Олуја Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Умро је Милан Басташић

7. октобар 2026.

Прошло је десет година како је 7. октобра 2016. у Београду умро Милан Басташић. Рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице (р. Ђукић), као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Тадашњу четворогодишњу основну школу је завршио у Грубишном Пољу. Крајем априла 1941. године хрватске усташе му хапсе оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру Јованку у Сисак. Игром случаја се спашавају из логора. Крајем рата, по

Драгана Ђукић: Сада унуци траже своје нестале деде и баке

22. септембар 2026.

Ти унуци су данас сазрели људи од тридесетак година и они имају потребу да се сазна истина о њиховим у рату убијеним прецима. Оно што је битно да та деца и унуци нису затровани мржњом. Пише: Бојан Муњин Проблем несталих и трагање за посмртним остацима жртава ратова у тренутку распада Југославије, оптерећују до данас, 35 година касније, друштва настала на рушевинама те државе. Драгана Ђукић, предсједница Удружења породица несталих и погинулих „Суза“ из Београда, већ дуги низ година свједокиња је овог болног и незавршеног процеса. У данима када Хрватска и Србија на потпуно различите, супротстављене начине, обиљежавају сјећање на војну акцију „Олуја“, тема потраге за несталима постаје још актуалније питање.

Саво Штрбац: Срби на потерницама да се не би враћали на огњишта? [Видео]

18. септембар 2026.

Проценат осуђених Срба пред регионалним судовима је драстичан. Може ли се математички и правно доказати да је на делу селективна правда, или је реч о организованој политичкој агенди? Док међународни и регионални судови тврде да перу историјске љаге, статистика неумољиво отвара питање: да ли су право и правда на Балкану постали селективни инструмент политике? Да ли се тајним оптужницама и пресудама у одсуству једном народу трајно забрањује повратак на вековна огњишта? Потрага за несталима? Идентификација? Поређење суђења пред Трибуналом и Специјалним судом за Косово (и Метохију). Извор: VERITAS

“Неки су страдали од каме и јаме, а неки од комшијског метка у леђа” Никола Пејаковић награду посветио страдалим Србима у Книну

10. септембар 2026.

Глумац Никола Пејаковић обратио се присутнима емотивним говором на затварању фестивала NAFFIT на Златибору, где је и награђен за своју улогу. Глумац Никола Коља Пејаковић награђен је за најбољу споредну мушку улогу, за лик Момчила у серији “Тврђава”. Приликом преузимања признања, Пејаковић се обратио присутнима речима које су привукле велику пажњу јавности: “Браћо и сестре, бићу кратак. Желим да се у име свих награђених захвалим жирију. Такође, осећам потребу да у своје име кажем пар речи. Желим да се захвалим организаторима и домаћинима овог националног фестивала, на коме се бије једна тиха, ровоска битка за душу српског народа, коме опет прети крезава и олињала југо-авет. Њој данас опет навлаче свилене хаљине, шминкају јој пропало лице,

Од „За дом спремни“ до „Убиј Србина“: Деценије анти-српске мржње које Хрватска није искоренила

3. септембар 2026.

Док се Србији ових дана поново држе лекције о прошлости, рату и начину на који српски народ треба да памти своје мртве, у Хрватској и даље опстају појаве које су директно усмерене против Срба — од усташке симболике и парола до притисака на српску мањину. Најопасније је што се део тог наслеђа све више преноси на генерације које ратове деведесетих нису ни запамтиле. Није потребно тврдити да сваки Хрват мрзи Србе. То није ни тема овог текста. Тема је оно што је годинама видљиво у хрватском јавном простору и што су, у великој мери, забележиле и саме хрватске институције. Тема су усташки симболи. Тема је поздрав „За дом спремни“. Тема су

Ко је био Др Милан Булајић?

19. август 2026.

Др Милан Булајић је рођен у мјесту Вилуси код Никшића, (Краљевина Југославија), 6. септембра 1928. године. Умро је у Београду 29. новембра 2009. године. Био је међународни стручњак за геноцид, интернационални експерт за изучавање геноцида са гледишта међународног права, историчар и историограф геноцида, и југословенски дипломата у области међународних односа и међународног права. Др Милан Булајић је био покретач идеје и оснивач Музеја жртава геноцида, затим оснивач Фонда за истраживање геноцида, један од оснивача и први координатор Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, као и замјеник председника одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду над српским и другим народима у XX вијеку. Био је покретач идеје, и заједно са

Успон и пад Крајине: Сећања једног министра (КРАЈ)

5. август 2026.

Чињеница о издаји Крајине од стране Милошевића не негира позитивне учинке његове политике (Република Српска и успостављање целовите Србије). И у овом случају се потврђује да нико није саздан из једног комада и да свако има своје лице и наличје. Пише: Боривој Рашуо Први део текста можете прочитати ОВДЕ. Да је заиста постојао сценариј ширења рата на Босну и Херцеговину илустроваћу фрапантном чињеницом из разговора са британским дипломатом, који сам водио новембра 1991. године у Београду, у својству министра спољних послова у Влади Крајине. Реч је о разговору који је вођен пола године пре почетка рата у Босни и Херцеговини. Разговарали смо на тему Крајине, наших циљева и очекивања, да би

Ђурђица Драгаш: Киша суза у Олуји, кад немаш ништа, а имаш све

4. август 2026.

Kиша… Прво летњи пљусак, а онда тешка, досадна река. Kапи које продиру до коже. Увек сам волела кишу. Сећам се како сам, као тинејџерка, с великим кишобраном шетала празним улицама мог града. Мора да су комшије, смерни становници мале варошице, били убеђени да сам помало “сишла с ума”, али ја сам само уживала, удишући мирис капи које су се мешале с асфалтом, лишћем и травом. Сећам се страха, али и узбуђеног ишчекивања кад, после дуге летње суше, “беле куле” (како је моја баба звала градоносне облаке) најаве олују. Лица приљубљеног за прозор гледала сам, потпуно опчињена, како природа руши, ломи, уништава, али и даје нови живот. Радовала сам се знајући

Програм обележавања 31. годишњице страдања српског народа у „Олуји“

31. јул 2026.

Парастос погинулима служиће се у уоторак, 4. августа у 11 часова, у Цркви Светог Марка у Београду. Поводом 31. годишњице највећег прогона и страдања Срба деведесетих година у Хрватској у операцији “Олуја“, Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ у сарадњи са Комисијом за нестала лица Владе Републике Србије организује: Конференција за новинаре Понедељак, 3. августа 2026. године,у 12 часова, Палатиа Србије, ул. Булевар Михајла Пупина 2, Нови Београд, сала 129, I спрат, (источни улаз). Тема конференције: „Вратите нам наше најмилије- предуго чекамо“ Планирани говорници на конференцији: Планирано трајање конференције је од 12 до 13:30 часова. Парастос погинулима служиће се у уоторак, 4. августа у 11 часова, у Цркви Светог

КЊИГА: “501 – ИНТЕРВЈУИ СА АНТИСЕМИТИМА, УСТАШАМА И НЕОНАЦИСТИМА”

24. јул 2026.

Аутор књиге Илија Ћалина – новинар и истраживач, доктор економских наука, православни теолог, како сам каже, двије године је улазио у ципеле антисемита, симпатизера усташа, нациста и фашиста — оних који негирају Холокауст и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. Јул 2025: пола милиона људи на Томпсоновом концерту у Загребу узвикује За дом спремни — хрватски еквивалент Heil Hitler. Породице, дјеца, дједови довежени из читаве Хрватске. Аустријска полиција процесуира своје грађане који су присуствовали. Унутар Хрватске — легалан поздрав. Преко границе — кривично дјело. Разлика између Берлина и Загреба је тема ове књиге. Свих 501 саговорник — без иједног изузетка — бранио је усташки поздрав. 97%

Афера „Томпсон” – ко је убица под уздољским храстом

3. јул 2026.

Најновија одлука Уставног суда Републике Хрватске (број У-IIIБи-2741/2020. од 19. маја 2026), којом је усвојена тужба браће Слободана и Милана Берића из Београда, званично је и под печатом највише судске инстанце у Загребу потврдила оно што Документационо-информативни центар „Веритас” тврди већ дуже од три деценије: Хрватска свесно, намерно и системски опструише и води „неучинковиту” истрагу о бруталном убиству седморо старијих српских цивила у селу Уздоље код Книна, почињеном 6. августа 1995. године. Ова одлука није само правни шамар званичном Загребу, већ и крунски доказ о постојању „заштићених касти” унутар хрватског друштва. Анализом самог образложења судске одлуке, пред нама се склапа мозаик застрашујућег државног саучесништва у прикривању злочина, у чијем се

Дете ријалитија

13. јун 2026.

Једно такво дете постало је видљиво тек када се појавило у ријалитију. И опет не због тога што је тамо испричана прича о Петровачкој цести, нити зато што се неко озбиљно заинтересовао за судбину породице Стијеља. Мало која појава у Србији данас тако успешно уједињује људе као презир према ријалити програмима. Они су постали најлакши начин да човек покаже како припада пристојнијем и културнијем делу друштва. Довољно је одредити се, дистанцирати и згрозити се над тим феноменом. Евентуално додати како је некада било више културе, више укуса и више памети. Ово није још један такав ламент над културним суновратом. Више је упирање прстом у ту лицемерну, фарисејску позицију наводне интелектуалне

“ВЕРИТАС” ОБЈАВИО ИДЕНТИТЕТ ШЕСТ СРПСКИХ ЖРТАВА “БЉЕСКА” И “ОЛУЈЕ”

22. фебруар 2026.

Документационо-информациони центар “Веритас” саопштио је данас идентитет шесторо Срба убијених у акцијама хрватске војске “Бљесак” и “Олуја”, чији су посмртни остаци идентификовани на Медицинском факултету у Загребу. У саопштењу се наглашава да се свих шест идентификованих лица налази на “Веритасовом” списку несталих. Према “Веритасовим” сазнањима, идентификован је Стеван /Јована/ Богић из Свињареваца код Вуковара. Он је 13. септембра 1991. године, заједно са Душаном Ђурићем, одведен на рад у мјесну заједницу у Свињаревце, од када му се изгубио сваки траг, а његови посмртни остаци ексхумирани су са гробља у Винковцима. Међу идентификованим је Јово /Симе/ Прибичевић /36/ из Леђевца код Нове Градишке, који је нестао за вријеме акције “Бљесак” 1. маја

Округли сто: Иницијатива да се борцима РСК призна статус бораца Српске

16. фебруар 2026.

Више удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата упутиће Министарству рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске иницијативу да се борцима бивше Републике Српске Крајине, који имају држављанство Републике Српске и БиХ, те најмање пет година боравиште на подручју Српске, призна статус борца Републике Српске. Ова иницијатива усвојена је једногласно на округлом столу о теми “Статус припадника оружаних снага Републике Српске Крајине са мјестом пребивалишта и стеченим држављанством Републике Српске – БиХ” коју је организовало Удружење Срба протјераних из Хрватске “Крајина”. – Срби из РСК су бранили Републику Српску једнако као и припадници снага ВРС. Тачно је да су учествовали и у рату у Крајини. Нажалост, било нас је много, али нас сада

Ђурђица Драгаш: Ма кажи ми, молим те, шта значи маћи

20. децембар 2025.

Да ли је и зашто је важна “Тврђава”?! Насмеја ме, ал’ некако и разнежи питање које ми пре неки дан постави пријатељица, рођена Београђанка. Знала бих откуд јој то и да ми није објаснила. Серију Тврђава гледали су и они којих се тематика лично не дотиче, они који домаће серије не гледају, што “из принципа”, што из чисте незаинтересованости, али и они који о Крајини, Книну и колони која је одвела читав један народ, не знају скоро ништа. Објасних пријатељици да је реч о детету, најчешће малом, али да је било и оних које су родитељи, бабе и деде, рођаци па чак и пријатељи тако звали читавог живота. Остајали су “маћи”