САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ – 33 године од масакра у Медачком џепу – злочин без праведне казне

Навршиле су се 33 године од изненадног напада Хрватске војске на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ.

Ова села, смештена јужно од Госпића у тзв. Медачком џепу, у тренутку напада су пуних 18 месеци била под званичном заштитом Уједињених нација (УНПРОФОР). У наступању и повлачењу хрватских снага, које је трајало од 9. до 17. септембра 1993. године, примењена је тактика „спржене земље”, па су сва три села систематски опљачкана, спаљена и сравњена са земљом.

У овој акцији страдало је укупно 87 Срба, а застрашујућа је чињеница да рањеника уопште није било. Резултати прегледа тела – разбијене лобање, прострелне ране из непосредне близине и живи људи бацани у ватру – недвосмислено указују на то да је извршено систематско ликвидирање заробљених и немоћних. Међу жртвама су била 46 војника, 6 милиционера и 35 цивила и припадника месне страже. Страдало је 17 жена, док је чак 25 жртава било старије од 60 година.

На листи несталих и даље се води девет лица, међу којима је шест цивила просечне старости 71 годину, од чега четири жене. О размерама уништења најбоље сведочи тадашња изјава команданта УНПРОФОР-а, генерала Жана Кота, који је након обиласка терена рекао: „Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња… Разарање је потпуно, систематско и намерно”.

Иако су димензије злочина биле очигледне, Хашки трибунал је предмет Адеми/Норац препустио хрватском правосуђу, што је резултирало симболичним казнама. Генерал Рахим Адеми је ослобођен свих оптужби, док је генерал Мирко Норац осуђен на свега шест година затвора за неспречавање убистава 4 цивила и мучење једног заробљеника. Непосредни извршиоци Јосип Крмпотић, Велибор Шолаја и Јосип Мршић осуђени су на минималне казне од три до пет година затвора.

Посебно поражава чињеница да је у судским поступцима неспорно утврђено да су у сопственим кућама живе изгореле најмање четири српске жене, али за њихову смрт и паљење нико није оглашен кривим.

Пре рата, у априлу 1991. године, у Дивоселу, Почитељу и Читлуку живело је укупно 780 становника, махом српске националности. Данас, у септембру 2026. године, епилог акције „Медачки џеп” је потпуни демографски суноврат: у Дивоселу не живи нико, у Почитељу живе само две старице, док је у Читлуку преостало свега десет становника у четири породице.

Документационо-информациони центар „Веритас” и ове године подсећа јавност на овај некажњени злочин, апелујући да се жртве не забораве и да правда, иако закаснела, мора бити задовољена.

БЕОГРАД / БАЊАЛУКА, 8. септембар 2026.

Извор: Информативна служба ДИЦ „Веритас“

---

О Б А В Ј Е Ш Т Е Њ Е

Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“ са сједиштем у Београду, организује парастос за Србе који су убијени септембра мјесеца 1993. године у операцији хрватске војске Медачки (код Госпића у Хрватској).

Парастос ће се служити у среду 09. 09. 2026. године у храму Светог апостола и евангелисте Марка у Београду са почетком у 11 часова.

Након Парастоса у Ташмајданском парку биће положено цвијеће на Спомен плочу страдалим Србима у ратовима деведесетих. Поменути споменик подигнут је захваљујући Координацији српских удружења породица погинулих и несталих лица са простора бивше Југославије, а Удружење породица „Суза“ као њена чланица, је и иницијатор за изградњу овог меморијала.

Вашим присуством изражавате подршку и саосјећање са нашим породицама које су изгубиле своје најмилије.