Knin – Hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović će 5. avgusta, povodom 23. godišnjice vojno-policijske operacije „Oluja” u kojoj su proterani krajiški Srbi, u Kninu uručiti odličja generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču. U okviru programa, kako Hina navodi, „Dan pobede i domovinske zahvalnosti”, dan pre toga će biti odigrana revijalna fudbalska utakmica između ratnih veterana, pripadnika Hrvatske vojske i policije i fudbalske reprezentacije sa selektorom Zlatkom Dalićem na čelu. Na konferenciji za novinare u upravi Grada Knina državni sekretar Ministarstva odbrane Hrvatske i predsednik Organizacionog odbora Zdravko Jakopo rekao je da „kao učesnik ‘Oluje’ u Kninu želi da istakne da je to bila veličanstvena vojno-policijska operacija” koja je donela mir domovini Hrvatskoj,

Uz mesta kojima je prolazila Hrvatska vojska, upisani su tenkovi, srpski vojnici, ali i hrvatski vojnici koji su prikazani kao veći, jači i opasniji od srpskih Josip Brnić patentirao je novu hrvatsku društvenu igru “Oluja 1995”  koja je slična igrici “Čoveče, ne ljuti se”, a pobednik je onaj ko pobije više Srba i prvi uđe u Knin. “Na ideju sam došao pre tri godine, slušajući što se sve negativno priča o Oluji. Nisam želeo da se zaboravi taj bitan događaj za Hrvatsku, objašnjava privrednik Josip Brnić (47) iz okoline Zagreba. “Oluja 1995” hrvatska je igrica  “Čoveče, ne ljuti se”, a cena od 14 kuna,  oko 220 dinara. Mogu da se

Sidnej – Miloš Degenek ima poprilično nezavidnu priču iza sebe, ali sa srećnim krajem. Rođen u Hrvatskoj, zbog rata izbegao u Srbiju sa porodicom, na traktoru, a tamo ga dočekalo bombardovanje i sakrivanje po skloništima. Međutim, sada živi novi život, a naći će se na Svetskom prvenstvu u Rusiji, sa svojom zemljom Australijom.  “Nisam ovde rođen, nisam znao engleski kada sam došao. Da budem iskren, ovo mesto mi se činilo poprilično čudnim kada sam ga prvi put video. Ali… Australija je udomila moju porodicu i dala nam nadu kada ju nam je rat oduzeo. Dala nam je priliku da naporno radimo, kupimo kuću i izgradimo novi život. Pokazala mi je

Ne treba mešati politiku i sport, pogotovo ne pred početak SP u Rusiji – rečeno je za “Novosti” u SDSS. Petković: Još su samo topovi falili OD STALNOG DOPISNIKA “NOVOSTI”: ZAGREB Ispraćaj hrvatske reprezentacije u Rusiju obeležio je skandal. Ekspedicija “kockastih” je na Svetsko prvenstvo ponela repliku zastave koja se vijorila na Kninskoj tvrđavi posle ulaska hrvatske vojske u taj grad u operaciji “Oluja”. – Ne treba mešati politiku i sport, pogotovo ne pre početka Svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji – rečeno je, za “Novosti”, u SDSS, pošto je general Mirko Šundov predao u Vukovaru hrvatskim reprezentativcima zastavu, repliku one koja je okačena u Kninu posle “Oluje”. Na svečanoj večeri

Krajišnici iz bosanskog grahova, u Banat posle “Oluje” osim tuge, doneli i staru naviku. Ni u banatskoj nepreglednoj ravnici nisu od balotanja nedeljom po podne Kada ih je “Oluja”, mimo njihove volje i bilo kakvih planova, dovela na sever Banata, Krajišnike iz okoline Bosanskog Grahova, osim čežnje za zavičajem, mučila je još jedna “rana ljuta”. Hoće li ponovo zaigrati “balote pored puta”. I nije dugo prošlo kada su, sećajući se stare navike i zabave, već naredne godine, u izbegličkom kampu “Jezero”, ponovo počeli da “valjaju” buće. Igrali su povremeno, za utehu napaćenoj duši, zbog tuge za izgubljenim zavičajem, radi nade da će se nekada, možda, tamo vratiti i “zapjevati” ispred

Navodi se da je Plenković u više navrata tokom govora podsećao na “ulogu i zasluge prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana”. Predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je danas u govoru na 18. Opštem izveštajnom saboru HDZ da Hrvatska, nakon odluke o kupovini američkih borbenih aviona F16 od Izraela, u bezbednosnom i odbrambenom smislu više nikada neće biti ista. “Punu dimenziju ovoga osetićete na 25. godišnjicu ”Oluje” kad hrvatski F16 zagrme nad Kninskom tvrđavom”, obećao je Plenković, prenosi Hina. Navodi se da je Plenković u više navrata tokom govora podsećao na “ulogu i zasluge prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana”. “Borimo se za Hrvatsku kakvu su sanjali

Porodice četvorice zarobljenih vojnika Vojske Republike Srpske Krajine /RSK/, koje je 1995. ubio mudžahedin pod imenom Teufik, tokom akcije “Oluja”, u kojoj je učestvovao i Peti korpus takozvane Armije BiH, tražiće nadoknadu štete od Hrvatske, jer su njihovi najmiliji ubijeni na teritoriji Hrvatske, koja je tada bila vojni saveznik Sarajeva, rekao je Srni direktor “Veritasa” Savo Štrbac. “Ako su pripadnici Petog korpusa iz Bihaća, te 505. Bužimske, “Hamze”, kao hrvatski saveznici prešli na teritoriju današnje Hrvatske, ondašnje RSK, onda država Hrvatska odgovara i za vojsku svojih saveznika”, rekao je Štrbac. Štrbac pojašnjava da će nadoknada štete biti tražena od Hrvatske, jer po zakonima u BiH nije moguće naplatiti odštetu zbog

Beograd – Milanka Vukašin iz Drniša, žena iz zbega spasa prema Srbiji, put kroz pakao od svog doma do prognaničkog centra u Krnjači, sublimira u – šest reči: “Ubijte me, da se ne sećam”. „Kažu, pao Knin, narode ili polazi, ili ćeš na pragu dočekati smrt. Tako smo krenuli. Mislili smo, samo koji dan, pa se vraćamo svojim kućama. Niko, zato, ništa nije poneo sa sobom. Osim života. A on je, usput, za mnoge bio završen.“ Milanka Vukašin vraća sećanje na akciju hrvatske vojske, nazvanu “Oluja”, 4. avgusta 1995. godine. Jutro, u danu posle pada Knina, ova žena je prelomila. Sa dvoje unučadi pridružuje se zbegu. Instinkt ju je vodio

U vukovarskom Srpskom kulturnom centru održana je promocijia knjige “Spomenička baština Srba sa područja današnje Republike Hrvatske” autora Milojka Budimira. Osim autora knjigu su predstavili mladi istoričar porijeklom iz Dalmacije dr Milan Gulić (prvi sa desna) i dugogodišnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika u Vukovaru, danas profesor beogradskog univerziteta dr Velimir Ćerimović. “Jasno je da je mnogo toga otišlo u nepovrat i zato je ova knjiga važna. Autor je prošao kroz sudbine svih sakralnih objekata kojih je nešto ispod 500 i od kojih mnogi danas samo predstavljaju uspomenu na lokaciju na kojoj je bio srpski verski spomenik, jer dvadeseti vijek je vijek stradanja srpskog naroda ali i njegove spomeničke baštine.