Отаџбински рат Архиве - Страница 15 од 501 - Јадовно 1941.

Епископ Никодим: У Хрватској ништа ново – опет и опет о ћирилици

13. октобар 2023.

Као Епископ Православне Епархије далматинске Српске Православне Цркве, изражавам најдубљу резигнацију и осуду због скорашњих, рекао бих бизарних догађаја у Општини Врси код Задра, а везаних за захтјев директора локалног комуналног предузећа да се у року од 15 дана уклони ћирилични натпис са надгробног споменика једне српске породице на гробљу у Пољицима. Пише: Епископ далматински Никодим Према његовом тумачењу, у тој општини нема више од трећине житеља српске националности, што је предуслов да би се законски остварило њихово право на употребу сопственог писма, то јест ћирилице у овом случају. Искрен да будем, нисам схватио, пошто је ријеч о гробљу, да ли мисли на живе или на мртве, јер у случају

Нису свети ни споменици, спорна и ћирилица

12. октобар 2023.

И док би се све богомоље и гробља, која су свједок непролазности, морала поштовати, на нашим просторима ипак на безброј примјера, појединцима сметају чак и ствари које обичан човјек не може ни помислити да икоме могу нашкодити. Пише: Милош Васиљевић Лако је бити Србин у Републици Српској и Србији, али није у Федерациjи Босне и Херцеговине, а поготово не у Хрватској. Страшна стратиша, убијање и протјеривање наших људи су иза нас, али чини се да ни у миру оно мало српског живља што је остало на вјековним огњиштима, није спокојно. Посљедњи у реди испада и провокација, којим се дословно ругају нашем народу је и примјер у близини Задра, гдје тамошње

Епископ Сергије: Поп Пилип и повампирена мржња

12. октобар 2023.

Након што смо у молитви, миру и тишини на свјетло дана изнијели мошти свештеномученика Пилипа Карановића, мог претходника у свештенству и мог часног претка, којег су Турци, без суда и кривице, објесили у петровачком селу Пркоси далеке 1832. године, очекивали смо да ће ова вијест, објављена без жеље за сензационализмом, бити дочекана са разумијевањем и подршком. Ипак, суочили смо се са грубим нападима и говором мржње на друштвеним мрежама, гдје се, у коментарима, по већ устаљеној и добро познатој матрици српско-православно свештенство, између осталог, назива „убицама које се крију испод мантије“. Истина, опет, боли оне који би да ћутимо, да повијемо главу пред властитом прошлошћу, који би да заборавимо све

Пројекција филма „Споменко на вјечној стражи“ у Општини Звездара

6. октобар 2023.

Удружење Координација организује пројекцију филма под називом „Споменко на вјечној стражи“, која ће бити одржана у петак, 6.10.2023. године са почетком у 18 часова, у Градској општини Звездара, Булевар краља Александра 77. Догађај је подржан од стране Градске општине Звездара, а гости на пројекцији филма су Миле Савић, режисер филма и Зоран Благојевић, командант 4.лаке озренске бригаде и Радован Јовић Бригадир Оружаних Снага Босне и Херцеговине иначе ратни командант Споменка Гостића и . У филму ће бити приказан живот Споменка Гостића који је најмлађи одликовани борац војске Републике Српске у отаџбинском рату који је погинуо 20. марта. 1993. године у 14 години живота. Споменко је рођен 15. августа 1978. године

НЕЋЕ МОЋИ: Нисмо ми Индијанци

1. октобар 2023.

Какве везе имају амерички Индијанци, немачки Јевреји и косовски Срби? А у чему је разлика између партизана и терориста Године 1935, баш негде у ово време, 15. септембра, нацистичка Немачка усвојила је два радикално дискриминаторска закона – Закон о држављанству немачког рајха и Закон о заштити немачке крви и части који су поставили темеље за прогон јеврејског становништва и Холокауст. За ове законе сте сигурно чули под њиховим колоквијалним именом – Нирнбершки закони, али вероватно вам није на крај памети где су немачки правници предвођени министром правде Францом Гиртнером и државним секретаром у том министарству, а касније председником Хитлеровог Народног суда Роландом Фрајслером нашли узор. Према Џејмсу Витману, професору на

Комшија ме води у логор

28. септембар 2023.

Одведе мене мој комшија, онај што је прије шест дана сипао усташама ракију из оне зелене пљоске кад смо Јованка и ја престрављено и парализирано гледали у цијеви усташких пушака, а Далматинац Маријан, који нас је познавао пар мјесеци, расправљао се са усташама. Био је сам почетак октобра ’42. Љеса је отворена откако сам јутрос туда изашао из дворишта. Краве пролазе љесу, прелазе велику башчу, па другу љесу и скрећу у шталу. Ја сам некако мало заостао, кад, прије него што ћу скренути према шталским вратима да повежем краве, из наше куће изађе Пепа Моћник. Врата куће су широм отворена. Оба крила. У кући се према свјетлу прозора виде неки

Нема правде за српске жртве из Подравања

25. септембар 2023.

У Цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 мјештана овог села погинулих у посљедњем рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца, представника општине и чланова породица страдалих, обиљежили су данас 30 година од погибије тридесет двоје мјештана овог села, међу којима је осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића. Делегације општине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице положиле су цвијеће код спомен-плоче погинулима, која је постављена на зид храма. Потпредсједник Скупштине

Бојан Вегара: Док сам жив борићу се против сваког ко умањује и затире наше Свете Мученике

23. септембар 2023.

Суд БиХ јуче је одбио да гони злочинце над цивилима у селу Јошаница код Фоче. То за њих није био злочин и за њих ту нису убијени српски цивили већ злотвори. Није им битно што је ту од 56 жртва најмлађа имала само 2,5 године, а најстарија 88 година. Њима је то свеједно и све што им је битно је да се умањи српско страдање. Није тај догађај посебну пажњу изазвао и ријетки су медији који о томе пишу. Од званичника слабо је ко гласа пустио и знам само да је Бранимир Којић рекао да Срби треба послије овога да напусте Суд БиХ и ту га потпуно подржавам. Ако напишете

Навршиле се 32 године од злочина хрватских снага на Коранском мосту

21. септембар 2023.

Навршиле су се 32 године од злочина хрватских снага над резервистима ЈНА на Коранском мосту у Хрватској, а за њега је осуђен само један починилац од којег су правили и жртву и хероја, саопштено је из Документационо-информационог центра Веритас. Тог 21. септембра 1991. године припадници МУП-а Хрватске и „зенги“, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона ЈНА. У камионима су се из касарне „Мекушје“ у касарну „Логориште“ превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су одложили оружје након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени. Одмах по предаји једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга

Ђурђица Драгаш: ТРАГ

12. септембар 2023.

Кад год видим овакав траг на небу и чујем далеки звук авиона, сетим се лета проведених код бабе и деде на селу. Баба ме је често водила са собом кад би ишла да обиђе краве у пољу и “препне” их тј. премести кочиће за које су биле везане како би добиле још које парче нетакнуте траве. Ишле смо километар – два у једном правцу, по најјачем сунцу, у сред дана (јер баш тад то и мора да се уради), али није ми било тешко. Трчкарала сам уз њен одлучни и журни корак, држећи је за руку и надајући се да ћемо у повратку свратити на кафу код њене “друге”, Милке

Ђурђица Драгаш: Дивосело – село којег нема

11. септембар 2023.

Још једна тужна годишњица. Пре тачно 30 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром. Дивосело – село којег нема Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле све ређе, али је трагедија тек почињала. Док су из тзв. Медачког џепа (како су касније прозвана ова три села) стизале полуинформације, а страх ширио као поплава, злокобни дим и одсјај ватре који су предвече почели да допиру из тог правца, значили су само једно. Гореле су куће! Уништавано је оно што је преостало иза

Навршено 30 година од некажњеног масакра над Србима код Дрниша

7. септембар 2023.

Јуче се навршило 30 година од још некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, које је 6. септембра 1993. године убила и масакрирала диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске, саопштено је из Информационо-документационог центра „Веритас“. У овом злочину масакрирани су пет жена и два мушкарца, од којих је троје било старије од 80 година, а напад је, према информацијама „Веритаса“, извела Девета бојна „Рафаел витез Бобан“, ХОС-ова јединица која је названа по усташком пуковнику и генералу из Другог свјетског рата. Ова јединица била је у саставу 114. бригаде Хрватске војске, којом је командовао Марко Скејо из села Ружић код Дрниша. – То је исти онај лик који

Веритас: Неразјашњена судбина 1.517 српских жртава

29. август 2023.

Из Документационо информационог центра “Веритас” саопштили су да се, према њиховим подацима, међу 7.713 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше Рапублике Српске Крајине из рата деведесетих, налази 1.517 особа чије судбине још нису расвијетљене. Међу њима је 1.083 цивила /71 одсто/, од чега су 424 /28 одсто/ жене, саопштено је из овог центра поводом Међународног дана несталих – 30. августа. Из “Веритаса” је указано да је највише несталих, њих 750, у посљедњој ратној години, док је међу несталим, за којим се још трага 607 оних који су погинули на самом почетку рата. – Више од трећине са тог списка не налази се у Књизи несталих за

Годишњица погрома Срба у Сиску: Масакр под маском ЈНА

22. август 2023.

22. августа навршава се годишњица најсуровијег у серији напада на Србе у Сиску и околини током 1991. године. У раним јутарњим часовима тог дана припадници МУП-а и ЗНГ су у транспортерима са ознакама ЈНА “протутњали” кроз више српских села сисачке општине пуцајући на све што се мицало. Епилог је било 15 мртвих и неколико десетина рањених мештана села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани. После ових догађаја Срби из цапрашких српских села су престали да одлазе на посао, а затим су и формирали и општину коју су назвали Цапраг са седиштем у Градуси. У документацији Веритаса налази се обимна документација о најкрвавијем злочину хрватске полиције и

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања Срба у агресији хрватске војске на РСК у августу 1995. године („Операција Олуја“)

3. август 2023.

Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење САД-а и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (А БиХ), извршиле су агресију на Српску аутономну област Крајина (с. Далмацију, Лику, Кордун и Банију), у саставу тадашње Републике Српска Крајина (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а, под називом сектори “Југ” и “Сјевер”, и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба. Против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника