Одбиjањем Кутиљеровог плана Алиjа Изетбеговић земљу увео у разарања и крваве обрачуне. Кутиљеро: Моjа мапа и она из Деjтона скоро исте. Могли смо сачувати многе животе Жозе Кутиљеро БОРБА Алиjе Изетбеговића и његових ментора са Запада за унитарну босанску државу увела jе земљу у крвави рат коjи jе могао да буде спречен да jе прихваћен моj план мирне поделе териториjе на три дела! Ова изjава португалског дипломате Жозеа Кутиљера, творца мировног плана за БиХ, познатог као “Кутиљеров план”, актуелна jе и данас, 23 године након што jе пропао његов предлог мирне поделе Босне на бошњачку, српску и хрватску териториjу. У Лисабону су 23. фебруара 1992. године на конференциjи о БиХ,

Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић поручио jе данас у Угљевику да име, лик и дjело славног командант Прве маjевичке бригаде Воjске Републике Српске (ВРС) Милана Јовића, као и свих погинулих бораца у одбрамбено-отаџбинском рату, не може и никада неће бити заборављено. “На почетку воjничке кариjере имао сам срећу да, као млад потпоручник у гарнизону Панчево, упознам Милана Јовића коjи тада био на дужности команданта диверзантског одреда. Од самог упознавања стекао сам утисак да jе риjеч о одлучном и храбром официру коjи зна шта хоће”, рекао jе Савчић на Свечаноj академиjи посвећеноj Милану Јовићу. Он jе подсjетио да jе Јовић био српски официр коjи jе увиjек командовао “за мном”,

Породице несталих и убиjених Срба у западноj Славониjи и у другим диjеловима Хрватске током деведесетих година 20. виjека никада неће одустати од намjере да њихови наjмилиjи буду пронађени, идентификовани, регистровани, те опоjани према православним обичаjима, порука jе округлог стола “Славониjа без права на ћутање” одржаног у Београду. Публициста Јања Тодоровић, коjа се уз благослов Његове светости патриjарха српског Иринеjа обратила скупу, рекла jе да jе западна Славониjа само jедно од великих српских страдања у прошлом виjеку, коjи jе савремени свиjет и модерна Европа игнорисала, прећутала и заборавила. Управо зато, рекла jе она, Срби ма гдjе се налазили мораjу вратити свиjест о томе ко су и радити на колективном сjећању. “Бог

Почасни предсjедник националног савjета Српског сабора “Заветници” писац Антониjе Ђурић поручио jе синоћ да вjеруjе у васкрс Србиjе пуне моралног здравља и витештва.Поводом три године од оснивања “Заветника” Ђурић jе рекао да вjеруjе да ће младост окупљена око овог сабора успjети да се избори за Србиjу каква jе била кроз виjекове. Ћурић, коjи jе аутор драме “Солунци говоре”, рекао jе да се jош као млад заклео да ће се до посљедњег даха борити за Србиjу, баш као што то данас раде активисти “Заветника”. “Ова младост ће дати све за своjу отаџбину Србиjу и за маjчицу Русиjу, jер jе привилегована да има две маjке”, рекао jе Ђурић. Портпарол Српског сабора “Заветници”

На данашњи дан 1992. године постављени су темељи такозваног Кутиљеровог плана коjи jе могао да сприjечи рат у БиХ и коjи су потписале све три националне стране, али га jе лидер СДА Алиjа Изетбеговић убрзо одбацио.  План jе предвиђао стварање три конститутивне национале jединице у коjе би ушле већинске општине све три стране. Муслиманскоj конститутивноj jединици припало jе 50 општина, односно 44 одсто териториjе. Српскоj конститутивноj jединици припало jе 37 општина, односно 44 одсто териториjе (због величине општина и власништва у катастру). А хрватскоj 20 општина или 12 одсто териториjе БиХ. Према том плану, БиХ би се састоjала од три конститутивне jединице и свака од њих, као и централно тиjело

Удружење киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи критиковало jе државнике Србиjе и медиjе због ћутања о српским жртвама, подсjећаjући да ни послиjе 17 година ниjе разриjешен ниjедан злочин над Србима на Косову и Метохиjи. У отвореном писму свим државницима Србиjе од 1998. године па до данас и српским медиjима, ово удружење напомиње да “за правдом вапи 2.500 српских душа”. Удружење подсjећа да су породице жртава Хрвата, муслимана и Албанаца имале огромну медиjску подршку у Србиjи и да се даноноћно извjештавало о Сребреници, Вуковару, “опсади Сараjева”, Маркалама, Рачку, Батаjници, Перућцу, Петровом Селу… Породице српских жртава питаjу “шта и ко jе зауставио исцрпно и континуирано извjештавање о масовноj гробници у Жиливодама,

Недељко Митровић Републичка организациjа породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила затражила jе од посланика из Републике Српске у парламенту БиХ да буду jединствени и истраjни у инициjативи за смjену предсjедаваjућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Шефика Џаферовића. “Сматрамо да има довољно основа сумње да jе Џаферовић био свjедок убистава српских бораца и цивила на Озрену гдjе се jош 132 воде као нестали. Колико jе наш захтjев оправдан, наjбоље доказуjе податак да jе из гробнице у Стогу на Озрену ексхумирана 21 жртва, од коjих их jе 17 без глава”, истиче се у отвореном писму свим посланицима коjе jе упутило Предсjедништво Републичке организациjе и Одбор породица заробљених, погинулих бораца и несталих

Директор Џендер центра Владе Републике Српске Мирjана Лукач рекла jе данас да су жене српске националности као жртве рата, сексуалног насиља и тортуре биле невидљиве у протеклих 20 година, да се о њима мало говорило, али да jе Џендер центар у протеклоj години много радио на тим питањима. “Прикупљени су и подаци о починиоцима ратних злочина над женама и покренути поступци о кривичном гоњењу, што jе раниjе било веома риjетко”, рекла jе Лукачева на састанку са аутором Глобалне студиjе о примjени Резолуциjе 1325 “Жене, мир и безбjедност” Савjета безбjедности УН Радиком Кумарашвами. Лукачева jе навела да jе Џендер центар у сарадњи са Републичким центром за истраживање ратних злочина провео програм

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе данас у Бањалуци да Институт за нестала лица БиХ врши дискриминациjу у процесу тражења несталих лица и да Република Српска jош трага за 1.675 несталих у одбрамбено-отаџбинском рату. Обиљежено 19 година од оснивања РОПИН-а “У процесу тражења несталих лица боримо се за истину и правду, као и против великих опструкциjа представника међународне заjеднице и Института за нестала лица БиХ када jе риjеч о проналажењу српских жртава”, рекао jе Митровић новинарима на обиљежавању 19 година од оснивања Удружења породица заробљених бораца и несталих цивила Републике Српске. Према његовим риjечима, потребне су корjените промjене у процесу тражења

Према подацима Комисиjе Владе Србиjе за нестала лица, трага се за 1.869 несталих Срба, док Хрватска тражи више од 800 несталих, изjавио jе jуче предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта. Он jе рекао да хрватска страна као мантру стално понавља два отворена питања између двиjе земље – питање несталих и питање повратка културног блага у Хрватску, преносе београдски медиjи. “Када jе реч о питању повратка културног блага, важно jе истаћи да већина припада Српскоj православноj цркви. Ми се залажемо да се то културно благо врати, али пре свега тамо где jе и било, пре почетка ратних деjстава, а то су српске цркве и српски манастири”, додао jе Линта. Линта подсjећа

Координациjа српских удружења породица несталих, убиjених и погинулих лица са простора бивше Југославиjе подржава став званичника Србиjе и Хрватске да jе рjешавање питања несталих лица у протеклим ратовима jедно од наjважниjих у међусобним односима. Из Координациjе поручуjу да jе краjње вриjеме да се рjешавању питања несталих приступи без политизациjе и дволичности и на искрен начин како jе то учинио премиjер Србиjе Александар Вучић приликом сусрета са новоизабраним предсjедником Хрватске Колиндом Грабар Китаровић. “Похваљуjемо приступ премиjера Вучића приликом сусрета са Китаровићевом jер jе први пут неко од званичника Србиjе у Загребу питање несталих поставио на равноправне основе, те отворено рекао да на листи несталих у Хрватскоj има више Срба него Хрвата”,

У згради вуковарске градске управе, тик до канцелариjе градоначелника и његових заменика, недавно jе портрет несталог француског добровољца са симболима НДХ Портрет несталог француског добровољца са симболима НДХ У згради вуковарске градске управе, на трећем спрату, тик до канцелариjе градоначелника и његових заменика, недавно jе постављен портрет Жан Мишел Николиера, француског добровољца коjи jе с хрватским jединицама учествовао у рату 1991. године на подручjу Вуковара. За њега се сматра да jе након пада града убиjен на Овчари док његово тело никад ниjе пронађено. Ради се о наводно уметничкоj слици коjа jе у Вуковар стигла пре пар месеци приликом свечаности именовања пешачког моста у центру Вуковара Николиеровим именом. Ништа спорно нема

Пише: Јован Кесар За Србе из Краjине, академик Јован Рашковић био jе њихов Ћаћа. У Далмациjи, Лици, на Баниjи и Кордуну, деца тако зову свога оца. Ћаћа jе – каже нам др Санда Рашковић-Ивић, психиjатар, ћерка Јованова – као тата, само нешто мекше и присниjе. Ту реч наша деца почињу да тепаjу, такорећи у колевци, jош док ћапћу млеко на маjчиноj доjци. Тих дана навршило се 15 година од смрти Јована Рашковића, лекара из Шибеника, коjи се годинама бавио исцељењем људских душа. Са “главом библиjског пророка”, оваj српски трибун заблистао jе као метеор на узаврелоj политичкоj сцени jедне земље, коjа ће се ускоро распасти. Сви Јованови покушаjи да се заустави

Помирење између Србиjе и Хрватске може и треба да се догоди, бар нам тако тврди већина грађана Хрватске престонице. Екипа “Блица” посетила jе Загреб након што jе Међународни суд правде у Хагу одбацио и тужбу Хрватске и контратужбу Србиjе, у коjима су обе државе, jедна другу, оптуживале за геноцид. Иако jе пресуда изазвала полемику у обе земље – да ли jе такав исход био очекиван и да ли ће се, и на коjи начин одразити на међусуседске односе, грађанима и Србиjе и Хрватске све то, бар се чини, ниjе толико важно. И jедни и други окренути су свом свакодневном животу, сматраjу да две државе треба да имаjу добре односе, и

Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић очекуjе да ће Завод за судску медицину Републике Српске ускоро почети идентификациjу 657 тиjела коjа се налазе у три спомен-костурнице у Српскоj. “Завод jе досадашњим радом показао да може да ради идентификациjе и одредио jе цjеновник. Та инициjатива jе путем Министарства правде Републике Српске недавно упућена Влади Српске о чему она треба да се изjасни”, рекао jе Митровић новинарима у Бањалуци. Он каже да ће за идентификациjу прве групе посмртних остатака, поготово оних са Озрена, бити потребно да Влада Републике Српске одобри минимално око 30.000 КМ. Митровић jе рекао да Републичка организациjа на терену прикупља податке породица коjе