Svaki moj rođendan pada na godišnjicu Oluje i milion puta sam se pitala zašto se nisam rodila nekog drugog dana Srpska glumica Maja Kolundžija Zoroe spada u red onih Srba kojima su stalne seobe u velikoj mjeri odredile život ne hajući za njene životne planove. Rođena je u Kninu 5. avgusta 1977. godine. Akademiju dramskih umjetnosti završila je u Prištini, živi u Beogradu, a radi u Banjaluci. Kad ispiše najosnovnije lične podatke, sve djeluje tako neobično, a zapravo otkriva njen život kome nikad nisu nedostajala iskušenja. Kako sama kaže, odrastanje u Kolundžijama koje su od Knina udaljene svega 4 kilometra poželjela bi svakome koga voli. – U Dalmatinskoj zagori normalno

Policija je u Kninu danas privela manju grupu muškaraca koji su na glavnoj kninskoj ulici “Franje Tuđmana”, nekoliko puta uzvikivali ustaški pozdrav “Za dom spremni”, javio je hrvatski “Indeks”. Prema riječima očevidaca, interventna policija brzo je intervenisala i muškarce “strpala u maricu” i odvezla ih u policijsku stanicu. Kako navodi “Indeks”, muškarci su bili obučeni u crne majice s “natpisima neprimjerenog sadržaja”. Manji dio okupljenih negodovao je zbog policijskog postupka i tražili su “da ih puste”. Incident se dogodio između 14.00 i 15.00 časova. U centru Knina danas se obilježavaju 22 godine od hrvatske vojne akcije “Oluja”. Akcija u kojoj su učestvovale i jednice Petog korpusa takozvane Armije BiH, te

U Crkvi Svetog Marka na Tašmajdanu u Beogradu danas je služen parastos žrtvama hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja” tokom koje je iz Hrvatske protjerano više od 200.000 i ubijeno oko 2.000 krajiških Srba. Parastos je služio novoizabrani vladika niški Arsenije, koji je istakao da su ljudi ubijeni i nestali u toj akciji “postradali od zločinaca samo zato što su bili Srbi”, a među njima je najviše bilo starih i nemoćnih koji nisu mogli da napuste svoje domove. “Navršilo se 22 godine od tog strašnog događaja kada je hrvatska vojska u akciji `Oluja` ostavila za sobom pustoš. Pustoš je i u srcima onih koji su morali da napuste svoje domove, zemlju, grobove

Na Perduvovom groblju u Banjaluci danas su kod spomenika stradalim Krajišnicima položeni vijenci za 2.000 poginulih i nestalih Srba u vojno-policijskoj akciji hrvatskih snaga „Oluja“. Time je u Republici Srpskoj počelo obilježavanje 22 godine od zločinačke akcije hrvatske vojske i policije „Oluja“ u kojoj je sa svojih vjekovnih ognjišta protjerano više od 220.000 Srba, a njih 2.000 poginulo i nestalo. Koordinator Dokumentaciono-informacionog centra Veritas za Republiku Srpsku Janko Velimirović kaže da je spomenik palim Krajišnicima jedini u Republici Srpskoj koji je posvećen stradalim Srbima iz Republike Srpske Krajine. – Nadam se da će ovdje, u narednim godinama, biti podignut spomenik svim poginulim Srbima u zločinačkim akcijama „Oluja“ i „Bljesak“. Cilj

Tog 4. avgusta, Siniša, s kojim sam bila u braku, u telefonskom javljanju mi bukvalno naređuje da spakujem najnužnije stvari i dragocenosti, ono što bi, veli, svaka normalna žena trebalo da ponese kad se sprema da ostavi dom i krene u nepoznato. Bože, kao da je to svakodnevna situacija; kao da redovno putuješ na takve neizvesne destinacije, al računam opet – ma, zna on zašto mi to govori. On će, kaže, iz Golubića sa roditeljima doći do Knina, samo da još u traktorskoj prikolici povezu i nekoliko starica iz komšiluka… Čekamo ga u skloništu zgrade u kojoj živimo, naša ćerkica i ja, a tu se tog dana našla i moja

Pomen žrtvama Oluje u Crkvi svetog Marka Povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje i progon Srba u oružanoj akciji „Oluja”, danas će se u Srbiji u podne oglasiti sirene. Biće emitovan jednoličan zvuk za prestanak opasnosti, u trajanju od 60 sekundi, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Pomen žrtvama hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja” održaće se danas, 5. avgusta, u Crkvi svetog Marka u Beogradu kao i u drugim gradovima Srbije. Kako se u saopštenju Komesarijata za izbeglice i migracije precizira tokom „Oluje” je iz svojih domova proterano više od 200.000 krajiških Srba, a život je izgubilo, ili se vodi kao nestalo, više od 2.000 ljudi. „Uprkos tome što je od sukoba

Srbija će nastaviti da vodi politiku mira, ali često nema sagovornika sa druge strane, rekao je ministar odbrane Aleksanadr Vulin. On je naveo da ne može da razume hrvatsku vladu koja kaže da je “Oluja” bila najveća i najznačajnija akcija u istoriji. “Čemu se raduju? Tome što je proterano 250.000 ljudi sa svojih ognjišta i što je 2.000 ljudi ubijeno, od toga više od 1.000 su bili ljudi starije od 65 godina”, rekao je Vulin gostujući na RTS-u. On kaže da u Srbiji niko ne razume zašto hrvatski režim staje na stranu poraženog ustaškog režuima. “Režim koji ide u Blajburg i nosi vence na grob streljanim ustašama, režim koji se

I ove godine će u Hrvatskoj biti proslavljena godišnjica „Oluje“! S obzirom na to da oni taj događaj nazivaju proslavom, ovaj tekst se morao pojaviti, pa ću ja, posle objavljivanja istog, verovatno biti okarakterisan kao neko ko huška, a ne oni koji slave progone i ubistva! Naši pozivaju na to da se „spusti lopta“ kada je u pitanju „Oluja“, a Hrvati ponosno dižu i glavu i lestvicu što se tiče proslave. Svi se upinju da objasne kako će proslava „Oluje“ ove godine u Kninu teći bez Tompsona i marša crnokošuljaša, pa je to razlog da se opustimo i priznamo kako Hrvatska ipak polako počinje da liči na normalnu zemlju. Ali,

BLISTAVA vojna pobeda, oslobađanje hrvatske teritorije, sprečavanje nove Srebrenice u BiH i konačno slamanje sna o velikoj Srbiji – ređale su se tokom današnjeg dana provokacije zvaničnika iz Zagreba o „dometima“ zločinačke akcija „Oluja“, tokom koje je proterano 250.000 Srba. Seriju izjava započela je predsednica Kolinda Grabar Kitarović, koja je hrvatskim građanima čestitala Dan pobede i Dan hrvatskih branitelja, navodeći da je 5. avgust 1995. godine jedan od najvažnijih dana u hrvatskoj istoriji: – Tada smo pod vođstvom našeg prvog predsednika Franje Tuđmana blistavom vojnom pobedom okrunili svoju viševekovnu borbu za nacionalnu slobodu i državnu nezavisnost, potvrdili svoj međunarodni položaj i osigurali demokratski razvoj našem društvu – navela je Kitarovićeva.

U nedelju, 30. jula 2017. godine, na dan Ognjene Marije, posle Liturgije služene u Hramu Svetog Save u Parizu, sreo sam starog poznanika, Banijca, moga zemljaka, velikog čoveka, učesnika u Krajiškom i ratu na Kosovu, koga je sudbina odvela u daleki svet da zaradi dinar. I kako to obično biva, seli smo, i uz rakijicu, otpočeli priču. Teme su se kao i uvek kretale oko politike, kulture, Crkve, društva, života. Ali priča se završila Krajinom, kao i svaka priča koju vode dve zemljaka Krajišnika. I u tome neravnopravnom razgovoru, svestan svoga neznanja i nezrelosti, ja sam bio taj koji je ćutao i upijao svaku reč, trudeći se da i kockicu

Niz skupova povodom 22 godine od progona Srba iz Hrvatske. Obeležavanje Dana sećanja u Novom Sadu Srbija i Republika Srpska prisetiće se danas progona srpskog naroda iz Hrvatske u avgustu 1995. Na dan kada su pre tačno 22 godine pristigle prve kolone Krajišnika, u novosadskom neselju Veternik biće održana državna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe. Pomen žrtvama “Oluje”, koji će služiti patrijarh srpski Irinej sa arhijerejima, biće održan u 20 časova na terenu FK Veternik, a obeležavanju Dana sećanja prisustvovaće predsednici Srbije i RS Aleksandar Vučić i Milorad Dodik. Komemorativnoj ceremoniji prethodiće sastanak šefa države s predstavnicima Srba iz regiona. Sastanku će pored predsednika Vučića i