Сваки мој рођендан пада на годишњицу Олује и милион пута сам се питала зашто се нисам родила неког другог дана Српска глумица Маја Колунџија Зорое спада у ред оних Срба којима су сталне сеобе у великој мјери одредиле живот не хајући за њене животне планове. Рођена је у Книну 5. августа 1977. године. Академију драмских умјетности завршила је у Приштини, живи у Београду, а ради у Бањалуци. Кад испише најосновније личне податке, све дјелује тако необично, а заправо открива њен живот коме никад нису недостајала искушења. Како сама каже, одрастање у Колунџијама које су од Книна удаљене свега 4 километра пожељела би свакоме кога воли. – У Далматинској загори нормално

Полиција је у Книну данас привела мању групу мушкараца који су на главној книнској улици “Фрање Tуђмана”, неколико пута узвикивали усташки поздрав “За дом спремни”, јавио је хрватски “Индекс”. Према ријечима очевидаца, интервентна полиција брзо је интервенисала и мушкарце “стрпала у марицу” и одвезла их у полицијску станицу. Како наводи “Индекс”, мушкарци су били обучени у црне мајице с “натписима непримјереног садржаја”. Мањи дио окупљених негодовао је због полицијског поступка и тражили су “да их пусте”. Инцидент се догодио између 14.00 и 15.00 часова. У центру Книна данас се обиљежавају 22 године од хрватске војне акције “Олуја”. Акција у којој су учествовале и једнице Петог корпуса такозване Армије БиХ, те

У Цркви Светог Марка на Ташмајдану у Београду данас је служен парастос жртвама хрватске војно-полицијске акције “Олуја” током које је из Хрватске протјерано више од 200.000 и убијено око 2.000 крајишких Срба. Парастос је служио новоизабрани владика нишки Арсеније, који је истакао да су људи убијени и нестали у тој акцији “пострадали од злочинаца само зато што су били Срби”, а међу њима је највише било старих и немоћних који нису могли да напусте своје домове. “Навршило се 22 године од тог страшног догађаја када је хрватска војска у акцији `Олуја` оставила за собом пустош. Пустош је и у срцима оних који су морали да напусте своје домове, земљу, гробове

На Пердувовом гробљу у Бањалуци данас су код споменика страдалим Крајишницима положени вијенци за 2.000 погинулих и несталих Срба у војно-полицијској акцији хрватских снага „Олуја“. Тиме је у Републици Српској почело обиљежавање 22 године од злочиначке акције хрватске војске и полиције „Олуја“ у којој је са својих вјековних огњишта протјерано више од 220.000 Срба, а њих 2.000 погинуло и нестало. Координатор Документационо-информационог центра Веритас за Републику Српску Јанко Велимировић каже да је споменик палим Крајишницима једини у Републици Српској који је посвећен страдалим Србима из Републике Српске Крајине. – Надам се да ће овдје, у наредним годинама, бити подигнут споменик свим погинулим Србима у злочиначким акцијама „Олуја“ и „Бљесак“. Циљ

Тог 4. августа, Синиша, с којим сам била у браку, у телефонском јављању ми буквално наређује да спакујем најнужније ствари и драгоцености, оно што би, вели, свака нормална жена требало да понесе кад се спрема да остави дом и крене у непознато. Боже, као да је то свакодневна ситуација; као да редовно путујеш на такве неизвесне дестинације, ал рачунам опет – ма, зна он зашто ми то говори. Он ће, каже, из Голубића са родитељима доћи до Книна, само да још у тракторској приколици повезу и неколико старица из комшилука… Чекамо га у склоништу зграде у којој живимо, наша ћеркица и ја, а ту се тог дана нашла и моја

Помен жртвама Олује у Цркви светог Марка Поводом обележавања Дана сећања на страдање и прогон Срба у оружаној акцији „Олуја”, данас ће се у Србији у подне огласити сирене. Биће емитован једноличан звук за престанак опасности, у трајању од 60 секунди, саопштило је Министарство унутрашњих послова. Помен жртвама хрватске војно-полицијске акције „Олуја” одржаће се данас, 5. августа, у Цркви светог Марка у Београду као и у другим градовима Србије. Како се у саопштењу Комесаријата за избеглице и миграције прецизира током „Олује” је из својих домова протерано више од 200.000 крајишких Срба, а живот је изгубило, или се води као нестало, више од 2.000 људи. „Упркос томе што је од сукоба

Србија ће наставити да води политику мира, али често нема саговорника са друге стране, рекао је министар одбране Алексанадр Вулин. Он је навео да не може да разуме хрватску владу која каже да је “Олуја” била највећа и најзначајнија акција у историји. “Чему се радују? Томе што је протерано 250.000 људи са својих огњишта и што је 2.000 људи убијено, од тога више од 1.000 су били људи старије од 65 година”, рекао је Вулин гостујући на РТС-у. Он каже да у Србији нико не разуме зашто хрватски режим стаје на страну пораженог усташког режуима. “Режим који иде у Блајбург и носи венце на гроб стрељаним усташама, режим који се

И ове године ће у Хрватској бити прослављена годишњица „Олује“! С обзиром на то да они тај догађај називају прославом, овај текст се морао појавити, па ћу ја, после објављивања истог, вероватно бити окарактерисан као неко ко хушка, а не они који славе прогоне и убиства! Наши позивају на то да се „спусти лопта“ када је у питању „Олуја“, а Хрвати поносно дижу и главу и лествицу што се тиче прославе. Сви се упињу да објасне како ће прослава „Олује“ ове године у Книну тећи без Томпсона и марша црнокошуљаша, па је то разлог да се опустимо и признамо како Хрватска ипак полако почиње да личи на нормалну земљу. Али,

БЛИСТАВА војна победа, ослобађање хрватске територије, спречавање нове Сребренице у БиХ и коначно сламање сна о великој Србији – ређале су се током данашњег дана провокације званичника из Загреба о „дометима“ злочиначке акција „Олуја“, током које је протерано 250.000 Срба. Серију изјава започела је председница Колинда Грабар Китаровић, која је хрватским грађанима честитала Дан победе и Дан хрватских бранитеља, наводећи да је 5. август 1995. године један од најважнијих дана у хрватској историји: – Тада смо под вођством нашег првог председника Фрање Туђмана блиставом војном победом окрунили своју вишевековну борбу за националну слободу и државну независност, потврдили свој међународни положај и осигурали демократски развој нашем друштву – навела је Китаровићева.

У недељу, 30. јула 2017. године, на дан Огњене Марије, после Литургије служене у Храму Светог Саве у Паризу, срео сам старог познаника, Банијца, мога земљака, великог човека, учесника у Крајишком и рату на Косову, кога је судбина одвела у далеки свет да заради динар. И како то обично бива, сели смо, и уз ракијицу, отпочели причу. Теме су се као и увек кретале око политике, културе, Цркве, друштва, живота. Али прича се завршила Крајином, као и свака прича коју воде две земљака Крајишника. И у томе неравноправном разговору, свестан свога незнања и незрелости, ја сам био тај који је ћутао и упијао сваку реч, трудећи се да и коцкицу

Низ скупова поводом 22 године од прогона Срба из Хрватске. Обележавање Дана сећања у Новом Саду Србија и Република Српска присетиће се данас прогона српског народа из Хрватске у августу 1995. На дан када су пре тачно 22 године пристигле прве колоне Крајишника, у новосадском несељу Ветерник биће одржана државна манифестација обележавања Дана сећања на страдале и прогнане Србе. Помен жртвама “Олује”, који ће служити патријарх српски Иринеј са архијерејима, биће одржан у 20 часова на терену ФК Ветерник, а обележавању Дана сећања присуствоваће председници Србије и РС Александар Вучић и Милорад Додик. Комеморативној церемонији претходиће састанак шефа државе с представницима Срба из региона. Састанку ће поред председника Вучића и