arrow up
Ратко Младић

У родној кући Ратка Младића: Комшије муслимане спасао од рата

„Ако буде праведан суд и буде се одређивало по заслугама, он ће бити ослобођен као и Шешељ. Сматрам то не зато што је мој, него јер он није направио никакав злочин ни прекршај. Он је био прави војник“, каже Душко Младић, рођак генерала Ратка Младића, команданта Војске Републике Српске, против којег је Хашки трибунал подигао оптужницу за ратне злочине. Душко и Ратко су од два брата деца, извештава турска агенција Анадолија у репортажи о Младићевом родном селу, Божановићима код Калиновика. У родној кући Ратка Младића сада живе његови рођаци Здравко и Ранко, а у малом селу је још неколико кућа рођака Младића и других малобројних породица. На улазу у село

Спорни натпис на Тузланској капији

Оптужени без доказа

На споменику жртвама на Тузланској капији још нису избрисане речи увредљиве за Србе. Иницијатива посланика НС РС да се коначно обрише спорни натпис ПОСЛАНИК у НС РС Симуна Жакула покренула је иницијативу да се са споменика жртвама масакра на Тузланској капији 25. маја 1995. године уклони спорни натпис којим се вређају Срби. „На овом месту српски фашистички агресор је гранатом прекинуо 71 живот“, стоји већ две деценије у прокламованој мултиетничкој Тузли увредљив натпис. За масакр је без ваљаних доказа осуђен тадашњи командант Тактичке групе „Озрен“ официр ВРС Новак Ђукић. Под претпоставком и са сумњивим доказима и вештачењем Борка Зечевића, да је граната на центар Тузле са 26 километара удаљености испаљена

Београд: Промовисана Крајишникова књига „Како се рађала Република Српска“ (фото-видео)

Књига „Како се рађала Република Српска“, аутора Момчила Крајишника, синоћ је промовисана у Београду. Крајишник је књигу написао у Хашком трибуналу, припремајући се за одбрану и у њој се налазе документи у које је тада имао увид. Промоцију су пиштаљкама накратко прекинули Активисти Иницијативе младих за људска права. Опширније у прологу! Радио Телевизија Републике Српске

Ветерани Српске Фото: СРНА

Ветерани представили иницијативу за збрињавање обољелих од ПТСП-а

Представници удружења „Ветерани Републике Српске“ представили су реализацију иницијативе за трајно и свеобухватно збрињавање демобилисаних бораца – ветерана одбрамбено – отаџбинског рата изложених ђеловању посттрауматског стресног поремећаја, које подразумијева њихов психолошки и духовни опоравак у манастирима у Републици Српској. Генерални секретар „Ветерана“ Драган Савић рекао је у Источном Сарајеву да је због енормно великог броја лица изложених ПТСП-у, којих према неким процјенама има чак 20.000, неопходно што хитније дјеловати како би се вратили нормалном животу. „Овај проблем има тенденцију раста јер човјеку током година слабе одбрамбени механизми и нервно попушта, што може довести да различитих ексцесних ситуација“, упозорио је Савић. Он је навео да је велики број ветерана, који су

Остварење „снова једног верника”

„БиХ: сигурна кућа радикалних исламиста“, објавио је ономад „Шпигл“. Немачки недељник пропустио је да дода: Изетбеговићи су победили, па је Караџић осуђен на 40 година Kада је почетком деведесетих Радован Караџић први оптужио Алију Изетбеговића да хоће да од БиХ направи исламску државу, то је, не само у „Шпиглу”, третирано као српска ратнопропагандна конструкција. Уместо одговора, Изетбеговић је на промотивном скупу СДА рекао: „Нас оптужују да хоћемо да правимо исламску државу! Питам вас браћо и сестре да ли ми то заиста хоћемо?“ На реторичко питање лидера, из масе се проломило: „Хоћемо, хоћемо!“ Збуњен неспоразумом, Изетбеговић их је утишао: „Нећемо браћо и сестре, није још време!“ Све до суђења 1983. А.

Беч: Приказан филм"Дјеца" Фото: РТРС

Филм „Дјеца“ приказан у Линцу и Бечу (ВИДЕО)

Филм “Дјеца” документује једну од највећих и српској јавности мало познатих трагедија нашег народа у посљедњој деценији 20. вијека. Након премијере у Бањалуци и свим већим градовима и општинама у Српској, филм је приказан и у Београду, Скопљу, а прије неколико дана прилику да га погледају имали су и Аустријанци у Линцу и Бечу. Овом пројекцијом настављена је реализација идеје да се филм приказује и ван спрског говорног подручја. На премијери у Бечу, из сале нико није изашао равнодушан, а с обзиром на медијску блокаду током рата у Босни и Херцеговини, малобројни су имали прилику да чују и другу страну. Један од напознатијих аустријских новинара и издавача Ханес Хофбауер, послије

Керестинец

Саво Штрбац: Монструми из Керестинеца

Истог дана када ја Хаг објавио пресуду Караџићу, Жупанијски суд у Загребу објавио је пресуду петорици хрватских војних полицајаца оптужених за мучење и сексуално злостављање српских заробљеника и цивила ИСТОГ дана када ја Хашки трибунал објавио пресуду Радовану Караџићу, и Жупанијски суд у Загребу објавио је пресуду петорици хрватских војних полицајаца оптужених за мучење и сексуално злостављање српских ратних заробљеника и цивила. Караџић је добио 40 година, а петорица хрватских војних полицајаца укупно 19 и по година. Ова потоња пресуда остала је у сени оне прве, тако да је медији у Србији нису ни забележили. А требало је, посебно сада када се повампирује усташтво у Хрватској. Шта је Керестинец? Ренесансно-барокни

Недељко Митровић Фото: РТРС

Митровић вјерује да ће нова комисија о Сарајеву бити формирана

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих лица Недељко Митровић вјерује да ће бити формирана нова комисија за утврђивање истине о страдању Срба у Сарајеву у периоду од 1992. до 1995. године, за чије је успостављање ова организација већ упутила иницијативу Савјету министара БиХ. Митровић је за Срну изјавио да би формирање овакве комисије било беспредметно, уколико се она не би на прави начин бавила прикупљањем чињеница и тачних података о страдању Срба на овом простору, јер би пропала и доживјела фијаско као бивша Комисија за Сарајево. „У Сарајеву је током протеклог рата убијено више од 10.000 Срба, док се 250 Срба још увијек води као нестало“, подсјетио

Фрањо Туђман и Анте Готовина изнад Книна

Опасно правно насиље Запада над Србима

Срби ће платити рођацима жртава, а Хрвати, босански муслимани и Албанци неће. Опет је на дјелу политика двојних стандарда. Рјешење српског суда о плаћању компензације рођацима погинулих (Албанаца; прим НС) у конфликту у марту 1999. године требало би посматрати у контексту наставка притиаска на Србију и српски народ. Такав закључак очигледан је и из праксе Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) и опште политике двојних стандарда, којих се током посљедње двије деценије 20. вијека придржава Запад. Наравно да кривци за страдање мирних становника и извршиоци ратних злочина морају бити кажњени. То је аксиом. Али он се мора односити на све учеснике конфликата. Ипак, од момента стварања МТБЈ, видимо супротно. Србе

Измијенити оптужницу против Махмуљина

Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила затражила је од главног тужиоца БиХ Горана Салиховића измјену оптужнице против бившег команданта Трећег корупса Армије БиХ Сакиба Махмуљина да би се избјегло малициозно одуговлачење поступка и објашњење понашања поступајућег тужиоца који, како наводе, настоји окарактерисати сукоб у БиХ као међународни. Ова организација сматра да ће велики број доказа из оптужнице Тужилаштва БиХ против Махмуљина којима се, како тврде, оружани сукоб у БиХ настоји окарактерисати као међународни, увелико успорити ово суђење, али и да ће га сасвим супротно усмјерити. „Питамо се због чега и по чијем налогу тужилац упорно инсистира на оваквом квалификовању рата у БиХ и зар његов посао

Беч: Приказан филм"Дјеца" Фото: РТРС

Филм „Дјеца“ приказан у Бечу (ВИДЕО)

Након приказивања у Босни и Херцеговини, Србији и Македонији, документарни филм „Дјеца“ Дениса Бојића, рађен у продукцији РТРС-а приказан је у Аустрији. Након Линца, синоћ је одржана пројекција у Бечу. И овај пут филм „Дјеца“, који подсјећа на трагедију српског народа и који упозорава на страхоте протеклог рата, публику је оставио без коментара и навео на размишљање.   Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Филм „Дјеца“ приказан у Линцу Филм „Дјеца“ добитник специјалног признања на фестивалу у …  

Мирослав Радић (Фото: Г. Оташевић)

Колико вреди заклетва отаџбини

Изгледа да сам у рат отишао сам и сам ратовао, сам се вратио, био и остао ничији – каже Мирослав Радић Чачак – Двадесет година Мирослав Радић (54) проверава, ни крив ни дужан, како изгледа људска правда и колико је спора. Пензионисани капетан Војске СР Југославије којег су тамничари у Схевенингену под кључем, на правди бога, држали четири и по године (1.622 дана), признаје да га полако напушта снага, и физичка и духовна. – Тражим и молим да ми моја држава одговори ко је крив што сам без разлога испаштао. Ако није Србија, ако није ни Хашки трибунал, нека ми неко бар каже да сам успутна штета и да дигнем

Вишеград: Сјећање на руске добровољце Фото: СРНА

Обиљежавање 23 године од страдања руских добровољаца

У Вишеграду ће бити обиљежен Дан руских добровољаца који је уврштен у календар значајних историјских догађаја Републике Српске у знак сјећања на руске борце страдале у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Након парастоса у Храму Пресвете Богородице на Мегдану биће одржан помен погинулим руским добровољцима и борцима Војске Републике Српске испред Централног споменика руским добровољцима на војником гробљу Мегдан. Након тога, планирана је посјета Спомен-соби у згради Борачке организације Вишеград и полагање вијенаца и цвијећа на Централни споменик у Вишеграду, саопштено је из Борачке организације Српске. Дан руских добровољаца се обиљежава 12. априла, на дан када су 1993. године код Вишеграда погинула три руска добровољца – Константин Богословски, Владимир Сафонов и Дмитриј

Вишеград се сјећа руских добровољаца

У Дому културе у Вишеграду вечерас ће бити одржана Свечана академија поводом Дана руских добровољаца и 23 године од погибије руских добровољаца у посљедњем отаџбинском рату. У програму Свечане академије учествоваће Љуба Манасијевић који ће извести најљепше српске изворне пјесме, потврђено је Срни у Борачкој организацији Вишеград. На академији ће бити присутни представници кабинета предсједника Републике Српске, републичке и општинске Борачке организације, Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Удружења српско-руског пријатељства, те друга владина и невладина удружења из Русије, Србије и Републике Српске. Програм Свечане академије почиње у 20.00 часова. У Вишеграду ће сутра бити обиљежен Дан руских добровољаца који је уврштен у календар значајних историјских догађаја Републике Српске у знак

Документарни филм Дениса Бојића "Дјеца" Фото: РТРС

Филм „Дјеца“ приказан у Линцу

Након приказивања у републици Српској, Србији и Македонији, документарни филм „Дјеца“ Дениса Бојића, рађен у продукцији РТРС-а приказан је и у Аустрији. Прва пројекција одржана је у Линцу, док је пројекција у Бечу најављена за уторак, 12. април. Пројекције филма у Аустрији, којима ће присуствовати српска дијаспора, али и бројне високе званице, подржала је Регионална канцеларија Републике Српске у овој земљи. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Филм „Дјеца“ добитник специјалног признања на фестивалу у … Премијера без аплауза – О филму „Дјеца“ Дениса Бојића Репортажа са премијере филма „Дјеца“ у Београду | Јадовно 1941.  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.