ХАГ – Србиjа ће у петак, 4. новембра, поднети Међународном суду правде допунске писане аргументе против Хрватске у спору у коjем су две државе. Србиjа и Хрватска, jедна против друге, поднеле су тужбе за геноцид током сукоба у Хрватскоj 1991-95. Хрватска jе тужбу против тадашње СР Југославиjе поднела наjвишем суду УН у jулу 1999, а Србиjа jе контра-тужбу суду доставила у jануару прошле године. Власти у Загребу су краjем 2010. одговориле на контра-тужбу, а званични Београд има рок до 4. новембра да узврати на таj поднесак. Хрватска ће затим имати прилику да уложи jош jедан писани одговор, а уколико стране не буду до тада одустале од тужби, главна усмена расправа могла

БАЊАЛУКА, 27. ОКТОБРА (СРНА) – Министар за избjеглице и расељена лица Републике Српске (РС) Давор Чордаш примио jе представнике Удружења избjеглих и расељених лица „Срби зеничке региjе“, коjи су започели данас приjе подне у бањалучком парку „Младен Стоjановић“ мирне протесте, изражаваjући незадовољство што њихови стамбени проблеми jош нису риjешени. Састанку присуствуjе и помоћник министра за рад и борачко-инвалидску заштиту РС Чедо Ковачевић. Из Министарства за избjеглице и расељена лица РС наjављено jе да ће након састанка бити издато саопштење. Око 50 Срба избjеглих из Федерациjе БиХ (ФБиХ), коjи 16 година живе у алтернативним смjештаjима у Братунцу започели су данас приjе подне у бањалучком парку „Младен Стоjановић“ мирне протесте, изражаваjући незадовољство

БАЊАЛУКА, 27. ОКТОБРА (СРНА) – Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске /БОРС/ Пантелиjа Ћургуз оциjенио jе да наjвиши функционери Српске и српски представници у заjедничким органима БиХ коначно треба да се одреде према заустављању структуралног диjалога о реформи правосуђа и одмах затраже укидање Суда и Тужилаштва БиХ. Ћургуз jе рекао да ће БОРС искористити аргументациjу против политизациjе Суда и Тужилаштва БиХ да би затражила хитне састанке са наjвишим функционерима РС са коjима ће упутити заjедничке поруке Савjету Европе, Суду у Стразбуру и осталим релевантним институциjама коjе могу одлучити о овом захтjеву. Коментаришући одлуку Апелационог виjећа Суда БиХ о поништавању првостепене осуђуjуће пресуде четворици Срба у случаjу Корићанске стиjене и понављању првостепеног

БРИСЕЛ, 27. ОКТОБРА (СРНА) – У Хрватскоj jош ниjе риjешено 1100 случаjева ратних злочина, поготово када су жртве Срби, а починиоци хрватске снаге безбjедности, „са забринутошћу“ су у Европском парламенту констатовали њемачки посланик из странке „Зелених“ Франциска Брантнер и холандски посланик Мариjа Коренелисен. Дописник Срне из Брисела jавља да се, у jедном од више од стотину амандмана коjи су поднесени на нацрт Резолуциjе о Хрватскоj, тражи од Владе у Загребу да знатно поjача финансирање и пружи пуну политичку подршку како би биле проведене истраге и риjешени приоритетни случаjеви ратних злочина. Извjестилац за Хрватску Ханес Свобода поднио jе извjештаj 26. октобра, а посланици Европског парламента о резолуциjи ће гласати 30. новембра

Београд — Министарка правде Србиjе Снежана Маловић jе образлажући споразум о одбрани са Хрватском рекла да се отвара могућност заjедничких воjних вежби. Сарадња Србиjе и Хрватске у области одбране jе релативно интензивна и има простора за унапређење, навела jе министарка правде образлажући оваj споразум пред посланицима Скупштине Србиjе, и истакла да jе у порасту броj активности у области воjне сарадње. Србиjа и Хрватска, како jе навела Снежана Маловић, размењуjу искуства о међународним мисиjама, трансформациjи система одбране и сарађуjу у области телекомуникациjа. „Споразум отвара могућност одржавања заjедничких воjних вежби“, рекла jе Снежана Маловић. Она jе додала да би споразуми о сарадњи Србиjе у области одбране са Хрватском, Мађарском и Нигериjом требало

БАЊАЛУКА, 27. ОКТОБРА /СРНА/ – У Републици Српскоj (РС) данас постоjи 13 колективних центара у коjима живи 278 породица, док jе у посљедње три године стамбено збринуто 365 породица. У интервjуу Срни министар за избjеглице и расељена лица РС Давор Чордаш подсjетио jе да су 2008. године, када jе Влада дониjела одлуку о распуштању колективних центара, у Српскоj била 52 центра са 643 породице. „У овоj години наставили смо са проjектима стамбеног збрињавања, затворили смо колективни центар у Источном Сараjеву, гдjе се у новоизграђени стамбени обjекат уселила 21 породица, у нову зграду у Котор Вароши уселило jе 20 породица из колективног смjештаjа, а недавно jе у Теслићу усељена зграда са

БИЈЕЉИНА, 26. ОКТОБРА (СРНА) – Посланику СДА у Представничком дому парламента БиХ Шемсудину Мехмедовићу одмах треба да буде укинут имунитет с обзиром на озбиљност оптужби за ратни злочин на подручjу Тешња, рекао jе Срни бањалучки адвокат Предраг Радуловић. Радуловић истиче да jе као бивши радник Службе државне безбjедности упознат са ратним и поратним активностима Мехмедовића и да jе риjеч jедном од главних актера коjи jе на подручjе Тешња и шире довео муџахедине. „Постоjи веома основана сумња да jе Мехмедовић био jедан од директних актера одређених ратних злочина и других криминалних радњи и као такав не би могао да се налази државном или било коjем другом органу гдjе су потребни моралност,

Тања Врећо Упркос чињеници да му прети три године затвора због ширења говора мржње, лидер покрета „Образ“ тврди да се не каjе ни због чега што jе урадио. За С медиа портал оштро демантуjе да jе ширио говор мржње према припадницика ЛБГТ популациjе, и открива jавности непознате детаље из свог кратког али политички бурног живота. Младен Обрадовић, вођа покрета «Образ», jе младић као и сваки други. Он jе jедино због своjих идеjа и пропагирања тих истих често «иза решетака», а то jе битна чињеница коjа га издваjа од остале омладине. «ОБИЧАН» МЛАДЕН О његовом животу се зна мало, па jе оваj текст прилика да сазнамо ко jе у ствари он.

БЕОГРАД, 25. ОКТОБРА /СРНА/ – Коалициjа удружења избjеглица у Србиjи тражи да општинско државно тужилаштво у Сиску одустане од даљег судског прогона четворо Срба из села Подгорjе, jер се тиме нарушаваjу међунационални односи и шаље порука да Срби нису пожељни у Хрватскоj. Општински суд у Глини донио jе данас одлуку да се главна расправа у процесу Општинског државног тужилаштва у Сиску против четворо Срба из села Подгорjе одржи 28. новембра, jер су оптужени Срби имали само jедног браниоца. У саопштењу из Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи наводи се да jе суд дао оптуженим Србима прилику да до 28. новембра обезбиjеде jош бранилаца. Бранилац оптужених Срба сматра да чињенични опис оптужнице,

БАЊАЛУКА, 24. ОКТОБРА (СРНА) – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да jе висина казни, изречених седморици бивших припадника 7. гардиjске бригаде „Пуме“ због стриjељања шест српских заробљеника 1995. године код Гламоча, изузетно ниска, као и да jе требало утврдити ко jе jош одговоран за оваj злочин по командноj одговорности. „Казна jе мала с обзиром на то да jе ово, очигледно, била ликвидациjа ратних заробљеника, што jе и доказано и требало им jе изрећи много драстичниjу казну“, рекао jе Велимировић Срни коментаришући данашњу пресуду Жупаниjског суда у Загребу коjи jе петорици осуђених изрекао укупно двадесет jедну годину затвора, док су двоjица ослобођена оптужби за оваj злочин.

ЗАГРЕБ, 24. ОКТОБРА (СРНА) – У загребачком Жупаниjском суду данас ће бити изречена пресуда седморици бивших припадницика хрватске jединице „Пуме“ за убиство шест српских заробљеника код Гламоча 1995. године. Изрицање неправоснажне пресуде заказано jе за 14.00 часова, jављаjу хрватски медиjи. Оптужени се терете да су 9. и 10. септембра 1995. године у акциjи под називом „Маестрал два“, у мjесту Млиниште и Халапићи код Гламоча у БиХ, по команди хрватског генерала Ивана Кораде, убили шест српских заробљеника. Оптужени су Емил Чрнечец (49), Тихомир Шаворић (42), Антун Новачић (51), Роберт Прецехтjел (35), Ненад Јуринец (45), Горан Гаћа (36) и Роберт Берак (35). Током поступка саслушан jе већи броj свjедока и вjештака, док

НЕВЕСИЊЕ, 21. ОКТОБРА (СРНА) – У Невесињу jе у петак, 21. октобра отворена адаптирана спомен-костурница у коjоj се тренутно налазе посмртни остаци 66 убиjених српских бораца са подручjа Херцеговине, од коjих jе досад идентификовано свега 12, за коjе jош ниjе организована сахрана. У адаптациjу спомен-костурнице Влада Републике Српске (РС) уложила jе око 20.000 КМ, а урађена jе расвjета, вентилациjа и наткривен улазни дио. Према подацима Оперативног тима Владе РС за тражење несталих лица, на подручjу Херцеговине jош се трага за 102 лица српске националности, а наjвише несталих jе на подручjу Мостара. У протеклом рату у Херцеговини су нестала 142 воjника и 280 српских цивила. Отварању адаптиране спомен-костурнице присуствовали су помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Душко Милуновић,