У Хагу је просута утроба Западној цивилизацији. Весели мародери се добро осећају. Председник Хашког трибунала Теодор Мерон сматра да је тај суд „стекао заслужену репутацију независне, правичне и непристрасне институције“, чију правичност потврђују и ослобађајуће пресуде хрватским генералима за злочине у „Олуји“. Утом се јавио и први амерички амбасадор у другој Ендехазији, Питер Галбрајт, откривши коначну истину да „Олуја“ беше освета за „Сребреницу“. Ништа више од тога, али ни мање. Вели Галбрајт: „Да Ратко Младић, тај брутални кољач, тај безобзирни, луди убица, да он није наредио Сребреницу, ми не бисмо дозволили пад Крајине…“ Због Младића, „бруталног кољача, безобзирног и лудог убице“, Америка је дозволила Хрватима да буду нежни кољачи, обзирне

Злoчини нaд Србимa у ‘Oлуjи’ и нaкoн вojнe oпeрaциje: Зa рaзлику oд злoчинa у сeктoру Jуг кojи су бaр прeтрeсeни прeд Хaшким судoм, зa злoчинe нa пoдручjу бившeг УН-oвoг сeктoрa Сjeвeр, oднoснo с прoстoрa Бaниje и Koрдунa, joш ниткo ниje прoцeсуирaн Мoja мaти убиjeнa je 5. aвгустa oкo 13 сaти. Ja сaм биo 100 мeтaрa дaљe. Сaкривeн изa врбe. Видиo сaм 14 вojникa ХВ-a. Чуo сaм двa пуцњa. Видиo сaм дa мoрaм ићи. Maтeр je oстaлa лeжaти мртвa. Имaлa je 82 гoдинe. Убили су je и joш су joj oдсjeкли руку. Двaдeсeт и пeт дaнa нa тoм мjeсту лeжaлa je мртвa, oндa су дoшли сa врeћaмa и пoкoпaли je у книнскo грoбљe

Хрватска је опет славила нашу несрећу. Неко каже да је весеља било мање него раније. Наводно су послушали упозорење из Берлина да “спусте лопту” Хрватска је опет славила нашу несрећу. Неко каже да је весеља било мање него раније. Наводно су послушали упозорење из Берлина да “спусте лопту”. Али, ево неколико примера да су, ипак, одговорили са “мало морген”. Додуше, централна “утакмица” у Книну, где се окупила хрватска политичка репрезентација, прошла је са мање тензија. Али, лопта је пребачена у “двориште” у Слуњу, где је главни “играч” био Марко Перковић Томпсон, познат по песмама које величају фашизам и усташтво. Дакле, то што није ове године певао у Книну, не значи

Неприхватљиво је за цивилизовану Европу и Хрватску, као чланицу ЕУ, да се током прославе “Олује” у Книну, који је вијековима био српски, велича усташтво, уз повике “За дом спремни!”, чиме се додатно спречава повратак Срба, распирује национализам и мржња према свему што је српско у тој земљи, указује предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа.  “Власти у Хрватској би, умјесто прославе `Олује`, и све веће експанзије величања `усташтва` у друштву, требало више да раде на враћању станарских, радних, пензионих и имовинских права протјераних Срба из Хрватске”, рекао је Пузигаћа Срни. Он је нагласио да чланови овог удружења неће одустати од рјешавања статусних права

Код спомен-крста у Јањилама код Босанског Петровца данас је служен парастос за Србе погинуле у избјегличкој колони која се повлачила из Републике Српске Крајине усљед бомбардовања хрватске авијације током акције “Олуја” 1995. године. Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је Срни да, нажалост, ни након 22 године нико није одговарао за овај стравичан злочин, а Тужилаштво БиХ, и поред давно датог обећања, није подигло оптужницу. “Тужилаштво БиХ за ратне злочине годинама води истрагу о овом злочину, сарађивали су о овом питању са `Веритасом`, а њихови истражитељи су више пута у Београду саслушали преживјеле свједоке и на десетине тешко повријеђених, прикупили су комплетну документацију и давно обећали подизање оптужнице”, истакао

Гест мештана села Бастаси код Босанског Грахова требало би да служи за пример поштења, човекољубља, толеранције и изостанка сваке верске и националне мржње. Наиме, становници овог малог православног села у Доњем ливањском пољу, у Федерацији БиХ, испред својих кућа већ 20 година чувају спомен-плочу два хрватска војника коју су ту подигле њихове породице. Иако је на споменику Жељку Ливаји и Ивици Саксу јасно назначено да су били припадници ХВО-а, што значи да су директно учествовали у протеривању Срба из овог и околних места, нико од Басташана до сада није оштетио ни наружио споменик. У неколико околних села и општинама Босанско Грахово и Ливно никада нису живели Хрвати, већ искључиво православни

У Хрватској се у другој половини 2017. године и даље не зна је ли устаски поздрав “За дом спремни” илегалан или није, пише портал Индекс хр, наводећи да то, очигледно, зависи од тога где се неко налази У Хрватској се у другој половини 2017. године и даље не зна је ли устаски поздрав “За дом спремни” илегалан или није, пише данас портал Индекс хр, наводећи да то, очигледно, зависи од тога где се неко налази. “Како, наиме, другачије објаснити чињеницу да је интервентна полиција јуче у Книну муњевито привела седморицу мушкараца који су у једном кафицу урлали ‘За дом спремни’, а истог дана у Слуњу уочи, за време и након

Дан сјећања на страдање српског народа у посљедњој деценији 20. вијека обиљежен је данас на Тргу од ћирилице у Херцег Новом са кога је поручено да жртве не смију бити заборављене.Домаћин Дана сјећања био је Генерални конзулат Србије. Генерални конзул у Херцег Новом Слободан Бајић рекао је да Србија чини и чиниће све да се никада не понове тешка догађања која су обиљежила крај 20. вијека. “Имајући у виду патње кроз које су прошли прогнани и страдали Срби, можемо поручити да дугачке колоне протераних Срба, пуста српска огњишта, никада нису и ником неће донети срећу”, истакао је Бајић. Предсједник Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” из Херцег Новог Оливера Доклестић

Двадесетдвије године од злочиначке акције хрватске војске и полиције “Олуја”, обиљежено је данас и у сјеверозападном дијелу Српске, кроз који је кобног августа 1995. године прошло више од 100.000 избјеглица из Републике Српске Крајине. Служени су парастоси у храму у Новом Граду и селу Сводна, те положени вијенци код спомен-обиљежја у насељу Туњица и крста у мјесту Сводна. У знак сјећања на егзодус и страдања, прислужене су свијеће, а са Моста спаса у Новом Граду, спуштени су вијенци у ријеку Уну. Август 1995. године никада неће заборавити Раде Ракас, избјеглица из Двора, који је међу протјераним Србима спасавао голи живот у избјегличкој колони. Са тугом и жалом, присјећа се Раде

У Новом Граду обиљежава се 22 године од злочиначке акције хрватске војске и полиције “Олуја”. Обиљежавање 22. годишњице од прогона и страдања Срба из сјеверне Далмације, Баније, Лике и Кордуна у злогласној акцији “Олуја”, почело је јутрос служењем парастоса у храму Светих Апостола Петра и Павла у Новом Граду. У знак сјећања на егзодус и страдања, симболично су са “моста спаса” у Новом Граду, како га називају прогнани Срби из бивше Републике Српске Крајине, спустили вијенце у ријеку Уну. Положени су и вијенци код спомен обиљежја у насељу Туњица. Парастос је служен и у храму Светог Саве у Сводни. У Сводни су положени вијенци код спомен крста који је подигнут

Пише: Драган Милашиновић Истине ради, треба констатовати да је прослава годишњице “Олује” у Хрватској ове године била мање гламурозна и национално мирнија него претходних. Изостали су хистерични изливи анти-српске мржње, први пут после неколико година концерт у Книну на овај дан није држао проусташки настројени Томпсон, већ “Прљво казалиште”, а десило се и то чудо да је хрватска председница Грабар-Китаровић први пут изразила жаљење и за српским жртвама. Она је, по доласку на Kнинску тврђаву, рекла да не види разлог зашто се неко не би поклонио српским жртвама, и готово помирљиво додала: „Ми се не веселимо било чијој тузи и верујемо у заједничку будућности свих грађана“(1). Од кога је много

Цетиње – Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је данас поводом Дана сјећања на све страдале православне Србе у војно-полицијској акцији “Олуја” да можда у читавој историји није било толико братоубилаштва колико у 20. вијеку и да су Хрвати довршили оно што је започео Анте Павелић. Митрополит Амфилохије, који је у манастиру Дуљево у Паштровићима крај Будве, са свештенством служио Свету архијерејску литургију и парастос жртвама “Олује”, рекао је да је саможивост и самољубље основа сваког убиства и свакога братоубиства. “То је основа и овога братоубиства кога данас наша браћа Хрвати прослављају као свој велики историјски подвиг, као основу стварања своје државе и своје власти”, каже владика Амфилохије. Он је рекао да

Сваки мој рођендан пада на годишњицу Олује и милион пута сам се питала зашто се нисам родила неког другог дана Српска глумица Маја Колунџија Зорое спада у ред оних Срба којима су сталне сеобе у великој мјери одредиле живот не хајући за њене животне планове. Рођена је у Книну 5. августа 1977. године. Академију драмских умјетности завршила је у Приштини, живи у Београду, а ради у Бањалуци. Кад испише најосновније личне податке, све дјелује тако необично, а заправо открива њен живот коме никад нису недостајала искушења. Како сама каже, одрастање у Колунџијама које су од Книна удаљене свега 4 километра пожељела би свакоме кога воли. – У Далматинској загори нормално