BEOGRAD, 20. JUNA /SRNA/ – Sudbina belaćevačkih rudara, koje su Albanci oteli u maju i junu 1998. godine, nije poznata ni 16 godina poslije ovog prvog organizovanog masovnog kidnapovanja Srba na Kosovu i Metohiji, saopštilo je Udruženje porodica stradalih na Kosovu i Metohiji.   Albanski teroristi su 22. juna 1998. godine organizovali i izveli otmicu osam belaćevačkih rudara i jednog njihovog slučajnog saputnika, a kidnapovanja su počela mjesec dana ranije, 17. maja, kada je otet vozač u rudniku Belaćevac Жarko Spasić. Predsjednik Udruženja stradalih na Kosovu i Metohiji Nataša Šćepanović istakla je da je otmica belaćevačkih rudara sa njihovih radnih mjesta označila početak egzodusa i etničkog čišćenja Srba na prostoru Kosova i Metohije.

Izložba fotografija 15 godina NATO agresije na Jugoslaviju otvorena je u Državnoj dumi RF. Organizovao ju je društveni komitet za odbranu Vojislava Šešelja čiji su članovi političari, naučnici, pisci raznih političkih ubeđenja.     Na zidovima hodnika koji spaja dve zgrade gde je uvek mnogo sveta vise fotografije. One izazivaju povećano interesovanje poslanika koji prolaze hodnikom. Na njima su predstavljene razorene kuće, automobili KFOR-a, zgrade koje gore u Beogradu. Na posebnom štandu su fotografije Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja, Ratka Mladića. Govoreći na otvaranju izložbe, ambasador Republike Srbije u RF koji se u vreme bombardovanja nalazio u Beogradu, setio se tih strašnih dana. To je bila agresija na suverenu, međunarodno priznatu državu bez dozvole

Dragan, otac male Anastasije, prepričao je njene poslednje reči. Anđeo izmučen paklenim mukama, sanjao je da se preseli u svoju kućicu, gde nema bola, gde nema pakla koji nam je neko posejao misleći da je iznad Boga, iznad nebeske pravde, iznad svega. Mali anđeo je znao da zemaljske pravde nema. I da je jedini put spasa onaj što vodi na Nebo. Stajao sam jednog dana uz zid jedne onkološke klinike u Beogradu, gde je doktor, koji je video mnoge dečje smrti, rekao: Mama, tata, idite kod svoga čeda i olakšajte mu poslednje dane… Svest mi je mrkla, osećao sam kako klizim niza zid te onkološke klinike osećajući užasni bol tih roditelja

Na današnji dan 9. aprila teroristi ”UČK” i fašističko – teroristička NATO klika zauzeli karaulu Košare. Na jugoslovensko – albanskoj granici na karauli Košare poginulo više od 60 pripadnika Vojske Jugoslavija, a vojnici napadani i ubijani od terorista ”UČK” i 1998. godine. Košare 11. februara 2011. godine Foto Z. Vlašković Bitka za Košare se vodila oko graničnog prelaza Raša Košares na granici SRJ i Albanije između 9. aprila i 9. juna 1999. godine. Cilj napada iz Albanije od strane UČK, regularne vojske Albanije i NATO-a je bio kopnena invazija na Kosovo i Metohiju i presecanje komunikacije između jedinica VJ u Đakovici i u Prizrenu. Vojska Jugoslavije je sprečila tu nameru. UČK je

Poštovani čitaoci, izvinjamo se zbog strahota koje ćete čitati u opisivanju zločina arnautskih zlikovaca, ali ako o ovome ne budu govorili Srbi, kamenje će progovoriti. Stiže i petnaesta godišnjica divljačkog bombardovanja Srbije, a nedoklani srpski narod na raspetom Kosmetu i dalje živi u jedinstvenom konclogoru na svetu. No, Жute kuće i na Kosmetu i u Albaniji predstavljaju ako ne zemaljsku, ono sigurno Nebesku optužnicu, kako za albanske zlikovce, tako i za njihove zapadne pokrovitelje. Jer, kao što je govorio Njegoš Turcima – krv je ljudska hrana naopaka, na nos vam je počela skakati… Slavko Nikić je poslednji živi član jedinice MUPa koja se borila protiv krijumčarenja narkotika na Kosmetu od

Karlo Veliki je u IX veku izdao jasnu naredbu: „Ako Česi napadnu njegovo Franačko carstvo da se digne trećina vojske. Ali ako napadnu Srbi da se digne cela vojska.„ Jedanaest vekova kasnije, „novi svetski poredak“ u oličenju NATO –a je izdao nalog: Ako se Srbi budu branili od uništenja svega što je njihovo obavezno ih bombardovati. A ako se ne budu branili onda ih, bombardovati. I onda se 24. Marta 1999 leta Gospodnjeg krenulo sa izvršenjem naredbe. Za one koji misle da sam predimenzionirao nalog i da to nije bilo baš tako, navešću samo neke od izjava visokih zvaničnika zapada u periodu od 1991 do 24.marta 1999, koje su samo služile za pripremu izvršenja date naredbe. „Srbe

Sudbina Marije Tošović (36), iz Merdara, koja je u bombardovanju ostala bez supruga i 11-mesečne kćerkice, a ona u sedmom mesecu trudnoće ranjena: Bombe su pale u noći uoči krvavog Uskrsa koji ćemo u Merdaru svi pamtiti, priča Marija     NEMA dana da se ne setim moje male Bojane, koja je imala samo jedanaest meseci, i supruga Božine (29), kao ni noći da zaspim a da se ne prisetim onog zlokobnog Uskrsa u kojem su mi poginuli – ovim rečima dočekuje nas Marija Tošović (36), iz Merdara, koja je u bombardovanju 1999. godine ostala bez supruga i kćerke, a ona sama u sedmom mesecu trudnoće bila teško povređena. Kaže

Decenija i po od ubistva šestorice srpskih mladića u Peći. Ogorčeni roditelji: Masakr naše nedužne dece, osim nas, više nikog ne zanima. Ubice su još na slobodi U Subotu se navršava 15 godina od ubistva šestorice srpskih mladića u kafiću „Panda“, u centru Peći. Ali svih ovih godina niotkud ne stižu odgovori na pitanja: Ko je naručio ubistvo? Ko ih je ubio? Četrnaesti decembar, 1998. godine – crno slovo srpskog metohijskog naroda kome je ovaj stravični zločin bio i najava za pogrom koji će uslediti pola godine kasnije. Tada je Metohija gotovo potpuno očišćena od Srba. Ivan Obradović bio je najmlađi. Đak prve godine pećke gimnazije „Sveti Sava“. Đak generacije u osnovnoj.

Duboko potresen neoprostivim izgredima i nasilnim napadima, izvršenim 1902. godine u Zagrebu protiv svega što je srpsko, Stojan Novaković je podneo ostavku na članstvo u Jugoslavenskoj akademiji u Zagrebu. Objasnio je svoj čin saznanjem da se protivi nastojanju po kojem „ceo svet, pa i Hrvati i Bugari, hoće od Srbije… koja je samo deo srpstva (po onome pars pro toto) da načine grob a ne ognjište srpstva.“ Zar nije strašno ovo osećanje usamljenosti? Ono je ipak veće od našeg današnjeg protivljenja izborima na Kosovu i Metohiji: premda lišeni podrške među parlamentarnim činiocima, jer je kod nas na delu političko jedinstvo zasnovano na ideji nacionalne izdaje, premda skrajnuti u zakutke javnog

Na današnji dan navršava se devet godina od početka nasilja na Kosovu i Metohiji, kada su se na meti Albanaca našli Srbi, njihova imovina, spomenici kulture i svetinje Srpske pravoslavne crkve, a iz domova je proterano više od 4.000 ljudi. Nakon objave vesti albanskih medija, 17. marta 2004. godine, da su se tri albanska dečaka iz sela Čabra u blizini Zubinog Potoka udavila jer su ih Srbi naterali da sa psima uđu u nabujali Ibar na severu Kosmeta, usledilo je martovsko nasilje. Iako su zvanični podaci istrage oslobodili Srbe svake krivice, više puta ponavljana vest u albanskim medijima podigla je estremiste širom Kosova i Metohije upisavši u istoriju Srba na

ŠTRPCE, 30. MARTA (SRNA) – Nepoznata lica, pretpostavlja se Albanci, pucnjima iz automatskog oružja uništila su prošle noći nadgrobnu ploču i krst na spomen-obilježju žrtvama fašizma u Drugom svjetskom ratu u Štrpcu, rečeno je Srni u Udruženju za zaštitu spomenika kulture u opštini Štrpce. “U potpunosti je uništena nadgrobna ploča na kojoj su stajala imena 44 Srbina, među kojima i 12-toro djece ubijenih u julu 1944. godine”, kažu u ovom udruženju. Iz Udruženja navode da su se vandali sinoć iživljavali nad krstom, jer su po njemu, kao i po nadgrobnoj ploči, ispalili više rafala iz automatskog oružja. Krst, osveštan za Vidovdan prošle godine, oboren je, a na ploči se ne

Euleks je nezadovoljan saradnjom sa policijom Turske, koja odbija da postupi po potjernici Interpola i uhapsi hirurga Jusufa Somneza, osumnjičenog za trgovinu ljudskim organima na Kosovu u slučaju “Medikus”, rečeno je Srni u Kancelariji Euleksa u Prištini. Iz Euleksa navode da je Somnez, poznat kao “Doktor Vampir”, prihvatio dati iskaz video linkom pred sudijama Okružnog suda u Prištini, te da bi u slučaju dolaska na Kosovo odmah bio uhapšen. “Opcija davanja iskaza video linkom je jedna od mogućnosti da bude saslušan Somnez, koji i dalje slobodno obavlja posao hirurga u svojoj privatnoj klinici u Istanbulu”, kažu u Euleksu. Somnez se, sa hirurgom Ljutfi Dervišijem i njegovim sinom Arbanom, bivšim visokim

Okupirane teritorije – Šestorica srpskih mladića iz Peći ubijena su pre 14 godina u kafiću „Panda“, u centru ovog metohijskog grada, omiljenog sastajališta pećkih gimnazijalaca. Oaza u kojoj su nalazili svoj deo slobode. Zato su albanski teroristi i pucali. U srpsku mladost i u njihovu slobodu. Bio je ovo jedan od najsvirepijih zločina nad srpskim življem Kosova i Metohije. Istraga o ubistvu nikada nije ugledala svetlost dana. Rafalima iz automatskog oružja dvojice maskiranih terorista, u trenu su zaustavljeni životi srpske dece. Patnja njihovih najmilijih bila bi lakša da su ubice i nalogodavci ovog zločina privedeni pravdi. Ali, nisu. Ivan Obradović (15). Bio je najmlađi među njima, učenik prvog razreda pećke