Poštovani čitaoci, izvinjamo se zbog strahota koje ćete čitati u opisivanju zločina arnautskih zlikovaca, ali ako o ovome ne budu govorili Srbi, kamenje će progovoriti. Stiže i petnaesta godišnjica divljačkog bombardovanja Srbije, a nedoklani srpski narod na raspetom Kosmetu i dalje živi u jedinstvenom konclogoru na svetu. No, Жute kuće i na Kosmetu i u Albaniji predstavljaju ako ne zemaljsku, ono sigurno Nebesku optužnicu, kako za albanske zlikovce, tako i za njihove zapadne pokrovitelje. Jer, kao što je govorio Njegoš Turcima – krv je ljudska hrana naopaka, na nos vam je počela skakati… Slavko Nikić je poslednji živi član jedinice MUPa koja se borila protiv krijumčarenja narkotika na Kosmetu od

Karlo Veliki je u IX veku izdao jasnu naredbu: „Ako Česi napadnu njegovo Franačko carstvo da se digne trećina vojske. Ali ako napadnu Srbi da se digne cela vojska.„ Jedanaest vekova kasnije, „novi svetski poredak“ u oličenju NATO –a je izdao nalog: Ako se Srbi budu branili od uništenja svega što je njihovo obavezno ih bombardovati. A ako se ne budu branili onda ih, bombardovati. I onda se 24. Marta 1999 leta Gospodnjeg krenulo sa izvršenjem naredbe. Za one koji misle da sam predimenzionirao nalog i da to nije bilo baš tako, navešću samo neke od izjava visokih zvaničnika zapada u periodu od 1991 do 24.marta 1999, koje su samo služile za pripremu izvršenja date naredbe. „Srbe

Sudbina Marije Tošović (36), iz Merdara, koja je u bombardovanju ostala bez supruga i 11-mesečne kćerkice, a ona u sedmom mesecu trudnoće ranjena: Bombe su pale u noći uoči krvavog Uskrsa koji ćemo u Merdaru svi pamtiti, priča Marija     NEMA dana da se ne setim moje male Bojane, koja je imala samo jedanaest meseci, i supruga Božine (29), kao ni noći da zaspim a da se ne prisetim onog zlokobnog Uskrsa u kojem su mi poginuli – ovim rečima dočekuje nas Marija Tošović (36), iz Merdara, koja je u bombardovanju 1999. godine ostala bez supruga i kćerke, a ona sama u sedmom mesecu trudnoće bila teško povređena. Kaže

Decenija i po od ubistva šestorice srpskih mladića u Peći. Ogorčeni roditelji: Masakr naše nedužne dece, osim nas, više nikog ne zanima. Ubice su još na slobodi U Subotu se navršava 15 godina od ubistva šestorice srpskih mladića u kafiću „Panda“, u centru Peći. Ali svih ovih godina niotkud ne stižu odgovori na pitanja: Ko je naručio ubistvo? Ko ih je ubio? Četrnaesti decembar, 1998. godine – crno slovo srpskog metohijskog naroda kome je ovaj stravični zločin bio i najava za pogrom koji će uslediti pola godine kasnije. Tada je Metohija gotovo potpuno očišćena od Srba. Ivan Obradović bio je najmlađi. Đak prve godine pećke gimnazije „Sveti Sava“. Đak generacije u osnovnoj.

Duboko potresen neoprostivim izgredima i nasilnim napadima, izvršenim 1902. godine u Zagrebu protiv svega što je srpsko, Stojan Novaković je podneo ostavku na članstvo u Jugoslavenskoj akademiji u Zagrebu. Objasnio je svoj čin saznanjem da se protivi nastojanju po kojem „ceo svet, pa i Hrvati i Bugari, hoće od Srbije… koja je samo deo srpstva (po onome pars pro toto) da načine grob a ne ognjište srpstva.“ Zar nije strašno ovo osećanje usamljenosti? Ono je ipak veće od našeg današnjeg protivljenja izborima na Kosovu i Metohiji: premda lišeni podrške među parlamentarnim činiocima, jer je kod nas na delu političko jedinstvo zasnovano na ideji nacionalne izdaje, premda skrajnuti u zakutke javnog

Na današnji dan navršava se devet godina od početka nasilja na Kosovu i Metohiji, kada su se na meti Albanaca našli Srbi, njihova imovina, spomenici kulture i svetinje Srpske pravoslavne crkve, a iz domova je proterano više od 4.000 ljudi. Nakon objave vesti albanskih medija, 17. marta 2004. godine, da su se tri albanska dečaka iz sela Čabra u blizini Zubinog Potoka udavila jer su ih Srbi naterali da sa psima uđu u nabujali Ibar na severu Kosmeta, usledilo je martovsko nasilje. Iako su zvanični podaci istrage oslobodili Srbe svake krivice, više puta ponavljana vest u albanskim medijima podigla je estremiste širom Kosova i Metohije upisavši u istoriju Srba na

ŠTRPCE, 30. MARTA (SRNA) – Nepoznata lica, pretpostavlja se Albanci, pucnjima iz automatskog oružja uništila su prošle noći nadgrobnu ploču i krst na spomen-obilježju žrtvama fašizma u Drugom svjetskom ratu u Štrpcu, rečeno je Srni u Udruženju za zaštitu spomenika kulture u opštini Štrpce. „U potpunosti je uništena nadgrobna ploča na kojoj su stajala imena 44 Srbina, među kojima i 12-toro djece ubijenih u julu 1944. godine“, kažu u ovom udruženju. Iz Udruženja navode da su se vandali sinoć iživljavali nad krstom, jer su po njemu, kao i po nadgrobnoj ploči, ispalili više rafala iz automatskog oružja. Krst, osveštan za Vidovdan prošle godine, oboren je, a na ploči se ne

Euleks je nezadovoljan saradnjom sa policijom Turske, koja odbija da postupi po potjernici Interpola i uhapsi hirurga Jusufa Somneza, osumnjičenog za trgovinu ljudskim organima na Kosovu u slučaju „Medikus“, rečeno je Srni u Kancelariji Euleksa u Prištini. Iz Euleksa navode da je Somnez, poznat kao „Doktor Vampir“, prihvatio dati iskaz video linkom pred sudijama Okružnog suda u Prištini, te da bi u slučaju dolaska na Kosovo odmah bio uhapšen. „Opcija davanja iskaza video linkom je jedna od mogućnosti da bude saslušan Somnez, koji i dalje slobodno obavlja posao hirurga u svojoj privatnoj klinici u Istanbulu“, kažu u Euleksu. Somnez se, sa hirurgom Ljutfi Dervišijem i njegovim sinom Arbanom, bivšim visokim

Okupirane teritorije – Šestorica srpskih mladića iz Peći ubijena su pre 14 godina u kafiću „Panda“, u centru ovog metohijskog grada, omiljenog sastajališta pećkih gimnazijalaca. Oaza u kojoj su nalazili svoj deo slobode. Zato su albanski teroristi i pucali. U srpsku mladost i u njihovu slobodu. Bio je ovo jedan od najsvirepijih zločina nad srpskim življem Kosova i Metohije. Istraga o ubistvu nikada nije ugledala svetlost dana. Rafalima iz automatskog oružja dvojice maskiranih terorista, u trenu su zaustavljeni životi srpske dece. Patnja njihovih najmilijih bila bi lakša da su ubice i nalogodavci ovog zločina privedeni pravdi. Ali, nisu. Ivan Obradović (15). Bio je najmlađi među njima, učenik prvog razreda pećke

Na Kosovu su danas, poslije 108 godina, isti uslovi u kojima je srpski narod živio u danima izbijanja balkanskih ratova, poručeno je sa naučnog skupa povodom obilježavanja 100 godina od oslobođenja Kosovske Mitrovice, koji su organizovale četiri srpske opštine sa sjevera Kosova. Profesor Miladin Raspopović istakao je sinoć da okupljeni ništa ne proslavljaju, već se podsjećaju na pretke i njihovu iskonsku borbu za očuvanje srpske zemlje i naroda. Učesnici skupa podsjetili su na značaj Visokih Dečana, Gračanice, Pećke Patrijaršije i ostalih srpskih svetinja i konstatovali da se Srbi ne mogu prepoznavati samo po učešću u ratovima i junaštvu, već i po građevinama – svetinjama koje su postale dio svjetske kulturne

Strazbur – Vreme prolazi, a rezultata povodom istrage o trgovini ljudskim organima na okupiranim teritorijama i u Albaniji još nema. Upravo završeno zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu pokazalo je da među poslanicima postoji interesovanje da se sazna dokle se stiglo u ispitivanju navoda iz izveštaja Dika Martija na osnovu kojeg je u ovoj najstarijoj aktivnoj evropskoj integracionoj instituciji izglasana i rezolucija. Tako je poslanik i nekadašnji šef delegacije Srbije Miloš Aligrudić u izjavi za „Novosti“ istakao da Euleks ide „sitnim koracima“ i od Saveta Evrope zatražio da se ovom temom i dalje bavi, dok je novi šef delegacije Ljubica Vasić, čak, iznela lično mišljenje da bi napredak u

Sada kada je za slučaj crne transplantologije na Kosovu ponovo prikovana pažnja kako javnosti, tako i mnogobrojnih istražiteljskih struktura, čini se važnim da se vratimo onome od čega je sve počelo – tajnom referatu UNMIK-a koji je 2004. godine bio predstavljen tadašnjem Glavnom tužiocu Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Karli del Ponte. U dokumentu stoji da je tokom 1999. godine od 100 do 300 stanovnika Kosova bilo oteto, prebačeno na sever Albanije, između ostalog u zloglasnu Жutu kuću, gde su im radili nelegalne operacije. Fotokopije ovog referata, zasnovanog na izjavama svedoka, pojavile su se u srpskim medijima 2010. godine, na engleskom jeziku. Tada ga je glavni urednik internet-izdanja Srbski FB

Upozoravamo da tekst sadrži stravične i mučne opise ubistva Srba od strane šiptarskih okupatora.Svako ko ima slabije zdravlja bolje da ne čita tekst – redakcija Srbin.info 116 godina za 11 bivših pripadnika „Oslobodilačke vojske Kosova“ (dalje OVK). Tako glasi presuda Vrhovnog suda Srbije za ove pripadnike OVK, koji su još činili i ozloglašenu Gnjilansku grupu. Oni su proglašeni krivima za otmicu dve srpkinje u Gnjilanu, juna 1999.godine i tokom više dana svakodnevno prebijali, mučili, silovali, vređali i pretili im smrću. Kazna članovima „Gnjilanske grupe“ izrečena je u Vrhovnom sudu Srbije u Beogradu, još u januaru 1999.godine. I tada su oni proglašeni krivima zbog toga što su od početka juna do