Документационо информативни центар Веритас саопштио је данас да посмртни остаци ексхумирани на Новом гробљу у Глини прошле седмице припадају српским цивилима страдалим у хрватској акцији Олуја Документационо информативни центар Веритас саопштио је данас да посмртни остаци ексхумирани на Новом гробљу у Глини прошле седмице припадају српским цивилима страдалим у хрватској акцији Олуја. У саопштењу се наводи да је ексхумирано 36 посмртних остатака, те да хрватске страна тврди да је реч о неидентификкованим посмртним остацима из “Домовинског рата” особа погинулих 1995. године, који су “након спроведене хумане асанације” били укопани у појединачним гробницама. Комисија Владе Србије за нестала лица, чији представници су као стручни сарадници присуствовасли ексхумацији, међуитм, саопштили су да

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поручио је да надлежни органи Србије имају обавезу да инсистирају од Хрватске да се процесуирање за ратне злочине спроведе досљедно, без обзира ко је починилац, а ко жртва. Линта истиче да злочин не може бити оправдан као што се не може оправдати ни његово некажњавање. Он је оцијенио да је било крајње вријеме да су на Новом гробљу у Глини надлежни државни органи Хрватске започели процес ексхумације посмртних остатака Срба који су страдали током и послије злочиначке акције “Олуја”. “Трагична је чињеница да је од 6. до 9. августа 1995. године у нападима хрватске и бошњачке војске на избјегличку колону између Глине и

Племенити гест Крајишника из Сиднеја, који су недавно послали донацију од 1.030 долара за подизање спомен-обележја у Банстолу на Фрушкој гори, био је и повод да наше београдско Дописништво још једном посети Бранко Симоновић, председник Удружења грађана Клуб свих генерација са Банстола, који је покренуо иницијативу за изградњу цркве, како би тај дар преузео. На нашу част и задовољство стигао је у друштву Милене Чанковић, родом из Средње Горе код Удбине, која данас живи у Швајцарској, даме која је свој првенац, књигу “Дивани личких споменика”, посветила крајишком народу, свим несталим, убијеним, упокојеним и расејаним по белом свету. И не само то, јер ће сав приход од ове књиге писане на

Документациони-информативни центар “Веритас” саопштио је да се више од 20 година зна да су на локацији Шаш у општини Суња у Хрватској биле покопане српске жртве “Олује”, а да је за деветоро давно потврђена и прелиминарна идентификација. У саопштењу, поводом завршетка ексхумације остатака 13 српских жртава са мјесног гробља Шаша, наводи се да је на тој локацији било покопано 15 посмртних остатака, од којих је пет било под именом, а остали под ознаком НН. “Веритас” се у овој тврдњи позива на “Попис погинулих лица у акцији `Олуја` са мјестом покопа посмртних остатака” који је Хрватска предала српској страни у марту 1996. године. На локацији Шаш код Суње под именом Миле

Страх. У Хрватској је свако ко не мисли као Јуре, Бобан и Фрањо одмах четник. Зашто би онда неки пристојан Хрват — а таквих је, истински верујемо, доста — искушавао срећу да га сваког понедељка (јер ударне серије иду викендом) неко препозна на улици и хитне у зрак? Не треба му такав луксуз. Kолико год се ветерани домовинског рата у Хрватској, тамошњи јавни сервис и десничарске организације трудили да фалсификују деведесете и нараштајима представе своје „часне бојовнике“, вест да нико од хрватских глумаца неће да глуми српске снаге, односно „четнике“ — може филм и серију „Генерал“ којом перу симбола операције „Олуја“ Анту Готовину, учинити сурово реалним. Нема Срба у Хрватској, а нема их ни у филму и серији. Дакле, Хрватска је етнички чиста.

Хрватски генерали биће носиоци пројекта “Национални програм едукације о Домовинском рату”, чији је циљ “упознавање наставника историје из цијеле Хрватске са догађајима из ратних 1990-их година”. Генерали Павао Миљавац, Јосип Луцић, Давор Домазет Лошо, Мирослав Туђман и Владимир Шекс на листи су 20 предавача који ће упознати наставнике о “стварању Оружаних снага Хрватске, војним активностима и операцијама попут `Бљеска` и `Олује”. Поменути пројекат недавно је био тема састанка хрватског министра науке Паве Баришића са генералима, пренијели су хрватски медији. Извор: СРНА Везане вијести: Антропологија зла: Понављање мрачне историје Од мајке ми остале само њене кости и писма, преживела страхоте Јасеновца, али не „Олују”! Дјеца Крајине

Хрватски медији јављају да екипа филма „Генерал” о Анти Готовини има проблем са проналажењем статиста који би глумили „четнике”, па је и председник једног удружења бранитеља позвао саборце да прихвате улоге Продукција играног филма и телевизијске серије “Генерал” о хрватском генералу Анти Готовини наводно има проблем с проналажењем статиста који би глумили „четнике”, па је један од ратних ветерана позвао саборце да се јаве на аудицију и прихвате улоге, пишу данас локални медији.  Уочи аудиције за већи број статиста с подручја Книна и околине које тражи продукција филма, председник једног од удружење бранитеља из Шибеника, Миљенко Пољичак позвао је саборце да се јаве на аудицију и ако треба глуме „четнике”.

На Жупанијском суду у Ријеци данас је почело суђење Рајку Кричковићу /59/ из Загреба због ратног злочина троструког убиства цивила у селу Кијани код Грачаца, након акције хрватских снага “Олуја” 1995. године. Кричковић је оптужен да је од 15. до 28. августа 1995. године, као припадник 118. домобранске пуковније Хрватске војске из Госпића, у селу Кијани у њиховој кући убио цивиле Мару Совиљ /73/ и њеног сина Радомира Совиља /43/ пуцајући у њих, а њену кћер Миру Совиљ /45/ запалио је у кући заједно са стоком. Према оптужници, он је тај злочин починио послије “Олује”, када је дошао у спаљено село Кијане, одакле је поријеклом, преносе хрватски медији. Кричковић је

Ми, дјеца Крајине, одлучили смо да се и наш глас далеко чује. Те 1995. године, једног врелог дана у августу, кренула је колона породица, бака, дека, деце, родитеља, уз присилу напуштајући своја огњишта. Ми смо имали пар месеци, пар година, кренули смо на пут у једном правцу, без повратка. Били смо у кочијама, аутима, тракторима, гладни, жедни, босоноги, несвесни шта се око нас догађа. Свако је отишао својим путем, раздвојени од своје земље, свог народа, носећи у грудима спаљене колевке, куће, заклану стоку, и бесне погледе, а зашто? Шта смо им Ми тако мали, а тако велики, урадили? Данас, 21. годину после, оформили смо групу Крајишке омладине, ми, дјеца Крајине,