Александар Вучић Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе данас да су владе Србиjе и Републике Српске дониjеле одлуку да заjеднички обиљежаваjу 5. август као Дан сjећања на страдале и прогнане Србе. „То ће увек у будућности бити дан жалости у Републици Србиjи и у Републици Српскоj“, рекао jе Вучић на конференциjи за новинаре након заjедничке сjеднице двиjе владе у Београду. Подсjећаjући да ће у недjељу, 28. jуна, заjеднички бити обиљежен и Видовдан, Вучић jе поручио да ће Србиjа и Српска имати све више историjских датума коjе ће заjеднички обиљежавања и да ће умиjети „да памте сопствене жртве, да их поштуjу и никада не забораве да се не би поновиле“. Вучић

Милоjко Будимир Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир оциjенио jе да се прави геноцид догодио за вриjеме хрватске акциjе „Олуjа“, а не у Сребреници гдjе се догодио злочин. Будимир jе истакао да очекуjе да Велика Британиjа или нека друга држава чланица Савjета безбjедности УН предложи резолуциjу коjом би били санкционисани сви злочини коjе jе починила Хрватска над своjим грађанима српске националности и да буду коначно осуђени починиоци. „У Сребреници се десио злочин jер заробљеници се не смиjу убиjати, то jе био злочин из освете, али ниjе и геноцид ако се правно гледа дефинициjа геноцида“, навео jе Будимир у саопштењу. Он jе оциjенио да jе Сребреница

Његово преосвештенство епископ сремски Василиjе одобрио jе градњу капеле у фрушкогорском насељу Банстол посвећене жртвама хрватске воjне акциjе „Олуjа“, у коjоj jе са своjих вjековних огњишта у Хрватскоj протjерано више од 250.000 Срба. „Срби не смеjу и неће седети скрштених руку, док у Хрватскоj спремаjу помпезну прославу 20 година од `Олуjе`. Капела у Банстолу, на светоj Фрушкоj гори, биће jедно од места где ћемо с плачем и тугом, али достоjанствено обележити дане кад смо отерани са своjих вековних огњишта и отргнути од своjих светиња“, рекао jе Срни владика Василиjе jуче послиjе договора са житељима Банстола о градњи капеле. Он jе додао да би градња капеле у Банстолу могла кренути већ

Миле и Евица Петровић из баниjског Брезовог Поља доживjели су посве различита искуства с двиjе jединице Хрватске воjске. Друго jе било умало кобно Евица и Миле Петровић, времешни супружници из засеока Ракитићи у Брезовом Пољу, међу риjетким баниjцима српске националности коjи су у Олуjи остали на своjим огњиштима, нити дан данас, двадесет година након тих драматичних дана, нису сигурни да ли су дониjели добру одлуку. Не прође дан, а да о томе не размишљаjу. Узалуд су их сусjеди 5. коловоза 1995. позивали да крену с њима према Двору на Уни, па даље према Србиjи и потпуноj неизвjесности, но Евица и Миле оглушили су се на сва наговарања и већ за

У порти манастира Крушедол на Фрушкоj Гори данас jе одржана промоциjа Зборника радова „Српски народ у Хрватскоj од конститутивности до националне мањине“ и тако наjављен Свесрпски сабор „Крушедолска звона 2015“, коjи jе ове године диjелом посвећен 20 година до прогона Срба са простора Хрватске. Предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир изjавио jе за Срну да ће Срби сутра, у манастирском миру и у складу са своjом хришћанском вjером, достоjанствено запалити свиjеће за страдале у „Олуjи“. Он jе нагласио да су породице страдалих и прогнани Срби огорчени због начина на коjи Хрватска намjерава да обиљежи таj датум. „За разлику од Срба коjи имаjу хришћански приступ, Хрватска

Европски суд одбио Илиjу Лакобриjу из Новог Сада, иако му jе конфискована кућа у месту Пировац код Шибеника. Хрвати су 1992, уз сагласност државе, присвоjили спорну имовину Српска имовина у Пировцу код Шибеника прешла у руке Хрвата ПОШТАНСКО сандуче председника Европског суда за људска права Дина Шпилмана затрпано jе писменим обраћањима незадовољних српских грађана и предузећа, чиjа jе имовина остала у Хрватскоj. Њима хрватски референти у секретариjату Суда, без образложења одбиjаjу представке, па тако Европски суд „аминуjе“ хрватске одлуке да конфискуjу српску имовину! Један од оних коjи се обратио судиjи Шпилману jе и Илиjа Лакобриjа из Новог Сада. Како каже, до сада га ни председник Европског суда, нити било ко

Милошевић на Краjину никада озбиљно ниjе мислио и она jе њему служила као уцjена за Туђманову лоjалност у партнерству око подjеле Босне и као организациjски облик замрзнутог конфликта. Локална краjинска власт требала jе Милошевићу само утолико да постоjи нетко на терену тко ће контролирати народ док се процес размjене становништва не доврши до краjа. Оваj рат ниjе представљао резултат неприjатељства међу елитама, него jе био колатерална штета jедног договора коjи се на терену ниjе могао контролирати до краjа. Милошевић jе био задовољен с “великом малом Србиjом” и с 49 процената у Босни и Херцеговини, Туђман jе jавно говорио да у Хрватскоj не смиjе остати више од три посто Срба, а

Милоjко Будимир Предсjедник Асоциjациjе избjегличких удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир изjавио jе Срни да jе Хрватска од уласка у ЕУ постала jош екстремниjа према српскоj заjедници, што указуjе да тамо има менторе коjи подржаваjу све што она чини и коjи нису за смиривање тензиjа на Балкану. Коментаришући данашњу одлуку хрватског предсjедника Колинде Грабар-Китаровић о именовању хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача у Савjет државне безбjедности, Будимир jе рекао да Хрватска у ЕУ налази заштиту за акциjе коjе проводи. „Само онаj ко жели несигурност на простору Балкана могао jе дати такве сугестиjе Хрватскоj и подршку да именуjе такве људе. Они нису за смиривање тензиjа нити за суживот“, истакао jе

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да одлука Владе Хрватске о оснивању Одбора за обиљежавање 20 година од воjно-полициjске акциjе „Олуjа“ представља антиевропски чин. Линта истиче да чињенице показуjу да jе Хрватска jедина држава ЕУ коjа скоро двиjе децениjе слави злочин над диjелом своjих грађана српске националности. „Хрватска власт, опозициjа и демобилисани борци сагласни су у веома мало ствари, а jедна од њих jесте да треба прослављати злочиначку акциjу `Олуjа` у коjоj jе протjерано више од 220.000 Срба и убиjено више од 1.200 српских цивила“, саопштио jе Линта. Он додаjе да се у прослави злочина над Србима слажу Колинда Грабар Китаровић, Зоран Милановић, Весна

Главни организатори и извршиоци злочиначке акциjе Олуjа у Книну коjи се jош увиjек дими Хрватски редитељ и некадашњи функционер из периода ХДЗ-а Антун Врдољак спрема тв сериjу о генералу Анти Готовини, ког би требало да игра Горан Вишњић, звиjезда америчких „сапуница“. Сериjа ће бити рађена по књизи Ненада Иванковића „Ратник, пустолов и генерал“, коjа jе била „икона“ хрватске деснице у доба када jе Готовина био оптужен за злочине над Србима током акциjе „Олуjа“. Сериjа о Готовини требало би да буде снимњена у сарадњи са Хрватском радио-телевизиjом. Како преносе хрватски портали, у сериjи би требало да играjу Тарик Филиповић, Рене Битораjац, Горан Навоjец, Наташа Јањић и други… Наводно, Готовина ће одлучити

Избjегличка колона из Краjине Људи у неприлици често не знаjу ни кога да моле ни кога да куме, па jе Милош Паjић (1985), може бити без велике наде,свратио jуче у редакциjу „Гласа западне Србиjе” у Чачку, и ту потражио помоћ. Његовом болесном оцу, вели, истекло jе дозвољено време боравка на Одељењу палиjативне неге у Градскоj болници, а син тражи да родитељ у болници остане само jош jедан дан, док се он не снађе где да га смести – пише данашња „Политика”. Новинарка Тањуга, Љубица Сокић, одмах jе позвала др Радослава Милошевића, директора Здравственог центра у Чачку и обjаснила каква jе мука, а оваj jе без речи дозволио да пациjент остане

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта позвао jе ЕУ да захтиjева од Хрватске да престане да слави „Олуjу“ и да почне да процесуира ратне злочине над Србима. Линта jе поручио да „одбацуjе историjску лаж“ хрватског предсjедника Колинде Грабар-Китаровић и премиjера Зорана Милановића да jе „Олуjа“ била ослободилачка, легитимна и праведна акциjа. „`Олуjа` jе била агресорска и нелегитимна акциjа на заштићену зону УН, jер њен примарни циљ ниjе био успостављање териториjалног интегритета Хрватске већ протjеривање Срба“, истакао jе Линта у писаноj изjави. Он jе подсjетио да jе у пресуди Међународног суда правде у Хагу, по хрватскоj тужби и српскоj противтужби, недвосмислено констатовано да jе током и послиjе хрватске акциjе „Олуjа“ извршен

У грачачкоj опћини пронађени посмртни остаци jош jедне жртве из коловоза 1995: Анка Лукић jедна jе од стотина несретница и несретника коjи су на свом прагу дочекали ослободитеље – убоjице у униформама ХВ-а Виjест каже да jе на подручjу опћине Грачац пронађен костур. Посмртне остатке jе открио мjештанин Јово Новаковић. Он jе испред jедне куће уништене у ‘Олуjи’, у разореном засеоку Резовцу, краj такођер диjелом уништеног и великом већином напуштеног српског села Церовца, наjприjе пронашао људску лубању. Неколико метара поред лубање, коjа jе лежала у трави, открио jе раку у коjоj jе био споменути костур на коjему jе, унаточ протоку времена, било и нешто одjеће. Догађаj се збио 20. ожуjка,

Избjегличка колона Срба из Краjине Министар за рад и социjална питања Србиjе Александар Вулин изjавио jе данас да стоjи иза свих оцjена коjе jе изнио о Хрватскоj и да би волио да га било ко из Загреба демантуjе и каже да Анте Готовина ниjе усташа и да у акциjи хрватске воjске „Олуjа“ ниjе протjерано 250.000 Срба. „Ако сам рекао нешто што ниjе тачно, а везано jе за прогон Срба из Хрватске, за усташтво генерала Готовине и неуспjешне реформе, нека ме исправе“, рекао jе Вулин новинарима у Палати Србиjа. Он jе поновио да jе Готовина усташа и да би волио да чуjе из Хрватске да jе бити усташа – увреда. „Ако

Милан Бабовић Беше то jануара 2009. Српска застава скинута jе са jарбола у Задру, jер jе бола очи осетљивом „пучанству“. Беше то на отварању Светског првенства у рукомету БЕШЕ то jануара 2009. Српска застава скинута jе са jарбола у Задру, jер jе бола очи осетљивом „пучанству“. Беше то на отварању Светског првенства у рукомету. Некадашњи пивот српске деснице играо се прекjуче упаљачем испред Палате правде – спалио jе шаховницу. То му jе ломача за трећи страни барjак, откако га jе простодушни Хаг вратио на домаћи терен. Но, ниjе овде реч о циркусанту из Магистрата, коjи се пре неки дан заветовао да ће кренути тенковима на Банске дворе (ваљда му jе