Деветеро, а можда и више становника опћине Бариловић недалеко Дуге Ресе, коjи су остали за вриjеме “Олуjе” у своjим домовима, у селима Доњи Скрад, Мали и Велики Козинац те у Косиjерском Селу, у њима су били убиjени. Премда све надлежне државне институциjе знаjу за те случаjеве, досад ништа ниjе учињено – жртве нису ексхумиране, идентифициране и достоjно сахрањене, нити су починитељи идентифицирани, ухапшени и санкционирани. Колико jе познато, то jе подручjе било зона одговорности jедне дугорешке jединице ХВ-а, па би се, уз мало добре воље, таj злочин врло лако могао риjешити. На 373. страници књиге “Основни извjештаj о кршењу људских права у Републици Хрватскоj у 1996. години”, што jу jе 1997. издао Хрватски хелсиншки одбор

ТЕСЛИЋ, 19. АВГУСТА /СРНА/ – У Чечави код Теслића данас jе служен парастос за 33 српска борца из овог мjеста погинула у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.Виjенце су код спомен обиљежjа погинулим борцима положили породице погинулих бораца, начелник општине Саво Касаповић, представници општинске Борачке организациjе, локални политички званичници и чланови Равногорског покрета. Начелник Касаповић jе рекао да служење парастоса погинулим Чечавцима на празник Преображења Господњег има традициjу и додао да ће се оваj дан и у будуће његовати и достоjанствено обиљежавати. Касаповић jе истакао да jе ово прилика када грађани треба да се присjете оних коjи су животе дали за Републику Српску, али и њихових породица. Он jе нагласио да то не треба да буде само декларативно већ и суштински,

БАЊАЛУКА, 1. АВГУСТА /СРНА/ – Служењем парастоса, паљењем свиjећа и полагањем цвиjећа данас ће бити обиљежен дан ексхумациjе 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице “Камен” код Гламоча. Програм обиљежавања почеће у 11.30 часова служењем парастоса на мjесту масовне гробнице, након чега jе предвиђено паљење свиjећа, полагање цвиjећа и обраћање званичника, рекао jе Срни предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић. Митровић jе навео да су од 108 ексхумираних тиjела из масовне гробнице “Камен” до сада идентификована 102 лица. Бивша Комисиjа за тражење несталих лица Републике Српске у jулу 1997. године ексхумирала jе тиjела 108 српских бораца и цивила из масовне гробнице “Камен”.

Сплит/Ни данас ништа ново у Каштеланскоj. На сплитском Спинуту већ четврти дан траjе невиђена драма. Породица Николовски налази се у свом стану, у коjи су ушли у петак након 20 година избивања и свих правомоћно риjешених спорова у своjу корист, но пред вратима се и даље налазе “умировљени бранитељ” Златко Љубичић и чланови његове породице. Нема ништа ново, осим што jе полициjа поjачала своjу присутност, што jе добро, држи Зоран Николовски. Јучер смо писали како Николовске плаше усташким корачницама, а данас Индеx представља приjеписку с Фацебоока између групе Апел савjести коjу с приjатељицама води Љиљана Николовски, прва пjевачица Магазина и Љубичића. Момци су млађи, у доба рата су евентуално били дjеца. Евидентно су

ЗАГРЕБ, /СРНА/ – Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац нада се да ће нижи судови у Хрватскоj поштивати мишљење Врховног суда према коjоj jе Хрватска крива за смрт деветоро Срба у селу Вариводе и да ће поштено пресудити о висини накнаде штете Србину Јовану Берићу за убиство родитеља 1995. године у том селу.     Штрбац jе Срни изjавио да jош нема правоснажне пресуде, него да су само поништене пресуде Општинског суда у Книну и Жупаниjског суда у Шибенику и да jе наложено ново суђење. “Ово jе веома важна одлука Врховног суда Хрватске, jер мишљење тог суда обавезуjе ниже судове и jа мислим да ће сада формално нижи инстанце утврђивати

Радован Стоjшић упутио се 15. jула 1992. из Сремских Лаза, на ратноj линиjи раздваjања, на пецање према Босуту. Никада се ниjе вратио. Његова jе породица тек недавно добила обавест да jе сахрањен 25. jула 1992. у Винковцима и да jе умро од инфаркта, у што озбиљно сумњаjу Након што jе породица Радована Стоjшића, несталог за време рата, готово 20 година безуспешно трагала за његовим посмртним остацима, изгубивши сваку наду да ће их икада пронаћи, испоставило се да jе несрећни човек свега десет дана после нестанка, jош 1992. године, био сахрањен на градском гробљу у Винковцима, тек неколико километара од свог кућног прага у Сремским Лазама. Барем тако говоре документи до коjих су у маjу успели доћи Душан Стоjшић иСнежана Ловриновић,

У овом чланку настоjаћемо да освиjетлимо jедну истину. Риjеч jе о томе да су Алиjа Изетбеговић и муслимански руководиоци из Странке демократске акциjе (СДА), одбацивањем „хисториjског споразума” са Србима из августа 1991. године, свjесно изабрали рат. Но приjе свега, предочићемо текст овог документа: „Суочени с развоjем догађаjа коjи у себи носе све већу опасност од конфронтациjе наша два народа, чиjи се интереси хисториjски не сукобљаваjу и коjи никада нису имали сукоб такве врсте, свjесни своjе одговорности пред народима коjе заступамо и свим народима Босне и Херцеговине и Југославиjе, одлучили смо да у циљу будуће сурадње и мира успоставимо и потпишемо сљедећи политички споразум: 1. Свjесни тешкоћа коjе су наслиjеђене и

18. ЈУЛА /СРНА/ – До краjа маjа ове године Срби су у Суду БиХ за ратне злочине правоснажно кажњени са 980 година и шест мjесеци затвора – у истом периоду кажњено jе 14 Хрвата на 164 године и шест мjесеци, док jе 15 Бошњака осуђено на 162 године затвора – подаци су Центра за истраживање ратних злочина из Републике Српске.Ако се овим подацима додаjу и првостепене пресуде Суда БиХ, онда jе 71 Србин до сада у Суду БиХ добио 1 142 године и девет мjесеци затвора! За разлику од Срба, у укупне казне Хрвата ушле су и правоснажне и неправоснажне одлуке, а тако jе и код Бошњака. Из ових статистичких

Осиjек – На споменику подигнутом у Осиjеку, на левоj обали Драве, међу 397 грађана коjи су погинули за време рата због, како пише, ”великосрпске агресиjе” су и Срби коjе су убили злочинци Бранимира Главаша! Невиђени скандал у Осиjеку догодио се у режиjи локалне власти, а на списку жртава ”великосрпске агресиjе” су и Ђорђе Петковић, Бранко Ловрић, Богдан Почуча и Петар Ладњак, коjе су Главашеви људи убили jош на почетку ратних збивања у Хрватскоj у акциjама коjе су назване ”Селотеjп” и ”Гаража”. На списку ”погинулих за Хрватску” су и Сава Павитовић, те Вукашин и Светозар Булат, коjи су убиjени у Чепину 1991. од стране хрватских воjника. Због тих убистава двоjица припадника

Мислим да би наjтрагичниjи епилог суђења Мерчепу био да се услиjед погоршаног здравственог стања оптуженику догоди нешто jош горе, тако да jе важно, понављам, водити рачуна о здравственом стању оптуженика. У прилог томе, сjетимо се случаjа Ђуре Бродарца, осумњиченог за злочине у Сиску и Осиjеку, а на међународноj разини случаjа Слободана Милошевића, истиче Весна Тершелич, водитељица Документе. Како гледате на одлуку Врховног изванрасправног виjећа загребачког Жупаниjског суда да се због незадовољаваjућих увjета у болници за особе лишене слободе Томислав Мерчеп, оптуженик за ратне злочине против цивила, брани са слободе? – С обзиром на увjете у затворскоj болници та одлука ниjе изненађуjућа, jер треба водити бригу о здрављу затвореника. Наравно да свjедоцима ниjе лако кад оптуженик

Избеглим Србима, коjи не живе у обновљеним кућама у Хрватскоj, стижу тужбе да врате уложен новац. Представници Срба упозораваjу да су то етнички мотивисани судски процеси и да нема ни егзистенциjалних, али ни безбедносних услова за повратак Срба. Срби протерани из Хрватске дуго су чекали на обнову своjих у рату уништених кућа, али им сада хрватска држава шаље тужбе за повраћаj новца уложеног у обнову пошто у тим кућама нико не живи. Представници Срба из Хрватске упозораваjу да су то етнички мотивисани судски процеси и да нема ни егзистенциjалних, али ни безбедносних услова за повратак Срба. Захтеваjу укидање Закона по коме Срби наjмање 10 година мораjу да живе у обновљеним

Предсjедник Федерациjе БиХ Живко Будимир, прошлогодишњим потписивањем одлука о помиловању 96 осуђеника, за коjе у чак 85 случаjева сагласност нису дали првостепени судови и федерално Министарство правде прекршио jе Закон о помиловањима Будимир jе, наиме, супротно Закону о помиловању ФБиХ, коjи забрањуjе помиловање ратних злочинаца, одлучио ослободити неиздржаног диjела казне Меху Ибришевића, осуђеног на 15 година затвора за ратне злочине коjи jе иза решетака зеничког затвора требао бити до 27. децембра 2014. године. Исти извор наводи да jе индикативан и случаj помиловања извjесног Мате Булића, за коjег у евиденциjама о помиловању нема никаквих података осим да jе осуђен на 15 година затвора, што према висини казне, открива да jе у питању теже кривично дjело. У