На инсистирање Удружења бораца ратова од 1990. године Специјално државно тужилаштво Црне Горе започело је истрагу против више некадашњих хрватских паравојних команданата, цивилних руководилаца и активиста, јер постоје непобитни докази да су починили ратне злочине, односно убили 24 припадника тадашње Југословенске Народне Армије и више од 40 их ранили. За подмукле заседе на Чепикућама, Ивањици, Осојнику и Грабу, како се наглашава у пријави Удружења, директно су одговорни Марко Мујан, командант територијалне одбране Корчуле и, сада већ покојни, Нијаз Батлак “бивши усташки јуришник Павелићеве НДХ” из Звековице код Цавтата. Њима и њиховим побуњеничким групама велику помоћ су пружали Конављанин, председник Општинског одбора ХДЗ, Лука Корда и његов брат Ђуро, као и

У Бијељини је данас обиљежен Дан страдања Срба на Теочаку у протеклом рату и одата почаст јунацима који су дали животе за стварање Републике Српске и одбрану слободе српског народа. Предсједник Градске организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у Бијељини Мишо Полетан рекао је да ова тужна годишњица страдања 58 српских војника пружа прилику и да потомци храбрих очева, синова и браће покажу понос и завјет да њихова дјела неће бити заборављена. Полетан је син српског борца који је погинуо на Теочаку. Потпредсједник Републичке организације породица погинулих и несталих бораца и цивила Нико Кисић рекао је новинарима да породице и удружења српских жртава нису задовољни радом Тужилаштва

Ратних 90-тих година Срби су били изложени снажној медијској сатаназацији. Представљени смо као варвари, злочиначки народ, одговоран за ратове и страдања других. Међутим, безброј је примјера да су Срби заправо били жртве и да су у најтежим животним искушењима као народ сачували душу. У прилог томе доносимо причу о хуманости српских војника и љекара из Војне болнице из Сокоца, који су у јеку ратних сукоба са Бошњацима 1992. године и злочина над Србима, прихватили и лијечили 6-годишњу дјевојчицу бошњачке националности из Горажда, а потом је вратили родитељима. Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Божица Рајилић Живковић једва преживела свакодневна мучења и батине Не слутећи да ћу да преживим дан, крваве коже и полусвесна, дозивала сам Бога, покушавала последњи пут да изговорим наглас Оченаш. Педесет пута започињала сам молитву, али нисам стизала ни до средине а камоли до краја. Молила сам Бога да ме прими у своје наручје… – кроз јецај, али и са достојанственом дозом одважности, започиње своју исповест, за “Новости”, Божица Рајилић Живковић, једна од хиљада српских жена заточених и мучених током рата у БиХ, а данас председник Удружења жртава рата РС. Пре неколико дана у Бањалуци је одржана и промоција монографије “Наша исповест”, у којој су сабране ратне исповести и сећања

Спомен-плоча и табла са називом улице, посвећене младом хероју Војске Републике Српске Споменку Гостићу, постављене су данас у вишеградском насељу Гарча у присуству бројних грађана. Спомен-плочу и таблу свечано су открили начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и предсједник Предсједништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић. Ђуревић је навео да јунаци који су уградили животе у стварање Републике Српске не смију бити препуштени забораву. “Општина Вишеград прва је у Републици Српској која је на овај начин одлучила да се одужи храбром дјечаку”, истакао је Ђуревић. Васић каже да је Борачка организација Вишеград, у сарадњи са аутором филма о Гостићу, Милетом Савићем, организовала промоцију филма у овом граду, након чега је Ђуревић обећао

Чланови Удружења дјеце погинулих бораца “Насљеђе” Републике Српске данас су на мјесном гробљу Горњи Улишњак, федерална општина Маглај, положили вијенце и одали почаст за најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића, који је погинуо прије 24 године. Предсједник бијељинског одбора Удружења дјеце погинулих бораца “Насљеђе” Бранислав Шушљик рекао је Срни да је дужност и обавеза да се од заборава сачува жртва Споменка Гостића, али и свих очева који су своје животе уткали у темеље данашње Републике Српске. “Споменкова храброст и одлука да у тешким временима буде са људима који су бранили своје постојање на родној груди, мора да буде трајно подсјећање будућим генерацијама да су за опстанак на овим просторима