Пoнoвнo oтвaрaњe судницa oптужeнимa зa злoчинe у Oлуjи нaд српским стaнoвништвoм: Вриjeмe ћe пoкaзaти рaди ли сe у случajу Kричкoвићa o слaбoj oптужници типa рeклa-кaзaлa, збoг кoje би свe мoглo зaвршити кao joш jeднa прaвoсуднa фaрсa Послиje дужe пaузe пoнoвнo сe суди oптужeнимa зa злoчинe нaд цивилимa српскe нaциoнaлнoсти у рaту дeвeдeсeтих: нa Жупaниjскoм суду у Риjeци пoчeлo je суђeњe Рajку Kричкoвићу (59) из Зaгрeбa збoг рaтнoг злoчинa – трoструкoг убojствa цивилa у Kиjaнимa, сeлу у близини Грaчaцa, нaкoн aкциje Oлуja. Kричкoвићa сe тeрeти дa je oд 15. дo 28. aвгустa 1995. у Kиjaнимa, кao припaдник 118. дoмoбрaнскe пукoвниje ХВ-a из Гoспићa, у њихoвoj кући убиo цивилe Maру Сoвиљ (73),

У јесен 1991. у Госпићу су ликвидиране најмање 124 особе српске националности. Ликвидирани су углавном виђенији Срби (судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци, пензионери) „Ситуација у Госпићу је напета. Градом влада страх. Сваким даном се проналазе нови лешеви. Неслужбено се барата бројком од око 100-150 ликвидираних особа, већином Срба, али и Хрвата“, наводи се у извештају Рикарда Павелића, делатника Уреда за заштиту уставног поретка упућеног 20. децембра 1991. године шефу тог уреда Јосипу Манолићу. Комисија за размене заробљеника која је деловала при Книнском корпусу, чији члан сам и ја био, поткрај 1991. године сачинила је списак од око 130 особа, углавном Срба, за које се претпостављало да су у јесен те

Документационо-информативни центар „Веритас“ подсјећа да се навршава 25 година од када су у јесен 1991. године хрватска војска и полиција у Госпићу и околним мјестима одводиле српске цивиле из њихових кућа и станова и убијале их на разне начине. Према подацима „Веритаса“, у јесен 1991. године убијено је најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена, од којих скоро половина 17. и 18. октобра. Ликвидирани су углавном виђенији Срби, судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци, пензионери, који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. Међу ликвидиранима су и десет брачних парова. До сада су пронађени и сахрањени посмртни остаци 50 ликвидираних, док се за осталима још трага. Са ликвидацијама српских

Представљена књига „Мој Грачац“ Милета Совиља, некадашњег новинара „Новости“, о завичају који је морао да напусти. Како бележи хрватска штампа, тамо људи живе од десетак долара ГРАЧАЦ се и даље налази на 158. километру државног пута Сплит – Загреб, али одавно више не важи за српску варош. И даље је овај лички градић највећа општина у Хрватској, али у њој живи само између осам и девет хиљада људи. Грачац је још 1996. проглашен за подручје од „посебне државне скрби“ Загреба, а када су хрватски новинари недавно дошли да виде како се држава „скрби“ о подручју, констатовали су да људи овде, повратници и хрватски Босанци који су дошли после одласка Срба,

Књига „Мој Грачац“ Миле Совиља има два дијела, први је сјећање на ову велику општину и некадашњи котар (сада пространством највећу општину у Хрватској), а други дио је посвећен историјату грачачког спорта све до „Олује“, августа 1995. Промоције ће бити одржане: у уторак, 7. јуна у 19 у Новом Саду, Библиотека града, с почетком у 19 сати. Говориће др Милан Мицић, Радомир Кукобат, Саво Штрбац, Данко Перић и аутор. Промоција у Београду је у четвртак, 9. јуна (Спасовдан) у 19 сати, Дом РВМИ, Савски трг број 9. Књигу ће представити Петар Пеца Поповић (новинар и познати рок критичар, поријеклом из Грачаца), Саво Штрбац, Данко Перић, Душан Ђаковић и аутор, Миле