Европски суд одбио Илиjу Лакобриjу из Новог Сада, иако му jе конфискована кућа у месту Пировац код Шибеника. Хрвати су 1992, уз сагласност државе, присвоjили спорну имовину Српска имовина у Пировцу код Шибеника прешла у руке Хрвата ПОШТАНСКО сандуче председника Европског суда за људска права Дина Шпилмана затрпано jе писменим обраћањима незадовољних српских грађана и предузећа, чиjа jе имовина остала у Хрватскоj. Њима хрватски референти у секретариjату Суда, без образложења одбиjаjу представке, па тако Европски суд “аминуjе” хрватске одлуке да конфискуjу српску имовину! Један од оних коjи се обратио судиjи Шпилману jе и Илиjа Лакобриjа из Новог Сада. Како каже, до сада га ни председник Европског суда, нити било ко

Милошевић на Краjину никада озбиљно ниjе мислио и она jе њему служила као уцjена за Туђманову лоjалност у партнерству око подjеле Босне и као организациjски облик замрзнутог конфликта. Локална краjинска власт требала jе Милошевићу само утолико да постоjи нетко на терену тко ће контролирати народ док се процес размjене становништва не доврши до краjа. Оваj рат ниjе представљао резултат неприjатељства међу елитама, него jе био колатерална штета jедног договора коjи се на терену ниjе могао контролирати до краjа. Милошевић jе био задовољен с “великом малом Србиjом” и с 49 процената у Босни и Херцеговини, Туђман jе jавно говорио да у Хрватскоj не смиjе остати више од три посто Срба, а

Милоjко Будимир Предсjедник Асоциjациjе избjегличких удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир изjавио jе Срни да jе Хрватска од уласка у ЕУ постала jош екстремниjа према српскоj заjедници, што указуjе да тамо има менторе коjи подржаваjу све што она чини и коjи нису за смиривање тензиjа на Балкану. Коментаришући данашњу одлуку хрватског предсjедника Колинде Грабар-Китаровић о именовању хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача у Савjет државне безбjедности, Будимир jе рекао да Хрватска у ЕУ налази заштиту за акциjе коjе проводи. “Само онаj ко жели несигурност на простору Балкана могао jе дати такве сугестиjе Хрватскоj и подршку да именуjе такве људе. Они нису за смиривање тензиjа нити за суживот”, истакао jе

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да одлука Владе Хрватске о оснивању Одбора за обиљежавање 20 година од воjно-полициjске акциjе “Олуjа” представља антиевропски чин. Линта истиче да чињенице показуjу да jе Хрватска jедина држава ЕУ коjа скоро двиjе децениjе слави злочин над диjелом своjих грађана српске националности. “Хрватска власт, опозициjа и демобилисани борци сагласни су у веома мало ствари, а jедна од њих jесте да треба прослављати злочиначку акциjу `Олуjа` у коjоj jе протjерано више од 220.000 Срба и убиjено више од 1.200 српских цивила”, саопштио jе Линта. Он додаjе да се у прослави злочина над Србима слажу Колинда Грабар Китаровић, Зоран Милановић, Весна

Главни организатори и извршиоци злочиначке акциjе Олуjа у Книну коjи се jош увиjек дими Хрватски редитељ и некадашњи функционер из периода ХДЗ-а Антун Врдољак спрема тв сериjу о генералу Анти Готовини, ког би требало да игра Горан Вишњић, звиjезда америчких “сапуница”. Сериjа ће бити рађена по књизи Ненада Иванковића “Ратник, пустолов и генерал”, коjа jе била “икона” хрватске деснице у доба када jе Готовина био оптужен за злочине над Србима током акциjе “Олуjа”. Сериjа о Готовини требало би да буде снимњена у сарадњи са Хрватском радио-телевизиjом. Како преносе хрватски портали, у сериjи би требало да играjу Тарик Филиповић, Рене Битораjац, Горан Навоjец, Наташа Јањић и други… Наводно, Готовина ће одлучити

Избjегличка колона из Краjине Људи у неприлици често не знаjу ни кога да моле ни кога да куме, па jе Милош Паjић (1985), може бити без велике наде,свратио jуче у редакциjу „Гласа западне Србиjе” у Чачку, и ту потражио помоћ. Његовом болесном оцу, вели, истекло jе дозвољено време боравка на Одељењу палиjативне неге у Градскоj болници, а син тражи да родитељ у болници остане само jош jедан дан, док се он не снађе где да га смести – пише данашња „Политика”. Новинарка Тањуга, Љубица Сокић, одмах jе позвала др Радослава Милошевића, директора Здравственог центра у Чачку и обjаснила каква jе мука, а оваj jе без речи дозволио да пациjент остане

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта позвао jе ЕУ да захтиjева од Хрватске да престане да слави “Олуjу” и да почне да процесуира ратне злочине над Србима. Линта jе поручио да “одбацуjе историjску лаж” хрватског предсjедника Колинде Грабар-Китаровић и премиjера Зорана Милановића да jе “Олуjа” била ослободилачка, легитимна и праведна акциjа. “`Олуjа` jе била агресорска и нелегитимна акциjа на заштићену зону УН, jер њен примарни циљ ниjе био успостављање териториjалног интегритета Хрватске већ протjеривање Срба”, истакао jе Линта у писаноj изjави. Он jе подсjетио да jе у пресуди Међународног суда правде у Хагу, по хрватскоj тужби и српскоj противтужби, недвосмислено констатовано да jе током и послиjе хрватске акциjе “Олуjа” извршен

У грачачкоj опћини пронађени посмртни остаци jош jедне жртве из коловоза 1995: Анка Лукић jедна jе од стотина несретница и несретника коjи су на свом прагу дочекали ослободитеље – убоjице у униформама ХВ-а Виjест каже да jе на подручjу опћине Грачац пронађен костур. Посмртне остатке jе открио мjештанин Јово Новаковић. Он jе испред jедне куће уништене у ‘Олуjи’, у разореном засеоку Резовцу, краj такођер диjелом уништеног и великом већином напуштеног српског села Церовца, наjприjе пронашао људску лубању. Неколико метара поред лубање, коjа jе лежала у трави, открио jе раку у коjоj jе био споменути костур на коjему jе, унаточ протоку времена, било и нешто одjеће. Догађаj се збио 20. ожуjка,

Избjегличка колона Срба из Краjине Министар за рад и социjална питања Србиjе Александар Вулин изjавио jе данас да стоjи иза свих оцjена коjе jе изнио о Хрватскоj и да би волио да га било ко из Загреба демантуjе и каже да Анте Готовина ниjе усташа и да у акциjи хрватске воjске “Олуjа” ниjе протjерано 250.000 Срба. “Ако сам рекао нешто што ниjе тачно, а везано jе за прогон Срба из Хрватске, за усташтво генерала Готовине и неуспjешне реформе, нека ме исправе”, рекао jе Вулин новинарима у Палати Србиjа. Он jе поновио да jе Готовина усташа и да би волио да чуjе из Хрватске да jе бити усташа – увреда. “Ако

Милан Бабовић Беше то jануара 2009. Српска застава скинута jе са jарбола у Задру, jер jе бола очи осетљивом “пучанству”. Беше то на отварању Светског првенства у рукомету БЕШЕ то jануара 2009. Српска застава скинута jе са jарбола у Задру, jер jе бола очи осетљивом “пучанству”. Беше то на отварању Светског првенства у рукомету. Некадашњи пивот српске деснице играо се прекjуче упаљачем испред Палате правде – спалио jе шаховницу. То му jе ломача за трећи страни барjак, откако га jе простодушни Хаг вратио на домаћи терен. Но, ниjе овде реч о циркусанту из Магистрата, коjи се пре неки дан заветовао да ће кренути тенковима на Банске дворе (ваљда му jе

Весли Кларк Бивши генерал воjске САД Весли Кларк сматра да jе Украjинцима потребна обука коjу jе Вашингтон пружио хрватским воjницима током ратова деведесетих година и пред операциjу “Олуjа”. “Обучавамо jединице Оружаних снага Украjине на нивоу батаљона. Украjинци су се показали као добри ратници на том пољу, али бих хтио да видим обуку и на другим нивоима — обуку команде и особља”, наводи Кларк. Њега ситуациjа у Украjини “веома подсjећа на ситауциjу на Балкану 90-их година прошлог виjека” – преносе портали. Он оцjењуjе да догађаjи у источноj Украjини “подсjећаjу на дешавања у источноj Пољскоj 1939. године, након потписивања споразума СССР-а и Немачке о ненападању, познатиjег као споразум Молотов – Рибентроп”. “Догађаjи

Министар за рад Србиjе Александар Вулин поручио jе данас премиjеру Хрватске Зорану Милановићу да рjешење за све проблеме Хрватске ниjе у томе да се говори против Србиjе, већ у реформама и одржавању добросусjедских односа за осталим земљама у региону. Реагуjући на Милановићеву изjаву поводом захтjева Жалбеног виjећа Хашког трибунала да се лидер радикала Воjислав Шешељ врати у Трибунал, Вулин jе подсjетио Милановића да његов српски колега Александар Вучић нема проблем да дође у Хрватску и каже шта мисли. Напомињући да Србиjа са Хрватском жели наjбоље могуће добросусjедске односе, Вулин jе Милановића позвао да “превлада своjу суjету, дође у Београд и каже све шта мисли о Србима и Србиjи”. “Дођите код

Бивши премиjер Републике Српске Краjине Борислав Микелић изjавио jе да ће краjишки Срби покренути тужбу против Хрватске за геноцид у Другом свjетском рату и етничко чишћење током деведесетих година прошлог виjека. Он jе нагласио да пресудом Међународног суда правде у Хагу и одбацивањем тужбе Хрватске и противтужбе Србиjе за геноцид, Срби из Краjине, са Козаре и испод Грмеча “нису завршили своj посао”. “За Други свjетски рат постоjе необориви и кристално jасни докази да jе Независна Држава Хрватска (НДХ) починила геноцид над Србима”, рекао jе Микелић и истакао да jе у логорима НДХ убиjено и 70.000 српске дjеце. Он jе указао да jе на териториjи НДХ, осим Јасеновца као наjвећег, било

Избjегличка колона Срба из Краjине Шта jе хрватски председник Фрањо Туђман поручио припадницима воjног и државног врха на састанку на Брионима непосредно пред акциjу „Олуjа”, где jе jедан од учесника био и генерал Анте Готовина: – Чини се да бисмо могли повољну политичку ситуациjу у Хрватскоj, деморализациjу у српским редовима, наклоност и људи у Еуропи, jедним диjелом у Еуропи, оно што jе склоно рjешењу те кризе и у корист Хрватске гдjе имамо значи приjатеља Њемачку коjа нас суздржано подржава и у политичким разговорима, али и у НАТО гдjе такођер имаjу разумиjевања за наше погледе. Имамо и наклоност Сjедињених Америчких Држава, али до одређене границе, ако ћете господо извршити на професионалан

Државно тужилаштво Хрватске (ДОРХ) повукло jе оптужницу против полициjског генерала Жељка Сачића због злочина над Србима, а разлог jе, као и у jош неким случаjевима, “процедуралне природе”. ДОРХ потврђуjе да jе повукао “мањкаву оптужницу” за ратни злочин након “Олуjе” против тадашњег помоћника команданта Стожера специjалне полициjе МУП-а Жељка Сачића и бившег припадника полициjске антитерористичке jединице Лучко Фрање Дрље. Ралог су “пропусти” због коjих jе ДОРХ окренуо поступак разрjешења загребачког жупаниjског тужиоца Жељке Покупец. У саопштењу на службеноj интернет страници ДОРХ-а стоjи да jе о намjери подизања оптужнице због злочина против цивила почињених 26. августа 1995. у селу Рамљани Жупаниjско тужилаштво било дужно да извиjести “кровно” Државно тужилаштво. Како jе то