Тужилаштво у Осиjеку подигло jе оптужницу против десеторице осумњичених за ратни злочин над цивилима и ратним заробљеницима у Трпињи и Борову Насељу 1991. те jе од суда затражило да им продужи притвор у коjем су од jула прошле године.   Оптужница осумњиченим на терет ставља да су, као припадници паравоjних снага, од септембра до краjа новембра 1991. заповиjедали и учествовали у противзаконитом лишавању слободе и злостављању наjмање 63 цивила, ратна заробљеника и рањеника од коjих су 24 убили. Продужење истражног затвора тужилаштво jе предложило Жупаниjскоме суду због, како jе наведено, опасности од биjега те посебно тешких околности у коjима jе почињено кривично дjело за коjе jе прописана дуготраjна затворска казна. У саопштењу тужилаштва истиче се да су “осумњичени те злочине

ЗЕНИЦА, 17. ЈУНА /СРНА/ – Кантонални суд у Зеници осудио jе Фадила Даjића и Вахида Хадровића на по десет година затвора због убиства српског цивила 9. jуна 1993. године у мjесту Пландиште код Какња.   Суд jе утврдио да jе 9. jуна 1993. године тадашњи полицаjац Вахид Хадровић након псовки прво шаком, а онда кундаком пушке у главу ударио цивила Секулу Полетана, наниjевши му повреде опасне по живот, а потом га jе из аутоматске пушке усмртио Фадил Даjић, испливши пет до шест хитаца. Судско виjеће прогласило jе оптужене кривим, оциjенивши исказе свjедока тужилаштва, бивше колеге осуђених коjи су били очевици догађаjа, прихватљивим и вjеродстоjним, пренио jе Бирн. “Свjедоци одбране нису били очевици,

БЕОГРАД, 14. ЈУНА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта затражио jе данас да Хрватска отпише парничне трошкове за тужбу против те државе због убиства члана породице од 1991-1995. године и да оснуjе фонд за обештећење свих жртава рата.   Линта jе позвао Министарство правде Србиjе и српско Тужилаштво за ратне злочине да траже од хрватске стране да коначно расвиjетли броjна убиства српских цивила и ратних заробљеника. Он jе у саопштењу поздравио пресуду Европског суда за људска права у Стразбуру у корист Ане Јелић, чиjег jе супруга српске националности у новембру 1991. године у Сиску ухапсила хрватска полициjа, а затим га убила. Линта jе оциjенио да ова пресуда показуjе да у

Данас jе у одбрану у одбрану Ратка Младића у Хагу, сведочио бивши преводилац воjних посматрача УН Милорад Батинић.     Он jе рекао да jе у зиму 1994. официр Воjске Републике Српске тврдио да су Муслимани подметнули лешеве на сараjевскоj пиjаци Маркале. Батинић, коjи jе формално и сам био припадник ВРС, описао jе сусрет међународних воjних посматрача с официром ВРС Марком Лугоњом коjи им jе, на основу телевизиjског снимка с лица места, “два-три сата” после експлозиjе на пиjаци 5. фебруара 1994. рекао: “Ја сам убеђен да jе то наштиман процес”. Лугоња jе тврдио да jе обавештаjна служба ВРС, пре експлозиjе, “утврдила да се задњих седам дана из мртвачнице Кошево не врше

БАЊАЛУКА, 13. ЈУНА /СРНА/ – Предсjедник Републичке организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић изjавио jе Срни да Институт за нестала лица БиХ ради под снажним притиском Међународне комисиjе за нестала лица /ИЦМП/ и федералних институциjа с циљем да судбина 1.650 несталих Срба остане неразjашњења.   Митровић jе нагласио да jе процес тражења несталих Срба у БиХ у потпуном застоjу, истичући да наjвећу одговорност за то сносе Тужилаштво БиХ и ИЦМП. “Од формирања Института за нестала лица БиХ 2008. године до данас идентификовано jе свега 224 Срба, док се на списку несталих из Републике Српске и даље налази 1.650 српских воjника и цивила”, подсjетио jе Митровић. С тога jе, сматра Митровић,

СТРАЗБУР, 13. ЈУНА /СРНА/ – Суд у Стразбуру пресудио jе у корист Ане Јелић из Сиска, чиjег jе супруга, српске националности, у новембру 1991. године ухапсила хрватска полициjа и затим убила.     У случаjу “Јелић против Хрватске” Суд jе закључио да jе прекршен члан 2. Европске конвенциjе о људским правима и одредио да Хрватска мора да исплати Ани Јелић 20.000 евра одштете и хиљаду евра судских трошкова. Суд сматра да власти нису слиjедиле вjеродостоjне трагове о идентитету одговорних починилаца убиства. У пресуди се признаjу тешкоће у истраживању овог случаjа – постоjали су наводи о великом броjу циљаних нестанака и убиjања цивила српског пориjекла на подручjу Сиска, а двиjе особе коjе су послиjе

Честити хрватски патриотски медиjи, новинари и политичари, већ годинама заробљени у своме немоћном гњеву, не пропуштаjу прилику пожалити се како jе њихова Распета Домовина сама тамница хрватског народа – мрачни србокомунистички гулаг под терором атеистичко-хомосексуалне удбашко-бољшевичке власти што брутално прогања поштене католике и националисте.   Неупућен нетко са стране помислио би, читаjући нашу домољубну штампу и интернетске портале, да жив Хрват и вjерник рискира главу на раменима већ кад недjељом изађе на мису или потихо запjева коjу Тхомпсонову будницу, а камоли ако стави црну усташку капу на главу или поносно дигне десницу у зиг-хаjл. Безброj jе примjера за то. Један од забавниjих, рецимо, jест недавни случаj групе сплитских интелектуалаца, великих вjерника и Хрвата –

У селу Буквице код Горажда приjе 22 године, извршен jе стравичан злочин над српским цивилима. За ова злодjела, до данас, нико ниjе одговарао, а породице jош трагаjу за пет лица коjа се воде као нестала.Паљењем свиjећа и полагањем виjенаца на мjесту злочина, одата jе jуче почаст недужним цивилима коjе су убили припадници тзв. „армиjе БиХ“ и бошњачке паравоjне jединице. Предсjедница организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Пале Жељка Кошарац каже да породице неће одустати од захтjева да наредбодавци и извршиоци буду,коначно, кажњени. Извор: РТРС  

Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против Едхема Годињака /63/, рођеног у Сараjеву, Медариса Шарића /46/, рођеног у мjесту Беганови, општина Хаџићи, и Мирка Буноза /46/, рођеног у Љубушком, за ратне злочине надсрпским цивилима на подручjу општине Трново. Из Тужилаштва БиХ саопштено jе да се оптужени терете да су у своjству припадника jединица такозване Армиjе БиХ, МУП-а БиХ, Териториjалне одбране БиХ и Хрватских оружаних снага /ХОС/ у селима на подручjу општине Трново починили ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника. У оптужници се наводи, да су оптужени свjесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату са заjедничким циљем вишеструког лишења живота цивила српске националности у селима на подручjу општине Трново. Они су

ТРЕБИЊЕ, /СРНА/ – Требињска полициjа jе од почетка године Тужилаштву БиХ подниjела четири извjештаjа против седам лица због ратног злочина почињеног над Србима на подручjу Мостара, Томиславграда и Чапљине у протеклом рату. У Центру jавне безбjедности /ЦЈБ/ Требиње Срни jе потврђено да су у овом периоду документована по три кривична дjела ратни злочин против човjечности и ратни злочин против цивилног становништва, jедан ратни злочин против болесних и рањених и jедно кривично дjело против ратних заробљеника. У Центру су указали да jе у првих пет мjесеци ове године на подручjу источне Херцеговине смањен броj свих кривичних дjела, те да jе стање безбjедности добро. “Броj кривичних дjела мањи jе за 11 одсто у односу на

Ослобађаjућа пресуда за двоjицу хрватских специjалаца за злочин над српским цивилима у селу Грубори 1995. године, срамотна jе и представља изругивање жртвама, међународноj заjедници и ЕУ коjа jе Хрватску примила у своjу заjедницу, рекао jе директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац.   Он jе истакао да jе “случаj Грубори” jедан од наjбоље документованих злочина, не само у “Олуjи”, него на целом подручjу Хрватске, jер се десио практично пред камерама УН, а ти снимци су “обишли свет”. Припадници Унпрофора су, како наводи Штрбац, обишли те људе, а када су се вратили “сви су били побиjени”. На месту злочина затекли су припаднике хрватске специjалне полициjе, међу коjима су били и данас ослобођени специjалци. Штрбац jе

У селу Ледићи, општина Трново у Федерациjи БиХ данас ће бити служен помен за 24 српска цивила, коjе су у jуну 1992. године убили припадници Армиjе БиХ На спомен-обиљежjу у Ледићима у 12.00 часова биће служен парастос, прислужене свиjеће и положено цвиjеће у знак сjећања на свирепо убиjену дjецу, старце и жене. Наjстариjа жртва Икониjа Васић имала jе 92 године, а наjмлађа Милан Тешановић 18 мjесеци. За убиство српских цивила jош нико ниjе оптужен, иако су власти Републике Српске предале налазе своjе истраге и доказе Тужилаштву БиХ. Окупљање потомака, родбине и приjатеља жртава заказано jе за 11.00 часова у Каменолому у Крупцу, Источно Сараjево, одакле ће колона кренути ка Ледићима. Извор: РТРС  

Служењем помена, полагањем виjенаца и прислуживањем свиjећа у знак сjећања на погинуле борце Првог краjишког корпуса Воjске Републике Српске у Бањалуци jе jуче обиљежен Дан формирања овог корпуса. Први краjишки корпус ВРС био jе кључна карика и ослонац у оружаним снагама Републике Српске у свим ратним дешавањима, рекао jе предсjедник БОРС-а Пантелиjа Ћургуз. “Први краjишки корпус jе jедна моћна оружана формациjа коjа jе на самом почетку свих ратних дешавања на неки начин териториjално и формирала Републику Српску”, истакао jе Ћургуз. Он jе навео да jе Први краjишки корпус дао наjвећи допринос одбрани Републике Српске и доношењу одлуке коjом jе Народна скупштина првог сазива прогласила Републику Српску државом српског народа у

ЗАГРЕБ, /СРНА/ – Хрватска има право да суди за ратне злочине и онима на коjе jе претходно примиjенила Закон о помиловању, одлучио jе Европски суд за људска права у Стразбуру.   Овом одлуком jе одбиjена тужба бившег хрватског воjника Фреда Маргуша против Хрватске за повреду права на поштено суђење. Суд у Стразбуру навео jе у образложењу пресуде да међународно право све више тежи томе да jе амнестиjа за тешка кршења људских права неприхватљива, jављаjу хрватски медиjи. Маргуш у Лепоглави издржава казну од 14 година затвора, коjа му jе изречена 2007. године, због мучења и убиjања српских цивила у Осиjеку 1991. године. Први пут му се судило 1997. године за убиства,