Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица током рада на Пројекту пописа и евидентирања српских жртава рата у БиХ у периоду 1991-1995. година документовао је смрт или нестанак 29.070 лица од чега 2.385 жена и 447 дјеце. Посматрано по годинама: 1991.године страдало: 664 лица српске националности, 1992. године – 12.981, 1993. године – 4.496, 1994. године – 3.749, а 1995. године – 5.975. За 629 лица раде се додатне провјере и комплетира документација, јер Центар посједује одређена сазнања и индиције да су и она страдала у протеклом рату, али тренутно нема довољно података које прописује Правилник о вођењу евиденције о жртвама рата да би се могли

У Броду ће данас, поводом Дана бораца и Првог српског устанка, бити приказан документарни филм “Споменко на вјечној стражи” аутора Милета Савића, посвећен најмлађем погинулом српском борцу Споменку Гостићу. Пројекцију филма у амфитеатру Средње школе “Никола Тесла” организује Борачка организација општине Брод. У оквиру пројекције филма биће уприличено и вече патриотске поезије пјесника из Добоја Милана Кузмића, Спасоја Тодића и Василија Шаиновића. Петнаестогодишњи Споменко Гостић, који је одбио понуду да се склони од ратних страхота, већ је са комшијама и пријатељима био борац Војске Републике Српске, погинуо је од гранате 20. марта 1993. године недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Филм је снимљен у сарадњи са Борачком организацијом

Историчар у књизи „Командант“ о генералу војске Србије: Нисам пронашао доказе да је лично наредио ликвидације у Сребреници Док у Хагу провејавају сумње да је генерал Ратко Младић првостепено осуђен без доказа, историчар Бојан Димитријевић по овом питању нема дилему. У биографској књизи “Командант” он пише да нема никаквог доказа да је генерал Младић било коме од својих потчињених наредио ликвидацију заробљеника у Сребреници у јулу 1995. године, а у време када се то дешавало био је у Београду. – Током истраживања грађе за књигу о генералу Младићу, нисам успео да пронађем кључни доказ да је он наредио ликвидацију заробљеника, нити било ко други из Војске Републике Српске – тврди

Уз захтјев за пуштање на привремену слободу тешко обољелог генерала Ратка Младића из притвора Хашког у Србију ради лијечења, приложене су и гаранције Владе Србије, рекао је Срни Младићев бранилац Драган Иветић. Ријеч је о гаранцијама које је Влада Србије дала још почетком октобра прошле године, а које подразумијевају да држава гарантује да генерал Младић неће побјећи док је на привременој слободи ради лијечења. “Ми тражимо да се он лечи у Србији и надамо се да ће Влада показати спремност да држи те гаранције и да подржава тај поднесак”, рекао је Иветић. Он је објасио да су овај поднесак, као и још два поднеска у којима се тражи поништење пресуде

Историчар Бојан Димитријевић изјавио је Срни да документација, коју је користио приликом научног писања биографије “Командант” о генералу Ратку Младићу, прије свега она из базе Хашког трибунала, Младића аболира од догађаја у Сребреници у јулу 1995. године.Биографија “Командант” о генералу Ратку Младићу објављена је 31. јануара.  Димитријевић је изјавио да је покушао да веже све детаље у вези са случајема Сребреница и Жепа и нагласио да је његов став да нема никаквог доказа да је генерал Младић било коме од својих потчињених наредио некакву ликвидацију заробљеника, те да генерал у времену када се то дешавало чак није био присутан у Републици Српској, него је био у Београду. “Ја сам покушао

На православном гробљу у Приједору данас је служен помен поводом 12 година од када је своју велику битку за живот изгубила Слађана Кобас и постала “тринаеста бањалучка звјездица”.На помену је био отац Стојан, брат Мирослав, снаха Кармела и један комшија. “Ево видите како живим, не могу да стојим, не држе ноге и леђа терет моје 62 године. Савладала ме је болест одмах послије њене смрти и под сталном сам терапијом”, прича своју тужну причу отац поред гроба своје кћерке Слађане. Каже да сјећања не блиједе, да му је њена борба за живот тада давала снагу и враћала вјеру у живот и људе и додаје да је разочаран што друштво не

Актуелни хрватски министар одбране Дамир Крстичевић био је командант бригаде Хрватске војске која је учествовала у агресији на БиХ и која је одговорна за прогон 120.000 Срба и убиство 1.644 српска војника и цивила, изјавио је предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Линта је оцијенио да је скандалозно то што је Крстичевић рекао да је предсједник Србије Александар Вучић добродошао у Хрватску, али да очекује извињење због “великосрпске агресије”, посебно ако се зна да је бригада под његовом командом учествовала у бруталним убиствима Срба на подручју Мркоњић Града, али и у другим општинама. Он је указао да Тужилаштво БиХ још није подигло оптужницу против Крстичевића и других генерала Хрватске