радослава Зупца као да није ни било када је отаџбина затражила помоћ и кад

Јелена Јелисавчић – Сребреница – геноцид над истином

11. јул 2017.

Сваке године у сусрет обележавању “Дана сећања на сребреничке жртве“, отвара се простор за мобилизацију колективне патње новокомпоноване бошњацке нације, која би требало да својим ехом изазове емпатију не само региона, већ што је могуће шире, како би се омогућила резистентност и неупитност веродостојности злочина и још јаче стегао Гордијев чвор. Умишљени геноцид у Сребреници, кроз две деценије вечтачки одржаване неупитности, одслужио је и оправдао сврху свог постојања и показао пуну политичку профитабилност, материјализовану кроз милитантни, неолиберални интервенционизам Пентагона, од Југославије до Сирије. „ Сребреница“, није више само топографска одреница, Сребреница је постала аксиом у коме босански муслимани имају ексклузивно право на патњу, страдање, и јединствену колективну несрећу која би

Мира Лолић Мочевић: Дан када је ослобођена Сребреница

11. јул 2017.

Шта ја видим у једанаестом јулском дану од 1995 године. За мене је то дан када су јединице Војске Републике Српске ослободиле град Сребреницу од муслиманских јединица под командом Насера Орића. Орићевци су од 1992. до 1995. године излазећи из Сребренице убијали Србе по Подрињу, отворили логоре за Србе у центру Сребренице, убијали српско становништво које је остало у Сребреници а према тврдњама муслиманских становника који су живјели у граду, убијали и припраднике сопственог народа. Српску православну цркву су претворили у коњушницу. Оно што је Србима дан ослобођења, Муслимани су узели да славе као дан жалости. Могли су узети било који други дан али узели су баш овај, што је

Дани(ј)ел Симић: Како сам 1995. отишао у четнике

11. јул 2017.

Предање о монархистима и комунистима код нас, једнако као и о злочинима хрватских усташа, почиње готово обавезно говорниковим породичним приликама. Мог су дједа одвели у Јасеновац, бабу су ми маљем у главу на Јадовну, преклаше ми стрица у Дракулићу, истријебише ми сво племе у Пребиловцима… Тиме излагач истовремено жели показати своју личну и дугогодишњу упућеност у те историјске догађаје, односно нагласити публици да буде опрезна у случају неслагања са његовим ставовима, јер на изговорено може врло емотивно и нецивилизовано реаговати. Ово потоње је психологија, ово прво је систем. СИСТЕМ ЛАЖИ Бранило се и кажњавало за причу о томе. Послије Другог свјетског рата створени систем је стрељањем, затвором и другим питомим

Два скупа у БГ због Сребренице, полиција раздвајала ФОТО

11. јул 2017.

Београд — Удружење породица киднапованих и убијених на КиМ дочекало је на Тргу Републике српски зид плача „Сребреница“ који ће бити постављен испред Народне скупштине. У исто време на Тргу Републике скупс у одржале и „Жене у црном“. Сродници убијених Срба из Сребренице окупили су се како би показали јавности да су и они жртве, који су у рату у БиХ изгубили своје најближе. Тим подовом Даница Лазаревић из Сребренице рекла је новинарима да је у том рату изгубила три брата, и да су јој тек скоро враћена њихова тела, од којих је тело једног брата обезглављено. Она каже да породице траже правду за спрске жртве јер на њих до

Моји муслимани су ми нудили паре да не говорим шта се десило у Сребреници!

10. јул 2017.

Хакија Мехољић, ратни командант бошњачке полиције у Сребреници и један од протагониста филма „Сребреница – издани град“, у којем је сведочио о морбидној понуди Алије Изетбеговића да се интервенција НАТО против Срба испровоцира покољем 5.000 сребреничких Бошњака, тврди да је у прошлости добијао баснословне новчане понуде само да би држао језик за зубима! У интервјуу за Пресс РС Мехољић истиче да скоро свакодневно добија претеће поруке бошњачких екстремиста, откад је у поменутом документарцу изнео своју верзију трагичних догађаја из лета 1995. године. – У овој је..ној држави глава се губи и због много мањих ствари од оних које сам ја изрекао у норвешком документарцу. Без обзира на све и даље

Иванишевић: Нико не пита шта се догодило са сребреничким Србима

10. јул 2017.

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић оцијенио је да су догађаји из јула 1995. године у Сребреници „фестивал неистина, фалсификата и подвала“, те да се нико не пита шта се прије тога догодило са сребреничким Србима. Иванишевић је рекао Срни да су муслиманске снаге у селима око Сребренице убиле „на хиљаде Срба“, дјецу, жене и немоћне, те сматра да је „непримјерено свијету“ да власти траже да се тим, јучерашњим убицама, дође и доноси цвијеће. Он је навео да је посљедњу Српкињу, која је имала 80 година и 40 килограма, нашао на улазу у солитер испред зграде сребреничког СУП-а. „Једина Српкиња, па и њу су заклали.

Орић се хвали убијањем Срба

10. јул 2017.

Оптужени ратни злочинац Насер Орић одржао је јавни говор учесницима бошњачког „Марша мира“ у којем стравичне злочине над Србима из средњег Подриња назива – подвизима, пише Еуроблиц. Скандалозно обраћање ратног команданта тзв. Армије БиХ учесницима вишедневног пјешачења које се, иначе, већ традиционално одржава у част бошњачким жртвама из Сребренице, одржано је протеклог викенда у Незуку код Сапне. Иако се против Орића пред Судом БиХ већ годину и по дана води процес због оптужби да је лично звјерски убијао заробљене српске цивиле и војнике у околини Сребренице, оптуженог злочинца то није спријечило да одржи запаљиви говор пред неколико стотина својих присталица и учесника марша. – Ви, који сте млађи, само знате

Сребреница: Грујичић - Табаковић Фото: СРНА

Обиљежено страдање Срба у Сребреници

10. јул 2017.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је, данас у Сребреници, да је српски народ кроз историју слободу бранио крвљу и то искуство треба да развије осјећање код Срба да морају бити јединствени, економски и политички јаки да би опстали на овим просторима. Савановић је нагласио да су Подриње и српски народ који живи на том простору били на удару освајача још од османлијског периода, Аустроугарске, те је НДХ жељела да успостави тампон зону између Србије и БиХ. Рекао је да идеја протјеривања Срба из БиХ и Хрватске, која је осмишљена још у Хабзбуршкој монархији, није напуштена. „Тај процес је настављен 1992. године“, рекао је Савановић новинарима,

Породицама предати посмртни остаци Јелене Чутуре и Миланка Лазаревића

10. јул 2017.

Посмртни остаци Јелене Чутуре из Теслића и Миланка Лазаревића из Бановића, који су убијени у протеклом рату, предати су породицама ради сахране. Јелена Чутура, рођена 1937. године у Бардацима у општини Теслић, која је ексхумирана 2011. године на гробљу Долац, биће сахрањена данас у Травнику. Миланко Лазаревић, рођен 1966. године у мјесту Церовица, општина Бановићи, који је нестао у септембру 1995. године, бити сахрањен 14. јула код Завидовића. Лазаревић је један је од 64 српска војника и цивила које су убили припадници одреда „Ел муџахедин“ 1995. године у кампу муџахедина у Гостовићима код Завидовића. Муџахедини су масакрирали заробљене српске борце и цивиле који су у камп у Гостовићима доведени живи,