Naj­no­vi­ja od­lu­ka Ustav­nog su­da Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske (broj U-IIIBi-2741/2020. od 19. ma­ja 2026), ko­jom je usvo­je­na tu­žba bra­će Slo­bo­da­na i Mi­la­na Be­ri­ća iz Be­o­gra­da, zva­nič­no je i pod pe­ča­tom naj­vi­še sud­ske in­stan­ce u Za­gre­bu po­tvr­di­la ono što Do­ku­men­ta­ci­o­no-in­for­ma­tiv­ni cen­tar „Ve­ri­tas” tvr­di već du­že od tri de­ce­ni­je: Hr­vat­ska sve­sno, na­mer­no i si­stem­ski op­stru­i­še i vo­di „ne­u­čin­ko­vi­tu” is­tra­gu o bru­tal­nom ubi­stvu sed­mo­ro sta­ri­jih srp­skih ci­vi­la u se­lu Uz­do­lje kod Kni­na, po­či­nje­nom 6. av­gu­sta 1995. go­di­ne. Ova od­lu­ka ni­je sa­mo prav­ni ša­mar zva­nič­nom Za­gre­bu, već i krun­ski do­kaz o po­sto­ja­nju „za­šti­će­nih ka­sti” unu­tar hr­vat­skog dru­štva. Ana­li­zom sa­mog obra­zlo­že­nja sud­ske od­lu­ke, pred na­ma se skla­pa mo­za­ik za­stra­šu­ju­ćeg dr­žav­nog sa­u­če­sni­štva u pri­kri­va­nju zlo­či­na, u či­jem se