Книн – Хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић ће 5. августа, поводом 23. годишњице војно-полицијске операције „Олуја” у којој су протерани крајишки Срби, у Книну уручити одличја генералима Анти Готовини и Младену Маркачу. У оквиру програма, како Хина наводи, „Дан победе и домовинске захвалности”, дан пре тога ће бити одиграна ревијална фудбалска утакмица између ратних ветерана, припадника Хрватске војске и полиције и фудбалске репрезентације са селектором Златком Далићем на челу. На конференцији за новинаре у управи Града Книна државни секретар Министарства одбране Хрватске и председник Организационог одбора Здравко Јакопо рекао је да „као учесник ‘Олује’ у Книну жели да истакне да је то била величанствена војно-полицијска операција” која је донела мир домовини Хрватској,

Уз места којима је пролазила Хрватска војска, уписани су тенкови, српски војници, али и хрватски војници који су приказани као већи, јачи и опаснији од српских Јосип Брнић патентирао је нову хрватску друштвену игру “Олуја 1995”  која је слична игрици “Човече, не љути се”, а победник је онај ко побије више Срба и први уђе у Книн. “На идеју сам дошао пре три године, слушајући што се све негативно прича о Олуји. Нисам желео да се заборави тај битан догађај за Хрватску, објашњава привредник Јосип Брнић (47) из околине Загреба. “Олуја 1995” хрватска је игрица  “Човече, не љути се”, а цена од 14 куна,  око 220 динара. Могу да се

Сиднеј – Милош Дегенек има поприлично незавидну причу иза себе, али са срећним крајем. Рођен у Хрватској, због рата избегао у Србију са породицом, на трактору, а тамо га дочекало бомбардовање и сакривање по склоништима. Међутим, сада живи нови живот, а наћи ће се на Светском првенству у Русији, са својом земљом Аустралијом.  “Нисам овде рођен, нисам знао енглески када сам дошао. Да будем искрен, ово место ми се чинило поприлично чудним када сам га први пут видео. Али… Аустралија је удомила моју породицу и дала нам наду када ју нам је рат одузео. Дала нам је прилику да напорно радимо, купимо кућу и изградимо нови живот. Показала ми је

Не треба мешати политику и спорт, поготово не пред почетак СП у Русији – речено је за “Новости” у СДСС. Петковић: Још су само топови фалили ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА “НОВОСТИ”: ЗАГРЕБ Испраћај хрватске репрезентације у Русију обележио је скандал. Експедиција “коцкастих” је на Светско првенство понела реплику заставе која се вијорила на Книнској тврђави после уласка хрватске војске у тај град у операцији “Олуја”. – Не треба мешати политику и спорт, поготово не пре почетка Светског фудбалског првенства у Русији – речено је, за “Новости”, у СДСС, пошто је генерал Мирко Шундов предао у Вуковару хрватским репрезентативцима заставу, реплику оне која је окачена у Книну после “Олује”. На свечаној вечери

Крајишници из босанског грахова, у Банат после “Олује” осим туге, донели и стару навику. Ни у банатској непрегледној равници нису од балотања недељом по подне Када их је “Олуја”, мимо њихове воље и било каквих планова, довела на север Баната, Крајишнике из околине Босанског Грахова, осим чежње за завичајем, мучила је још једна “рана љута”. Хоће ли поново заиграти “балоте поред пута”. И није дуго прошло када су, сећајући се старе навике и забаве, већ наредне године, у избегличком кампу “Језеро”, поново почели да “ваљају” буће. Играли су повремено, за утеху напаћеној души, због туге за изгубљеним завичајем, ради наде да ће се некада, можда, тамо вратити и “запјевати” испред

Наводи се да је Пленковић у више наврата током говора подсећао на “улогу и заслуге првог хрватског председника Фрање Туђмана”. Председник Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је данас у говору на 18. Општем извештајном сабору ХДЗ да Хрватска, након одлуке о куповини америчких борбених авиона Ф16 од Израела, у безбедносном и одбрамбеном смислу више никада неће бити иста. “Пуну димензију овога осетићете на 25. годишњицу ”Олује” кад хрватски Ф16 загрме над Книнском тврђавом”, обећао је Пленковић, преноси Хина. Наводи се да је Пленковић у више наврата током говора подсећао на “улогу и заслуге првог хрватског председника Фрање Туђмана”. “Боримо се за Хрватску какву су сањали

Породице четворице заробљених војника Војске Републике Српске Крајине /РСК/, које је 1995. убио муџахедин под именом Теуфик, током акције “Олуја”, у којој је учествовао и Пети корпус такозване Армије БиХ, тражиће надокнаду штете од Хрватске, јер су њихови најмилији убијени на територији Хрватске, која је тада била војни савезник Сарајева, рекао је Срни директор “Веритаса” Саво Штрбац. “Ако су припадници Петог корпуса из Бихаћа, те 505. Бужимске, “Хамзе”, као хрватски савезници прешли на територију данашње Хрватске, ондашње РСК, онда држава Хрватска одговара и за војску својих савезника”, рекао је Штрбац. Штрбац појашњава да ће надокнада штете бити тражена од Хрватске, јер по законима у БиХ није могуће наплатити одштету због

Београд – Миланка Вукашин из Дрниша, жена из збега спаса према Србиjи, пут кроз пакао од свог дома до прогнаничког центра у Крњачи, сублимира у – шест речи: “Убиjте ме, да се не сећам”. „Кажу, пао Книн, народе или полази, или ћеш на прагу дочекати смрт. Тако смо кренули. Мислили смо, само коjи дан, па се враћамо своjим кућама. Нико, зато, ништа ниjе понео са собом. Осим живота. А он jе, успут, за многе био завршен.“ Миланка Вукашин враћа сећање на акциjу хрватске воjске, названу “Олуjа”, 4. августа 1995. године. Јутро, у дану после пада Книна, ова жена jе преломила. Са двоjе унучади придружуjе се збегу. Инстинкт jу jе водио

У вуковарском Српском културном центру одржана је промоцијиа књиге “Споменичка баштина Срба са подручја данашње Републике Хрватске” аутора Милојка Будимира. Осим аутора књигу су представили млади историчар поријеклом из Далмације др Милан Гулић (први са десна) и дугогодишњи директор Завода за заштиту споменика у Вуковару, данас професор београдског универзитета др Велимир Ћеримовић. “Јасно је да је много тога отишло у неповрат и зато је ова књига важна. Аутор је прошао кроз судбине свих сакралних објеката којих је нешто испод 500 и од којих многи данас само представљају успомену на локацију на којој је био српски верски споменик, јер двадесети вијек је вијек страдања српског народа али и његове споменичке баштине.