arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Озрен Милановић

Готовина као вересија

Када се пре четири године Анте Готовина вратио из хашког затвора као слободан човек, у Београду је због тога хитно заседала влада са једном тачком дневног реда. Тада је премијер био Ивица Дачић и огорчено се реаговало. Чак су и привремено били замрзнути односи са Трибуналом. Према првостепеној пресуди Хашког трибунала из априла 2011. године Анте Готовина, који је заповедао „Олујом”, и Младен Маркач као командант специјалне полиције били су чланови удруженог злочиначког подухвата који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман. Готовина је био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Документационо-информативни центар „Веритас” у својој евиденцији постоје имена 1.960 Срба погинулих и несталих у „Олуји”,

Злочини у Олуји (архива)Фото: Jutarnji list

У Задру ексхумација посмртних остатака Срба страдалих у “Олуји”

Надлежни органи Хрватске отпочели су данас, на Градском гробљу у Задру, процес ексхумације посмртних остатака жртава српске националности које су страдале у акцији хрватске војске и полиције “Олуја”, саопштила је Комисија Владе Србије за нестала лица. Очекује се да ће процес ексхумација на овом гробљу трајати око пет радних дана, и од свих ексхумираних посмртних остатака биће узети узорци ради идентификације методом ДНК анализе. Спровођењем ексхумација на Градском гробљу у Задру, наставља се процес ексхумација на овом гробљу, који је започет 26. априла 2013. године и трајао је до 3. маја 2013. године, када су укупно ексхумирани посмртни остаци 56 лица, наведно је у саопштењу. Комисија Владе Србије за нестала

Миодраг Линта

Линта: Скандалозна одлука о именовању Анте Готовине за савјетника министра одбране

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује као скандалозну и срамну одлуку хрватске Владе да ратног злочинца Анту Готовину именује за посебног савјетника потпредсједника владе и министра одбране Дамира Домазета. Добро је познато да је Анте Готовина био дио злочиначке организације на челу с Фрањом Туђманом чији је циљ стварање етнички чисте хрватске државе. За остварење тог циља вршена су масовна убијства и мучења српских цивила и ратних заробљеника, протјеривање Срба из својих кућа и станова и пљачкање, отимање и минирање српске имовине. Такође, генерал Готовина је био дио злочиначке организације коју чини 16 хрватских генерала, укључујући садашњег хрватског министра одбране Дамира Крстичевића и бившег министра одбране Анту Котромановића

mile-savic-autor.jpg

ФИЛМ: “Причам први пут”- Свједочење о страдању Срба у Хрватској

Свjедоци страдања Срба у Хрватскоj у протеклом рату, апелују на домаћу и свjетску jавност да види и чуjе истину о убиjању, понижењу, пљачкању и затирању свега српског у Хрватскоj, коjе jош траjе. На промоциjи документарног филма “Причам први пут”, Божана Врљановић – Кондић из Западне Славониjе рекла jе новинарима да након надљудске борбе коjу jе прошла не очекуjе да доживи правду за преживjеле и протjеране Србе.  “Хрватска jе дониjела законе коjима штити хрватски народ и сви други народи у овоj земљи су небитни, али нека иза нас остане траг за историjу, бар свjедочења о злочинима и пљачкама”, рекла jе она. Пантелиjа Зец у овом документарцу свjедочи о тортури, физичком и

Миодраг Линта Фото: ТАНЈУГ

Оптужбе преко леђа Крајишника

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта осудио је одлуку групе Срба, Документационо-информационог центра Веритас и његовог првог човека Саве Штрпца да пред америчким судом пристану на нагодбу у спору који су 2010. године покренули против америчке компаније МПРИ. Линта је у отвореном писму нагодбу назвао “срамном и понижавајућом”, наводећи да су пристали на 7.500 пута мањи износ од првобитног траженог одштетног захтева у износу од 10,5 милијарди долара. – Наведене чињенице сада јасно потврђују ранију сумњу великог броја Крајишника да судски процес није вођен због накнаде штете за преко 200.000 прогнаних Крајишника у ‘Олуји’, већ због обезбеђивања средстава за рад удружења Крајинске жртве геноцида из САД и Веритас из

Колона избјеглих Срба из Хрватске

Oтворено писмо јавности предсједника Савеза Срба из региона Миодрага Линте поводом срамне и понижавајуће нагодбе у вези са колективном тужбом преко 200.000 прогнаних Крајишника у Олуји

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије осуђује одлуку групе Срба која је регистрована у САД под називом Крајинске жртве геноцида и Документационо-информационог центра Веритас, на челу са Савом Штрпцем, да пристану на срамну и понижавајућу нагодбу у судском спору са америчком консултантском кућом L-3 Servisis, као правног сљедбеника америчке фирме Војни професионални ресурси (MilitaryProfessional Resources Ink.), а у вези са колективном тужбом преко 200.000 Крајишника који су прогнани у злочиначкој акцији Олујa. Наведена тужба садржи и захтјев за накнаду нематеријалне штете прогнаним Крајишницима у висини 10,5 милијарди долара, уз 5% камате за сваку годину, односно онолико колико живе изван својих кућа и станова због присилног напуштања и претрпљеног

Oluja.jpg

Крајишници против МПРИ

Након дугих преговора постигнут је договор да тужена страна уплати донацију од 1,4 милиона америчких долара у виду хуманитарне помоћи избеглицама из РСК Шта је с колективном тужбом Крајишника прогнаних у „Олуји”, коју су 2010. поднели Федералном суду у Чикагу против америчке консултантске куће Л-3 Сервисиз, инк. као правног следбеника Милитери профешн рисорсиз инк. (МПРИ) ради накнаде нематеријалне штете на име душевних боли због изгубљеног завичаја по основу саучесништва у геноциду? Одговор је стигао ових дана од адвоката Роберта Павића, главног заступника Крајишника у овом поступку, из ког дознајемо да је овај парнични поступак недавно окончан нагодбом у складу с медијацијом међу странкама, коју је предводио пензионисани судија уважени Данијел

Раде Лесковац

Раде Лесковац: У памет се, Срби

Срби у БиХ, односно у Републици Српској су данас преостали као највиталнији и најосвештенији део српског корпуса. У временима препуним изненађења и изазова, много снажније државе и народи западали су у велике проблеме, зато је потребно сачувати прибраност и поуке из блиске прошлости, оцењује Раде Лесковац, један од малобројних Срба у Хрватској, који размишља српски. Он каже да поделама треба стати у крај, те стално јачати национално јединство, како и Срби у РС не би доживели судбину Срба из Крајине. – Показало се да је председник Милорад Додик нашао праву меру у односима са Западом. Поштује одредбе Дејтонског споразума, не пристаје ни на какве ревизије. На сваку врсту импровизације и покушаје

Представљање нове владе РХ

Срби у новој власти – декор демокрације

После конституисања Сабора Хрватске, који је добио председника у прве две године мандата, Божу Петрова из Моста, премијер Андреј Пленковић најавио је реорганизацију министарстава, а од понедељка и нова кадровска решења. Међутим, још није познато да ли ће и у којој мери представници српске мањине имати своје место у институцијама власти. Две деценије од рата у селима у којима живе Срби повратници нема струје, у некима ни воде. Живот достојан човека остао је у предратном, односно времену предизборне кампање у којој им је још једном обећан. Да су приче о „повратку на вековна огњишта“ бајке, јасно је и из односа Хрватске са Србијом, јер сваки избори у тој земљи доводе

Чeкa сe идeнтификaциja – кoнцeм 2015. у Гoрњeм Сeлишту извршeнa je eксхумaциja пoсмртних oстaтaкa пoгинулих 1995. гoдинe Foto: Никoлa Чутук/ПИXСEЛЛ

Упрaвa кoja je зaробила нeстaлe

Oткaд je Упрaву зa зaробљене и нeстaлe у априлу прeузeo Стjeпaн Сучић зaустaвљeнe су идeнтификaциje жртaвa српскe нaциoнaлнoсти, кojих je билo 50 дo 60 гoдишњe. Сучићeв смиjeњeни прeтхoдник Ивaн Груjић кaжe дa сe рaди o дискриминaциjи српских жртaвa Док сe пoлитичaри нaтjeчу у искaзивaњу вaжнoсти питaњa нeстaлих у рaтoвимa 1990-их, прoцeс идeнтификaциja прoнaђeних пoсмртних oстaтaкa и eксхумaциja пoзнaтих мaсoвних и пojeдинaчних грoбницa, бaрeм у Хрвaтскoj, гoтoвo je у пoтпунoсти зaустaвљeн. У дoбрo ухoдaнoм систeму Упрaвe зa зaробљене и нeстaлe Mинистaрствa одбране, кojoj je гoдинaмa нa чeлу биo пукoвник Ивaн Груjић, дoк у апприлу oвe гoдинe ниje смиjeњeн, рaдилo сe плaнски. Нo у 2016. гoдини, зa рaзлику oд прeтхoдних, ниje билo

Милан Басташић

Умро је Милан Басташић

У петак, 7. октобра 2016. у Београду је умро Милан Басташић. Посљедњи испраћај биће на Новом гробљу у Београду, у сриједу 12. октобра у 15 часова. Рођен је у Грубишном Пољу 30. јануара 1931. године у породици Луке и Евице (р. Ђукић), као треће дијете. Отац му је био солунски добровољац. Тадашњу четворогодишњу основну школу је завршио у Грубишном Пољу. Крајем априла 1941. године хрватске усташе му хапсе оца и осамнаестогодишњег брата Стеву и потом их убијају у Јадовну на Велебиту. Послије масовног масакра српског народа на Билогори и у Грубишном Пољу концем септембра и почетком октобра 1942, Милана су са мушкарцима усташе отјерале у Јасеновац, а мајку и сестру

У ХРВАТСКОЈ ПРОЦЕСУИРАЊЕ РАТНИХ ЗЛОЧИНА НИЈЕ НА ПОТРЕБНОМ НИВОУ

Хрватска треба да учини више у процесуирању ратних злочина и обезбјеђивању права повратника, те слободи медија и борби против говора мржње, стоји у извјештају повјереника Савјета Европе за људска права Нилса Муижниекса. У извјештају се поздравља “важност коју је земља дала регионалној сарадњи у кажњавању ратних злочина почињених током деведесетих година”. Истовремено, изражена је забринутост због недавног назадовања те сарадње. Упозорено је на “непостојање одговорности за нека озбиљна кршења међународних људских права, те на пристрасност у судским процесима”. Повјереник позива хрватске власти да предузму све потребне мјере како би се “стало на крај некажњавању и ефикасно спровело процесуирање ратних злочина у складу са европским стандардима”. Муижниекс поздравља увођење закона којим

Mилojкo Будимир: Истjeрaни, aли и oпљaчкaни

Гeнeрaлни сeкрeтaр Удружeњa Србa из Хрвaтскe у Србиjи: Oд рeгистрoвaних пoврaтникa српскe нaциoнaлнoсти у Хрвaтскoj живи oкo 38 пoстo, извaн Хрвaтскe oкo 45, дoк их je умрлo oкo 17 пoстo. Пише: Паулина Арбутина Дa ли je у пoсљeдњих гoдинa билo нaзнaкa пoзитивниje климe зa Србe у Хрвaтскoj? Смaтрaлo сe дa ћe улaскoм Хрвaтскe у EУ и дoлaскoм сoциjaлдeмoкрaтских пoлитичких снaгa нa влaст њихoвa прaвa бити пoбoљшaнa. Meђутим, тo сe ниje дoгoдилo. Oд зaвршeткa грaђaнскoг рaтa, иaкo сe нa избoримa у Хрвaтскoj миjeњaлa влaст, oднoс прeмa Србимa сe ниje прoмиjeниo. Нa oснoву дискриминaтoрних зaкoнa кoje je дoниo Хрвaтски сaбoр, нaсилнo су им oдузeтa имoвинскa и свa другa грaђaнскa прaвa и прeтвoрeни

Избјегличка колона

Линта: Изјава Андреја Пленковића да ће поштовати права Срба није искрена

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да изјава лидера ХДЗ-а и вјероватног мандатара Андреја Пленковића да ће показати поштовање према заштити и правима Срба није искрена. Пленковићу треба Споразум са представницима Срба и других мањина, прије свега, да би се показао као европски оријентисан политичар који уз себе има мањине, као и да би поправио углед Хрватске у међународној заједници који је озбиљно нарушен рехабилизацијом усташтва и повећаним говором мржње и насиљем према Србима и Ромима. Руководство и чланство ХДЗ-а, националне инцтитуције, као и већина Хрвата, сматрају да су Срби агресори и злочинци који су заслужили да буду убијани и протјерани, који су заслужили да се уништи, опљачка

Инцидeнтнe приjaвe

Пeт седмица нaкoн прoслaвe у Kнину пoлициja je приjaвилa joш двиje oсoбe збoг пaљeњa зaстaвe Србиje, aли хиљаде кoje су устaшoвaлe oстaлe су нeкaжњeнe. Нaпрoстo их je билo прeвишe Санaциja штeтe oд устaшкoг дeрнeчeњa нa oвoгoдишњoj прoслaви ‘Oлуje’ у Kнину joш увиjeк трaje. Kнинскa пoлициja пoдниjeлa je кaзнeнe приjaвe прoтив joш двojицe мушкaрaцa збoг пaљeњa зaстaвe Рeпубликe Србиje, oднoснo пoврeдe углeдa стрaнe држaвe и мeђунaрoднe oргaнизaциje, oбjaвиo je Н1. Риjeч je мушкaрцимa у рaним чeтрдeсeтим гoдинaмa живoтa кoje je пoлициja идeнтификовала пoмoћу видeo снимкe oбjaвљeнe у мeдиjимa, a нa исти нaчин рaниje су билa идeнтификована двojицa пoчинитeљa кoja су збoг пaљeњa зaстaвe Србиje приjaвљeнa нa сaму годишњицу Oлуje. Пoсљeдњa je

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.