На 11. Међународном фестивалу документарног филма „Златана буклија“ у Великој Плани, РТРС-ов документарни филм “Дјеца”аутора Дениса Бојића по одлуци жирија добио је Гранд при за најбољи филм фестивала. Жири у саставу Никола Лоренцин (редитељ), Жарко Пекез (филмски сниматељ), Ђокица Миљковић (сценариста) и Иван Миљковић (глумац) оцјенио је да од 170 документарних филмова који су пријавили РТС, Прва ТВ, АДУ и ФДУ Београд, РТ Војводина, РТРС и бројне независне продукцијске куће, оправдано заслужено да награда за најбољи филм фестивала ове године иде у Бањалуку за документарни филм “Дјеца”. Награду за најбољи страни филм фестивала добио је такође РТРС-ов документарац ”Бити или не Иван Хити” аутора Бранка Лазића којем је ово друга

Уважен захтев одбране да Суд БиХ пошаље комплетну документацију, с обзиром на то да су утврђене бројне нелогичности везане за наводно гранатирање Трга Капија у Тузли 1995. године Виши суд у Београду још једном је одложио рочиште на коме је требало да се разматра захтев Министарства правде БиХ да се ратификује пресуда против генерала Војске РС Новака Ђукића осуђеног на 20 година затвора. Ђукић је осуђен због наводног злочина почињеног на Тргу Капија у Тузли, 25. маја 1995. године, кад је од последица експлозије убијено 71, а рањено 150 људи. Виши суд у Београду је на рочишту у петак уважио захтев Ђукићеве одбране да пре доношења коначне одлуке ипак прегледа

„Ако буде праведан суд и буде се одређивало по заслугама, он ће бити ослобођен као и Шешељ. Сматрам то не зато што је мој, него јер он није направио никакав злочин ни прекршај. Он је био прави војник“, каже Душко Младић, рођак генерала Ратка Младића, команданта Војске Републике Српске, против којег је Хашки трибунал подигао оптужницу за ратне злочине. Душко и Ратко су од два брата деца, извештава турска агенција Анадолија у репортажи о Младићевом родном селу, Божановићима код Калиновика. У родној кући Ратка Младића сада живе његови рођаци Здравко и Ранко, а у малом селу је још неколико кућа рођака Младића и других малобројних породица. На улазу у село

На споменику жртвама на Тузланској капији још нису избрисане речи увредљиве за Србе. Иницијатива посланика НС РС да се коначно обрише спорни натпис ПОСЛАНИК у НС РС Симуна Жакула покренула је иницијативу да се са споменика жртвама масакра на Тузланској капији 25. маја 1995. године уклони спорни натпис којим се вређају Срби. „На овом месту српски фашистички агресор је гранатом прекинуо 71 живот“, стоји већ две деценије у прокламованој мултиетничкој Тузли увредљив натпис. За масакр је без ваљаних доказа осуђен тадашњи командант Тактичке групе „Озрен“ официр ВРС Новак Ђукић. Под претпоставком и са сумњивим доказима и вештачењем Борка Зечевића, да је граната на центар Тузле са 26 километара удаљености испаљена

Представници удружења „Ветерани Републике Српске“ представили су реализацију иницијативе за трајно и свеобухватно збрињавање демобилисаних бораца – ветерана одбрамбено – отаџбинског рата изложених ђеловању посттрауматског стресног поремећаја, које подразумијева њихов психолошки и духовни опоравак у манастирима у Републици Српској. Генерални секретар „Ветерана“ Драган Савић рекао је у Источном Сарајеву да је због енормно великог броја лица изложених ПТСП-у, којих према неким процјенама има чак 20.000, неопходно што хитније дјеловати како би се вратили нормалном животу. „Овај проблем има тенденцију раста јер човјеку током година слабе одбрамбени механизми и нервно попушта, што може довести да различитих ексцесних ситуација“, упозорио је Савић. Он је навео да је велики број ветерана, који су

„БиХ: сигурна кућа радикалних исламиста“, објавио је ономад „Шпигл“. Немачки недељник пропустио је да дода: Изетбеговићи су победили, па је Караџић осуђен на 40 година Kада је почетком деведесетих Радован Караџић први оптужио Алију Изетбеговића да хоће да од БиХ направи исламску државу, то је, не само у „Шпиглу”, третирано као српска ратнопропагандна конструкција. Уместо одговора, Изетбеговић је на промотивном скупу СДА рекао: „Нас оптужују да хоћемо да правимо исламску државу! Питам вас браћо и сестре да ли ми то заиста хоћемо?“ На реторичко питање лидера, из масе се проломило: „Хоћемо, хоћемо!“ Збуњен неспоразумом, Изетбеговић их је утишао: „Нећемо браћо и сестре, није још време!“ Све до суђења 1983. А.

Филм “Дјеца” документује једну од највећих и српској јавности мало познатих трагедија нашег народа у посљедњој деценији 20. вијека. Након премијере у Бањалуци и свим већим градовима и општинама у Српској, филм је приказан и у Београду, Скопљу, а прије неколико дана прилику да га погледају имали су и Аустријанци у Линцу и Бечу. Овом пројекцијом настављена је реализација идеје да се филм приказује и ван спрског говорног подручја. На премијери у Бечу, из сале нико није изашао равнодушан, а с обзиром на медијску блокаду током рата у Босни и Херцеговини, малобројни су имали прилику да чују и другу страну. Један од напознатијих аустријских новинара и издавача Ханес Хофбауер, послије

Истог дана када ја Хаг објавио пресуду Караџићу, Жупанијски суд у Загребу објавио је пресуду петорици хрватских војних полицајаца оптужених за мучење и сексуално злостављање српских заробљеника и цивила ИСТОГ дана када ја Хашки трибунал објавио пресуду Радовану Караџићу, и Жупанијски суд у Загребу објавио је пресуду петорици хрватских војних полицајаца оптужених за мучење и сексуално злостављање српских ратних заробљеника и цивила. Караџић је добио 40 година, а петорица хрватских војних полицајаца укупно 19 и по година. Ова потоња пресуда остала је у сени оне прве, тако да је медији у Србији нису ни забележили. А требало је, посебно сада када се повампирује усташтво у Хрватској. Шта је Керестинец? Ренесансно-барокни

Срби ће платити рођацима жртава, а Хрвати, босански муслимани и Албанци неће. Опет је на дјелу политика двојних стандарда. Рјешење српског суда о плаћању компензације рођацима погинулих (Албанаца; прим НС) у конфликту у марту 1999. године требало би посматрати у контексту наставка притиаска на Србију и српски народ. Такав закључак очигледан је и из праксе Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) и опште политике двојних стандарда, којих се током посљедње двије деценије 20. вијека придржава Запад. Наравно да кривци за страдање мирних становника и извршиоци ратних злочина морају бити кажњени. То је аксиом. Али он се мора односити на све учеснике конфликата. Ипак, од момента стварања МТБЈ, видимо супротно. Србе

Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила затражила је од главног тужиоца БиХ Горана Салиховића измјену оптужнице против бившег команданта Трећег корупса Армије БиХ Сакиба Махмуљина да би се избјегло малициозно одуговлачење поступка и објашњење понашања поступајућег тужиоца који, како наводе, настоји окарактерисати сукоб у БиХ као међународни. Ова организација сматра да ће велики број доказа из оптужнице Тужилаштва БиХ против Махмуљина којима се, како тврде, оружани сукоб у БиХ настоји окарактерисати као међународни, увелико успорити ово суђење, али и да ће га сасвим супротно усмјерити. „Питамо се због чега и по чијем налогу тужилац упорно инсистира на оваквом квалификовању рата у БиХ и зар његов посао

Након приказивања у Босни и Херцеговини, Србији и Македонији, документарни филм „Дјеца“ Дениса Бојића, рађен у продукцији РТРС-а приказан је у Аустрији. Након Линца, синоћ је одржана пројекција у Бечу. И овај пут филм „Дјеца“, који подсјећа на трагедију српског народа и који упозорава на страхоте протеклог рата, публику је оставио без коментара и навео на размишљање.   Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Филм „Дјеца“ приказан у Линцу Филм „Дјеца“ добитник специјалног признања на фестивалу у …  

У Вишеграду ће бити обиљежен Дан руских добровољаца који је уврштен у календар значајних историјских догађаја Републике Српске у знак сјећања на руске борце страдале у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Након парастоса у Храму Пресвете Богородице на Мегдану биће одржан помен погинулим руским добровољцима и борцима Војске Републике Српске испред Централног споменика руским добровољцима на војником гробљу Мегдан. Након тога, планирана је посјета Спомен-соби у згради Борачке организације Вишеград и полагање вијенаца и цвијећа на Централни споменик у Вишеграду, саопштено је из Борачке организације Српске. Дан руских добровољаца се обиљежава 12. априла, на дан када су 1993. године код Вишеграда погинула три руска добровољца – Константин Богословски, Владимир Сафонов и Дмитриј