Породица Бабић из Козарске Дубице Деложациjа породице Бабић из Козарске Дубице данас jе привремено одгођена, након jедночасовних преговора са судским извршиоцима. Након одлагања деложациjе, Горан Бабић (43) поново jе апеловао на институциjе и организациjе у Републици Српскоj, коjе се баве заштитом људских права, права породице и дjеце, да им помогну да риjеше проблем одузимања имовине коjу су у ратном периоду замиjенили са породицом Сукнаjић. Бабић jе своjу имовину у Пакрачкоj Пољани у Хрватскоj, из коjе jе избjегао, 1992. миjењао за имовину Петра и Славице Сукнаjић у Козарскоj Дубици, на адреси Парнице бб. Према одлуци Окружног суда, Бабићи мораjу да напусте имање, а деложациjа jе према налогу надлежног Суда била заказана

Удружење жена жртава рата Републике Српске упутило jе у Народну скупштину Српске инициjативу за доношење закона о положаjу жена коjе су преживjеле разне облике тротуре и силовања у затворима, логорима, сабирним центрима у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. “Република Српска за 20 година мира ниjе никад дониjела конкретне правне акте по коjима би ова популациjа, ова потпуно маргинализована група мученица, могла да оствари своjа права”, изjавила jе Срни предсjедник овог удружења Божица Живковић-Раjилић. Она jе напоменула да jе мали броj чланова Удружења био у некоj могућности да оствари бар дjелимично признање од Републике Српске док jе функционисао Закон о цивилним жртвама рата, али jе и та могућност укинута 31. децембра 2007. године.

Опело мом оцу држано jе у његовом стану у Скадарскоj улици. Те вечери у Скадарлиjи су замукле музика и песма. Ако у оптужници сплитског тужилаштва буде доказа мога зла, па чак и мржње, jа ћу се поjавити на суду, говорио jе… Јован Рашковић ОДГОВАРАЈУЋИ на оптужницу коjу jе против њега подигло Воjно тужилаштво у Сплиту за ратни злочин, Јован Рашковић jе на страницама НИН-а рекао да се хрватска национална политичка мисао ниjе мењала за последњих 150 година. Та политика, по речима Рашковића, траjе од када jе стари кроатистички политичар Старчевић, кога су називали и називаjу “оцем домовине”, успоставио мисао да су Срби у Хрватскоj, а и Срби уопште, реметилачки фактор

Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватскоj за “Морињ” (2). Драго Боснић – jедан од сведока злостављања и мучења резервиста из Црне Горе. Седам заточеника убиjено и бачено у Кевину jаму на Козjаку Комеморациjа и испраћаj резервиста у Никшићу У “ЛОРИ” смо свакодневно злостављани и тучени. Храну смо добиjали уз батине и то сваки четврти дан. То jе у свом сведочењу рекао заточеник Драго Боснић, присећаjући се да jе 28. априла 1992, око 17 часова, дошао Иван Кришто, звани Дугоњче, и одвео Црногорце у Груде на размену. Од тада им се губи сваки траг. Касниjе сам пребачен у Љубушки, где сам срео и упознао затворенике из

Да ли ће Црна Гора пристати да плати ратну одштету Хрватскоj за “Морињ”(1): По злу познати логор у Сплиту био наjмонструозниjе мучилиште Лора ДА ли ће Црна Гора да плати одштету убицама своjих држављана у ратовима деведесетих на простору Хрватске и БиХ? Хрватска jе ових дана у Бриселу, преко своjих посланика у Европском парламенту, прозвала Црну Гору захтеваjући да се покрене питање одштете у случаjу “Морињ”, иако у том приморском месту никада ниjе постоjао “црногорски логор”, већ само воjни затвор бивше СФРЈ, у коjи су почетком деведесетих привођене, саслушаване и задржаване особе хрватске националности због учешћа у оружаноj побуни. Реч jе о онима коjи су претходно напали jединице ЈНА и

У оквиру ФЕСТ-а сутра ће у Београду премиjерно бити приказан филм “Небо изнад нас”, снажна драма холандског редитеља Маринуса Гротхофа коjа прати животе троjе обичних људи различитих генерациjа током НАТО бомбардовања Београда 1999. године. Свjетска премиjера филма одржана jе 28. jануара у оквиру 44. издања реномираног филмског фестивала у Ротердаму, саопштила jе Продуцентска кућа “Арт енд попкорн”. Гротхоф jе режирао филм, након што му jе приjатељица из Србиjе, испричала искуства коjа jе доживjела током НАТО бомбардовања. “Био сам дубоко потресен. Било jе то први пут да сам се осjетио повезаним са особом коjа jе доживjела тако нешто”, каже Гротхоф. Оваj нови, интроспективни поглед на бомбардовање води у само срце малог

Горан Бабић из Козарске Дубице изjавио jе да ни по циjену живота неће пристати на деложациjу његове породице из породичне куће, коjу jе заказао Основни суд у Козарскоj Дубици за сриjеду, 4. март. Бабић jе своjу имовину у Пакрачкоj Пољани у Хрватскоj 1992. године миjењао за имовину Петра Сукнаjића у Козарскоj Дубици. “По циjену живота нећу пристати на деложациjу, jер немам куда да идем са супругом, двоjе малољетне дjеце и непокретном маjком”, изjавио jе Срни Бабић. Бабић каже да ниjе добио званично судско обавjештење о деложациjи, већ jе за то сазнао од комшиjа, након чега му jе у Суду потврђено да се у сриjеду у 9.00 часова припрема исељење његове

Имиграциона служба у САД наjавила jе да ће депортовати 150 држављана БиХ коjи живе у САД, а за коjе се вjеруjе да су починили ратне злочине, пише “Њуjорк таjмс”. Званичници су идентификовали наjмање 300 имиграната из БиХ за коjе вjеруjу да су прикрили умиjешаност у ратне злочине за вриjеме рата у БиХ. “Што више `копамо`, више информациjа пронађемо”, рекао jе Маjкл Меквин, историчар коjи jе водио истраге у одjељењу Имиграционе службе за ратне злочине. Амерички медиj преноси да су наjближи изручењу бивши воjници, а неки од њих данас раде као фудбалски тренери, радници у фабрикама, док су поjедини запослени у казинима у Лас Вегасу. “Њуjорк таjмс” пише да jе до

Недељко Митровић Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе Срни да jе 1. март дан сjећања на прегласавање српског народа у БиХ и почетак грађанског рата, чиjе су посљедице хиљаде убиjених, несталих и расељених, као и хиљаде разрушених домова и огњишта. Митровић jе нагласио да 1. март 1992. године српски народ и Република Српска памте по злу, jер jе то дан грубог гажења људских права, уставног насиља и прегласавања jедног конститутивног народа у БиХ. Он jе нагласио да jе за породице српских жртава рата и Републику Српску неприхватљиво да се 1. март у Федерациjи БиХ прославља као “дан независности БиХ”. У БиХ jе

Божица Живковић Раjилић Предсjедик Удружења жена жртава рата из Републике Српске Божица Живковић-Раjилић рекла jе Срни да ће 1. март увиjек бити дан када jе почео напад на Србе у БиХ, њихову имовину и животе. “Одводили су нас из наших кућа, станова, са радних мjеста, мучили нас, пљачкали… и сада траже да њихов `измишљени` такозвани празник и ми признамо. Шта jе таj дан донио доброг БиХ? До кад ће оваква БиХ траjати”, упитала jе Раjилићева. За српске жртве и за Републику Српску, истакла jе она, неприхватљиво jе обиљежавање 1. марта као дана такозване независности БиХ. “Ниjе ми jасно како и шта Бошњаци и Хрвати обиљежаваjу 1. марта? Шта таj дан

Онима коjи су преживjели силовања потребно jе омогућити да докажу страдања, не само медицинском документациjом из времена када jе почињен злочин, него и на друге начине, другим доказима, наводи директор Џендер центра за равноправност и jеднакост полова Владе Републике Српске Мирjана Лукач. Разговарао: Миломир САВИЋ Директор Џендер центра за равноправност и jеднакост полова Владе Републике Српске Мирjана Лукач сматра да би жене – жртве ратног злочина требало да добиjу право на материjалну надокнаду. Она у интервjуу Срни истиче да jе потребно уклонити законске препреке коjе ову групу жена онемогућаваjу да остваре то право. “Потребно jе законом о цивилним жртвама рата у Републици Српскоj предвидjети жртве силовања и сексуалног насиља, као

Пише: Јован Кесар ЈОВАН Рашковић jе 16. jула 1992, из загребачког “Вечерњег листа” сазнао да jе Воjно тужилаштво у Сплиту дан раниjе против њега подигло оптужницу коjа га jе теретила да jе од половине 1990. године, као председник Српске демократске странке, окупљао српске екстремисте, склоне злоупотреби легалног политичког деловања и иницирао, подстицао и организовао разне делатности управљене на угрожавање териториjалне укупности Републике Хрватске. У оптужници се, затим, каже да jе Јован Рашковић писаним и противуставним путем покушао да отцепи део териториjе Републике Хрватске и припоjи га другоj држави. Тиме jе учинио кривично дело против Републике Хрватске – угрожавање њене териториjалне укупности, што jе означено и кажњиво по члану 336, тачка

Пише: Јован Кесар  ЈОВАН Рашковић умро jе у изгнанству у Београду, у свом скромном стану у Скадарскоj броj 24. Био jе уторак, 28. jул 1992. године.  Ништа ниjе наjављивало таj фатални тренутак – каже др Санда Рашковић-Ивић. – Тог дана моj отац jе био на послу. После прогона из Шибеника, радио jе у београдскоj Болници за неуролошке болести “Свети Сава”. Око три по подне посетио jе редакциjу НИН-а и предао за штампу своj текст “У име оца и сина”. Био jе то његов одговор на оптужницу коjу jе против њега подигло Воjно тужилаштво у Сплиту. На питање новинара како се осећа после недавне операциjе жучи, Рашковић jе рекао: “Добро. Мало

Ако из Срема, преко окупиране Српске Краjине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу коjа вас обавештава о градовима приjатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштаjу случаjу. Све им jе уредно. Улице нису прљаве као наше, травњаци су покошени, а трговци услужни. Једном речjу, могу нам бити „узор“ у свему. А да ли jе баш тако?  Поред наведеног обавештења, преко читаве табле jе исписано велико латинично слово „У“ са „крижом“ у врху, коjе вас такође обавештава о jедноj битноj чињеници: „Нисте добродошли, ако сте Србин!“ То вас, наравно, неће ни наjмање изненадити, jер jе мржња према Србима одавно постала

ЗАГРЕБ – Пред Жупаниjским судом у Загребу почело jе поновљено суђење петорици бивших хрватских воjника за ратни злочин против припадника ЈНА и цивила српске националности у бившоj ракетноj бази ЈНА, у Керестинцу код Загреба. Бивши командант логора Стjепан Кларић и њему четворица подређених поново су одбацили одговорност за физичко и сексуално злостављање 34 ратна заробљеника, међу њима и jедне труднице, од краjа 1991. до маjа 1992, jавља Бета. Суђење се понавља пошто jе Врховни суд укинуо првопстепену пресуду коjом су 2012. сви осуђени проглашени кривим и осуђени на затворске казне од jедне до три и по године. Као разлог за укидање пресуде наведено jе да Суд погрешно утврдио да су