Отаџбински рат Архиве - Страница 126 од 502 - Јадовно 1941.

У Брчанском насељу Грбавица служен је парастос, теположени вијенци и запаљене свијеће за 13 припадника Војске Републике Српске из овог мјеста, које су припадници муслиманских војних формација заробили су, мучили и масакрирали.

Још нема правде за 13 српских бораца настрадалих у Грбавици

8. март 2018.

У брчанском насељу Грбавица данас је служен парастос, положени вијенци и запаљене свијеће за 13 припадника Војске Републике Српске које су прије 25 година припадници хрватско-муслиманских формација заробили, мучили, убили, а потом и масакрирали. Стравичан масакр над припадницима Војске Републике Српске из тог краја починили су припадници такозване Армије РБиХ у чијем саставу су били и њихове комшије, муслимани из Брчког. Парастосу су присуствовали министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић, те градоначелник Брчко дистрикта Синиша Милић. Савановић је истакао да су Срби кроз историју увијек страдали, нажалост, веома често од комшија и пријатеља, а тако је живот изгубило и 13

Махмуљин био упознат о нечовјечном поступању према заробљеницима

7. март 2018.

На суђењу бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину свједок Тужилаштва БиХ Фадил Хасанагић рекао је данас да је Махмуљин био упознат о нечовјечном поступању припадника одреда „Ел муџахедин“ према ратним заробљеницима. У наставку свједочења Хасанагић је појаснио да је као командант 35. дивизије такозване Армије БиХ усмено добио информацију о нечовјечном поступању према ратним заробљеницима, док је командант Трећег корпуса о томе добијао извјештаје од обавјештајних и безбједносних органа. Хасанагић, који је прије двије седмице започео свједочење, истакао је да је командант корпуса био писаним путем обавијештен, а да га је и он лично обавијестио. „Обавијештен сам 11. септембра 1995. године, од трећег човјека Дивизије, о заробљавању

Свједок видио убиство Максе Гаврића

7. март 2018.

Свједок Тужилаштва БиХ Илија Максимовић рекао је на суђењу десеторици припадника Хрватског вијећа одбране /ХВО/, оптуженим за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, да је видио како је хрватски војник из Пожеге забио нож Макси Гаврићу у врат, након чега је његово тијело одвезао. Свједок је навео да му је Миле Крунић рекао да је Ранка Стојнића из Козарца из пиштоља убио оптужени Мато Живковић, звани Ракијица. Максимовић је посвједочио да је 9. маја 1992. године са осталим становницима Букове Греде одведен пред продавницу гдје их је Перо Винцетић звани Коњ појединачно одводио иза продавнице и тукао. „Марко Максимовић, Мићо Гаврић,

Суд у Шибенику: Хрватска мора платити одштету за Вариводе

7. март 2018.

Због убиства Мирка Покрајца његова ћерка добиће 132 хиљаде куна одштете Злочин у Вариводама, масакр српских цивила који су након Олује, 28. септембра 1995. године, починили припадници хрватске војске и полиције, добио је још један судски епилог. Додуше, не онај који се годинама очекује, будући да још увек нису откривени ни кажњени починитељи тог злочина, већ хрватска држава сада породици једне од жртава мора одлуком Општинског суда у Шибенику платити одштету. Душанка Мандић, ћерка Мирка Покрајца који је имао 84 године када је, као једна од девет жртава, убијен у том малом месту поред Кистања, добит ће 132 хиљаде куна одштете од државе те јој Република Хрватска мора надокнадити и 25

Грабовац сумња у прикривање ратног злочина над Србима у Оџаку

7. март 2018.

Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац изразио је сумњу да је са локације масовне гробнице у дијелу напуштеног православног гробља у Оџаку, измјештена српска масовна гробница. „Дошао сам до података да је у овој масовној гробници било закопано и шест војника ЈНА који су током протеклог рата били заточени у логору у Оџаку, а које и даље потражује Република Србија“, рекао је Грабовац Срни. Грабовац каже да је ове податке добио од српске логорашице која је била заточена и силована у Оџаку, а која је о овом проговорила приликом недавног свједочења у Сарајеву. Грабовац је поновио да му је свједок бошњачке националности

Мина Ћурчић: Крвави култ злочинца

7. март 2018.

Ликвидација терористичке групе Јашари или Масакар у Преказу јесу две истине, српска и албанска, о смрти Адема Јашарија, али и о почетку ратних сукоба на Космету. Двадесет и осмог фебруара 1998.године Јашари и његова група су напали полицијску патролу, а том приликом су убијена четири српска полицајца, док су рањена два. Петог марта Јашаријева група изводи још два терористичка напада, а српска полиција креће у потеру због чега се Јашари заједно са својим саборцима повлачи у махалу у селу Доње Преказе. Ту бива опкољен од стране српских полицијских снага које му дају два сата да се преда. Неки чланови породице Јашари су се предали, док други нису, оставши са главом породице, Адемом, у

Суд БиХ – Тужилац сумња на пристрасност вјештака у случају Елфете Весели

6. март 2018.

У наставку суђења Елфети Весели и Сакибу Халиловићу за свирепо убиство дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника, тужилац Тужилаштва БиХ Мирослав Јањић данас је у Суду БиХ рекао да сумња да је предложени вјештак Мартин Франчешевић пристрасан и да се против њега води истрага за ратне злочине против Срба на подручју Брчког. Јањић је уочио да је вјештак био присутан на посљедња три рочишта у овом предмету, те навео да је запослен у федералном Министарству за борачка питања гдје је ангажован и оптужени Халиловић, наводећи да су у контакту и да заједно присуствују састанцима. Одбрана Сакиба Халиловића најавила је да ће у доказном поступку саслушати четири свједока и једног

Мандић: Хитно обавити ексхумацију у Високом

6. март 2018.

Предсједник Удружења породица несталих Сарајевско-романијске регије Милан Мандић затражио је да Институт за нестала лица БиХ приоритетно узме узорке 365 посмртних остатака Срба који су довезени из Сарајева и закопани у гробљу у Високом са муслиманским вјерским обиљежјима, иако нису идентификовани. Мандић је рекао да је од члана Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Николе Перишића затражио да узорци што прије буду узети. „Пренио сам Перишићу да у Високом треба откопати 10 гробних мјеста по случајном узорку и однијети их у Бањалуку, како би било провјерено да ли се у једној гробници налазе кости од само једног тијела, а затим од ИЦМП-а /Међународна комисија за тражење несталих лица/ затражити

Раде Шербеџија одбио да глуми шиптарскг терористу Јашарија

5. март 2018.

Окупиране територије- Српски глумац Раде Шербеџија одбио је да глуми терористу ОВК Адема Јашарија. http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/serbedzija-odgovorio-braniteljima-bio-sam-ostao-sin-hrvatskog-partizana/ Режисер и сценариста са Косова и Метохије Љуан Круезиу спрема филм о команданту терористичке организације „Ослободилачка војска Косова“ – Адему Јашарију. За улогу Адема Јашарија постоји више предлога. Један од њих је српски глумац Раде Шербеџија. Круезиу је ступио у контакт са Шербеџијом преко косовског глумца Енвера Петровција, пише „КосСев“. Шербеџија је одбио улогу Адема Јашарија уз образложење да, ако он буде прихватио филмску улогу Адема Јашарија, онда ће цели свет признати овог злочинца. Најпознатији холивудски зли Рус, а понекад и Србин негативац, Раде Шербеџија, одиграо је већ једном Албанаца у флиму „Taken 2„, где

Предсједник Предсједништва општинске Борачке организације Брод Зоран Видић.

Смијенити Мијића, ратног команданта ХВО-а, са мјеста предсједника СО

5. март 2018.

Општинска Борачка организација /БО/ Брод неће одустати од иницијативе за смјену предсједника Скупштине општине Иве Мијића који је у минулом рату био начелник штаба 101. Босанско-бродске бригаде ХВО-а, рекао је Срни предсједник Предсједништва ове борачке организације Зоран Видић. Он каже да 244 жртве, које су дале живот за ослобађање Брода и стварање Републике Српске, не заслужују да њихове сестре и браћу предводи командант 101. Босанско-бродске бригаде. Видић истиче да су током Мијићевог избора на ову функцију у претходном мандату постојале спекулације у вези са његовим учешћем у ратним акцијама на подручју бродске општине, али да је Борачка организација у међувремену дошла до нових доказа и чињеница. Он је подсјетио да

ИСТОМИШЉЕНИЦИ Милан Стојадиновић и гроф Ћано на београдској железничкој станици / Фото Архив "Борба"

Стаљин, Мусолини и Тито о Косову Иван Миладиновић

4. март 2018.

Какви су били Српско-албански односи пре и после Другог светског рата. Кардељ у Москви о плану уступања српске покрајине Албанији Свенационални дијалог о Косову и Метохији, којим се покушава да се дође до одговора да ли је могуће наћи неко, сад већ закаснело, компромисно решење за ову нашу јужну покрајину, можда је још један пригодан тренутак да завиримо у архиве и прелистамо мање познату историјску грађу. У њој су сведочења о томе како се гледало на овај болни проблем Србије и како се покушавало да се он реши у Краљевини и Титовој Југославији. Јануар је 1939. године. Иво Андрић је заменик министра иностраних послова. Пошто је Милан Стојадиновић истовремено председник

Злочини над Србима у Осијеку 1991-1992

4. март 2018.

Злочини над Србима у Осијеку и околини су се дешавали у периоду 1991-1992. У оквиру ратних злочина који су се тада догодили страдало је више стотина цивила углавном Срба. Све те злочине је организовао осјечки „шериф“ Бранимир Главаш, у то време господар живота и смрти Осијека и околине. Тако су организоване бројне пљачке, убиства, психофизичка малтретирања, уцене, отимање станова, киднаповања, застрашивања цивила и др. односно спровођено је масовно етничко чишћење над српским становништвом у Осијеку, како би се они иселили у СР Србију. Сви ови злочини су били добро познати хрватском политичком, војном и полицијском врху у Загребу. Тим пре, што је и Владимир Шекс, тадашњи потпредседник хрватског Сабора био из Осијека,

У организацији Завичајног удружења "Срби сарајевске регије" у Братунцу су данас обиљежене 22 године од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума у новембру 1995. године.

Обиљежене 22 године од егзодуса сарајевских Срба

4. март 2018.

У организацији Завичајног удружења „Срби сарајевске регије“ у Братунцу јуче су обиљежене 22 године од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума у новембру 1995. године. Говорећи о српском егзодусу из Сарајева, предсједник Завичајног удружења Видомир Бандука рекао је да Срби нису жељели да буду грађани другог реда због чега су оставили вјековна огњишта и кренули за слободом која нема цијену. Он је нагласио да су сарајевски Срби жртвовали све, али су сачували понос и уздигнута чела кренули у неизвјесност, знајући да нису обрукали претке и да се неће постиди пред потомцима, јер нису поклекли у одбрани својих огњишта и свог народа упркос огромним жртвама у 36 одбијених

Парастос поводом обиљежавања 26 година од агресије хрватске војске на ову општину служио је свештеник Јово Бановић, а вијенце испред Спомен-обиљежја за 48 погинулих бораца и цивилних жртава рата положиле су породице погинулих бораца и цивилних жртава, делегација општинске Борачке организације Брод и Мјесног одбора Борачке организације Бродско поље 1.

Обиљежено 26 година од хрватске агресије

3. март 2018.

У Броду је данас обиљежено 26 година од агресије хрватске војске на ову општину. Тим поводом испред Спомен-обиљежја у Бродском пољу један служен је парастос погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата, а потом су положени вијенци. Предсједник Предсједништва Борачке организације општине Брод Зоран Видић рекао је да је 3. март 1992. године у историји ове локалне заједнице уписан као дан када су Срби били изложени отвореној агресији регуларне Хрватске војске, чиме је почео рат у БиХ. Видић је истакао да су регуларне снаге Хрватске имале подршку паравојних формација из Хрватске, али и помоћ од оружаних паравојних формација Хрвата и муслимана из тадашњег Босанског Брода. „Мост преко ријеке Саве је био затворен и

Пут по згаришту

3. март 2018.

Кад смо прошли левом обалом Дрине, од Бајине Баште и Братунца до Угљевика, врло смо често наилазили на куће без кровова Пропутовао сам Републиком Српском. У Дринићу код Петровца видео сам величанствену прашуму од које стаје дах. То је сад ловиште. Ловци да би зашли с пушкама у прашуму морају да плате високу цену за сваку одстрељену звер. Домар тамошње ловачке куће казује да је рат деведесетих година оставио све куће Дринићана без крова. Села су, сећамо се са екрана телевизије, бесудно горела. Тад ми је у мом Мокрину паор Гаврилов рекао: „Сваке вечери гледам како села горе. Срце ми се цепа. Ја кад се разбије један цреп, из гласа