Референдум о независности БиХ 1. марта 1992. и рат десетковали мањинско становништво. Од 64.000 наших грађана, сада их је у зеничкој регији остало званично 5.473 Референдум о независности у БиХ 1. марта пре 26 година „одувао“ је Србе из општина некадашње регије Зеница, јер је од 64.000 сада остало званично свега 5.473. Према попису 1991. у Зеници их је било настањено 22.592, а према попису из 2013. свега 2.409. Од некадашњих у Завидовићима 11.637, Високом 7.377, Какњу 4.937, Варешу 3.630, Олову 3.196, Тешњу и Маглају по 3.078, Жепчу 2.289 и у Брези 2.118, Срба сада у тим општинама има мање од хиљаду. – Референдум и рат су учинили своје, Срби

Tужилаштво БиХ није жељело да изда наредбу за ексхумацију на 29 локација на којима се налазе гробнице са тијелима несталих Срба, иако су за неке од њих институције Републике Српске упутиле захтјев за ископавање још прије десет година, пише „Глас Српске“. У извјештају Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, који ће разматрати Народна скупштина, наводи се да су институције Српске у захтјевима за ексхумације тачно одредиле микролокације. Највећи број локација гробница несталих Срба налази се на подручју Озрена, Возуће, Сребренице и Сарајева. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић рекао је да су тражили састанак са главним тужиоцем

Нацрт Закона о заштити жртава ратне тортуре исправља све грехе Републике Српске, јер досад није било слуха за признавање ове категорије ратних страдалника као посебне категорије. Бошњачке партије и међународна заједница оспоравају овај нацрт јер се њиме нарушава уврежена слика да је само једна страна имала жртве, а да је друга била агресор. Дуго најављивани нацрт Закона о заштити жртава ратне тортуре прошао је први степен процедуре у Народној скупштини Републике Српске (РС). Идући корак је јавна расправа, а након тога предлог закона улази у скупштинску процедуру за усвајање. Све странке, и власти и опозиције, подржале су нацрт, осим бошњачких политичких представника, који тврде да је закон дискриминаторски због одредбе у Члану 7, која каже да права по том закону

На фебруарском сусрету председника Србије А. Вучића и председнице Хрватске К. Грабар Китаровић, доминирало је питање несталих особа у рату деведесетих, што доказује и присуство шефова комисија и представника удружења породица несталих обеју држава. И током ранијих сусрета шефова ових држава или влада овом питању придаван је велики значај, али када год се спомињао број несталих Срба, са хрватске стране је долазило до оспоравања и изнесених бројки и спискова. А најбурније полемике изазвала је изјава А. Вучића да на списковима несталих има више Срба него Хрвата, коју је, као премијер Србије, након састанка са тада тек инаугурисаном садашњом хрватском предсједницом, дао у Загребу у фебруару 2015, које су се могле

Загреб — Хрватски адвокат Анте Нобило каже да на основу хашке пресуде у поступку Прлић и остали, логораши из БиХ имају право на постављање одштетног захтева Хрватској. Ипак, према његовим речима, они не желе да туже државу, већ би радије да постигну споразум, али додаје да ће о томе бити тешко постићи договор. Нобило је за регионалну Н1 тв рекао да се са логорашима срео прошле седмице у Сарајеву и предочио им своју правну анализу за подизање тужби против хрватске државе, те да је на њима да одлуче да ли ће тужти Хрватску. „Све пресуде за ратне злочине које имамо у Хрватској су пресуде појединцима и оне су основ за

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица током рада на Пројекту пописа и евидентирања српских жртава рата у БиХ у периоду 1991-1995. година документовао је смрт или нестанак 29.070 лица од чега 2.385 жена и 447 дјеце. Посматрано по годинама: 1991.године страдало: 664 лица српске националности, 1992. године – 12.981, 1993. године – 4.496, 1994. године – 3.749, а 1995. године – 5.975. За 629 лица раде се додатне провјере и комплетира документација, јер Центар посједује одређена сазнања и индиције да су и она страдала у протеклом рату, али тренутно нема довољно података које прописује Правилник о вођењу евиденције о жртвама рата да би се могли

У Броду ће данас, поводом Дана бораца и Првог српског устанка, бити приказан документарни филм „Споменко на вјечној стражи“ аутора Милета Савића, посвећен најмлађем погинулом српском борцу Споменку Гостићу. Пројекцију филма у амфитеатру Средње школе „Никола Тесла“ организује Борачка организација општине Брод. У оквиру пројекције филма биће уприличено и вече патриотске поезије пјесника из Добоја Милана Кузмића, Спасоја Тодића и Василија Шаиновића. Петнаестогодишњи Споменко Гостић, који је одбио понуду да се склони од ратних страхота, већ је са комшијама и пријатељима био борац Војске Републике Српске, погинуо је од гранате 20. марта 1993. године недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Филм је снимљен у сарадњи са Борачком организацијом