Веjн Медсен Амерички новинар и публициста Веjн Медсен тврди да су САД широм свиjета организовале 64 “обоjене” револуциjе и преврата, укључуjући и свргавање предсjедника СР Југославиjе Слободана Милошевића. “Државни секретар Џон Кери изjављуjе да САД нису подржавале многоброjне ‘обоjене’ револуциjе по свиjету. Господину државном секретару треба послати паковање од 64 оловке у боjи – по jедну за сваку револуциjу коjу jе од свргавања Слободана Милошевића спремао Вашингтон”, нагласио jе Медсен. Он jе указао да садашњи амерички државни секретар, коjи jе учестовао у раду сенатског Комитета за међународне односе, “мора боље од других да познаjе” америчку политику организовања, подстицања и помагања “обоjеним” покретима. “Поготово што jе Џон Кери био и предсjедник

Санда Рашковић-Ивић, са двоjе деце, кренула jе из Загреба у Београд, готово наврат-нанос. – Не знам како, али дечjе играчке заузеле су наjвише простора у аутомобилу – каже она. – Растанак са нашим породичним кутком у Загребу био jе болан. Деца су, поред играчака, тражила да обавезно понесемо кавез са канаринцем. У колима jе остало jош само толико места да ставимо нешто гардеробе. Да, понела сам и прегршт породичних фотографиjа. Како сте стигли до Београда? – Један део пута возила сам jа. Код Сесвета, по договору, променили смо аутомобил. Одатле до Београда возио нас jе jедан приjатељ. Прошли смо кроз шест контролних пунктова. Срећом, нико ме ниjе препознао. Нико ниjе

Удружења из Републике Српске проистекла из одбрамбено-отаџбинског рата упутиће данас посланицима из Српске у парламенту БиХ допис за консултативни састанак на коjем ће их позвати да jединствено наступе у вези са захтjевом за опозив Шефика Џаферовића са мjеста предсjедаваjућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. Предсjедник Удружења “Ветерани Републике Српске” Душко Вукотић рекао jе да jе jединствен наступ српских посланика предуслов за даљу њихову кохезиjу у Сараjеву. “Џаферовић мора бити смиjењен jер многа наша браћа, официри, полициjски и политички функционери леже дугогодишње робиjе под оптужницама да су знали, а нису сприjечили злочин. Истовремено, Џаферовић jе са мjеста начелника Центра служби безбjедности у Зеници знао за одсjецање српских глава, за присуство муџахедина,

Србиjа jе данас jедина држава бивше Југославиjе, поред Македониjе, коjа jе jош увек мултинационална. С друге стране, у свим државама коjе jе НАТО узео у протекторат (Хрватска, Босна и Херцеговина, Косово), изведено jе готово потпуно етничко чишћење. Колико су тачно медиjи извештавали о Југославиjи? Да ли су с правом представили НАТО рат као „хуманитарни“ рат? Да ли су велике силе имале таjне стратегиjе? Да ли су медиjи лагали ширећи ратну пропаганду? Данас одговарамо на ова и многа друга питања коjа нико никада ниjе смео да постави. Хаjде да се подсетимо историjе коjа би заправо требало да се налази у уџбеницима. Да ли jе рат почео 1991. године, отцепљивањем Словениjе и

ЈОВАН Рашковић, његова супруга Тања, лекар интерниста, и ћерка Санда, психиjатар, са своjе двоjе деце, прогнани су из Хрватске на бруталан начин. – Месецима jе наша фамилиjа била изложена jавном линчу – каже Санда. – Туђманова власт ниjе бирала средства да нас оцрни, понизи и облати у очима хрватске jавности. Тешко jе и спомињати све гадости коjе су нам приређивали. Готово свакодневно били смо изложени шиканирању, како на улици, тако и на радном месту. Узнемиравали су нас и у кући, телефоном. Добиjали смо писма пуна претњи и увреда. На краjу се то претворило у физички напад. * Можете ли подробниjе да опишете то шиканирање? – Требало jе само видети и

Бранимир Главаш У току jе спровођење Бранимира Главаша у затвор Реметинец по налогу загребачког Жупаниjског суда. Суд у Загребу издао jе оваj налог осjечкоj полициjи, након што jе Врховни суд закључио да би Главаш на слободи могао да уништи доказе или утиче на свjедоке, те му одредио истражни затвор у коме би требало да дочека коначну пресуду за ратне злочине у Осиjеку. “Суд jе издао налог за Главаша, коjи иде полициjи у Осиjеку. Они би током дана требало да га доведу”, рекао jе портпарол загребачког Жупаниjског суда Крешимир Девчић. Према одлуци Врховног суда, истражни затвор Главашу може да траjе до правоснажног окончања кривичног поступка, али не дуже од казне на

Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватскоj за “Морињ” (3): Тек после децениjе расветљена судбина 11 воjника из Никшића и Шавника Никшићани су масовно дочекали посмртне остатке резервиста ТРЕБАЛО jе да прође више од 11 година, па да судбина црногорских резервиста (припадника бивше ЈНА) из Никшића и Шавника, заробљених на дубровачко-херцеговачком ратишту буде расветљена. Нада да су живи нестала jе пошто jе обjављена информациjа тадашњег савезног Комесариjата за нестале да jе у месту Међе, у близини мостарског гробља, пронађена хумка у коjоj су у свезаном џаку остаци свирепо убиjених 11 резервиста. Ко зна да ли би кости и тада биле пронађене, да ниjе прорадила савест jедног

Организациjа породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила региjе Добоj упутила jе отворено писмо представницима клубова посланика СНСД-а и СДС-а у Парламентарноj скупштини БиХ у коjем од њих тражи пуно jединство за смjену Шефика Џаферовића са мjеста предсjедаваjућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. Предсjедник ове организациjе Драгомир Јовић рекао jе Срни да jе смjена Џаферовића национални интерес испод коjег нико нема право парциjално дjеловати. У писму, коjе ће данас препорученом пошиљком бити упућено клубовима СНСД-а и СДС-а, од српских представника у институциjама БиХ захтиjева се да у други план ставе лични и политички интерес. Јовић jе подсjетио на Џаферовићеву улогу у рату и дjеловање одреда “Ел муџахид” у саставу

Бранимир Главаш враћа се у затвор. Према незваничним, али поузданим изворима, Врховни суд преиначио jе рjешење Жупаниjског суда и поново одредио истражни затвор за Главаша. Бранимир Главаш Врховни суд наложио jе полициjи да Главаша одведе у затвор у Реметинцу. Уставни суд Хрватске 12. jануара укинуо jе пресуду Врховног суда у случаjевима “Гаража” и “Селотеjп” у коjима jе Главаш правоснажно осуђен на осам година затвора због ратног злочина над српским цивилима у Осиjеку 1991. Од Врховног суда Уставни jе суд затражио да понови поступак коjим jе потврдио осуђуjућу пресуду загребачког Жупаниjског суда. Након укидања правоснажне пресуде на снази jе остала неправоснажна пресуда коjом jе био осуђен на десетогодишњу казну затвора те

У продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС) почело jе снимање документарног филма “Дjеца” о трагедиjи четворо родитеља коjи су у рату за слободу Српске изгубили по троjе дjеце. Актери филма су Јока Миловановић из Лопара, Милева Лазаревић из Власенице и Милева Жупић из Мркоњић Града, коjе су изгубиле по три сина, те Маринко Бjелица из Трнова, коjи jе остао без два сина и jедне кћерке. Сви су били воjници Воjске Републике Српске. “Циљ овог проjекта jе документовати догађаjе коjи су у вези са овим трагедиjама и подсjетити jавности на чињенице о страдању српског народа у рату у БиХ”, наводи се у саопштењу. Из РТРС-а истичу да jе оваj проjекат од изузетне

Породица Бабић из Козарске Дубице Деложациjа породице Бабић из Козарске Дубице данас jе привремено одгођена, након jедночасовних преговора са судским извршиоцима. Након одлагања деложациjе, Горан Бабић (43) поново jе апеловао на институциjе и организациjе у Републици Српскоj, коjе се баве заштитом људских права, права породице и дjеце, да им помогну да риjеше проблем одузимања имовине коjу су у ратном периоду замиjенили са породицом Сукнаjић. Бабић jе своjу имовину у Пакрачкоj Пољани у Хрватскоj, из коjе jе избjегао, 1992. миjењао за имовину Петра и Славице Сукнаjић у Козарскоj Дубици, на адреси Парнице бб. Према одлуци Окружног суда, Бабићи мораjу да напусте имање, а деложациjа jе према налогу надлежног Суда била заказана

Удружење жена жртава рата Републике Српске упутило jе у Народну скупштину Српске инициjативу за доношење закона о положаjу жена коjе су преживjеле разне облике тротуре и силовања у затворима, логорима, сабирним центрима у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. “Република Српска за 20 година мира ниjе никад дониjела конкретне правне акте по коjима би ова популациjа, ова потпуно маргинализована група мученица, могла да оствари своjа права”, изjавила jе Срни предсjедник овог удружења Божица Живковић-Раjилић. Она jе напоменула да jе мали броj чланова Удружења био у некоj могућности да оствари бар дjелимично признање од Републике Српске док jе функционисао Закон о цивилним жртвама рата, али jе и та могућност укинута 31. децембра 2007. године.

Опело мом оцу држано jе у његовом стану у Скадарскоj улици. Те вечери у Скадарлиjи су замукле музика и песма. Ако у оптужници сплитског тужилаштва буде доказа мога зла, па чак и мржње, jа ћу се поjавити на суду, говорио jе… Јован Рашковић ОДГОВАРАЈУЋИ на оптужницу коjу jе против њега подигло Воjно тужилаштво у Сплиту за ратни злочин, Јован Рашковић jе на страницама НИН-а рекао да се хрватска национална политичка мисао ниjе мењала за последњих 150 година. Та политика, по речима Рашковића, траjе од када jе стари кроатистички политичар Старчевић, кога су називали и називаjу “оцем домовине”, успоставио мисао да су Срби у Хрватскоj, а и Срби уопште, реметилачки фактор

Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватскоj за “Морињ” (2). Драго Боснић – jедан од сведока злостављања и мучења резервиста из Црне Горе. Седам заточеника убиjено и бачено у Кевину jаму на Козjаку Комеморациjа и испраћаj резервиста у Никшићу У “ЛОРИ” смо свакодневно злостављани и тучени. Храну смо добиjали уз батине и то сваки четврти дан. То jе у свом сведочењу рекао заточеник Драго Боснић, присећаjући се да jе 28. априла 1992, око 17 часова, дошао Иван Кришто, звани Дугоњче, и одвео Црногорце у Груде на размену. Од тада им се губи сваки траг. Касниjе сам пребачен у Љубушки, где сам срео и упознао затворенике из

Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватскоj за “Морињ”(1): По злу познати логор у Сплиту био наjмонструозниjе мучилиште Лора ДА ли ће Црна Гора да плати одштету убицама своjих држављана у ратовима деведесетих на простору Хрватске и БиХ? Хрватска jе ових дана у Бриселу, преко своjих посланика у Европском парламенту, прозвала Црну Гору захтеваjући да се покрене питање одштете у случаjу “Морињ”, иако у том приморском месту никада ниjе постоjао “црногорски логор”, већ само воjни затвор бивше СФРЈ, у коjи су почетком деведесетих привођене, саслушаване и задржаване особе хрватске националности због учешћа у оружаноj побуни. Реч jе о онима коjи су претходно напали jединице ЈНА и