БЕОГРАД, 20. ЈУНА /СРНА/ – Судбина белаћевачких рудара, коjе су Албанци отели у маjу и jуну 1998. године, ниjе позната ни 16 година послиjе овог првог организованог масовног киднаповања Срба на Косову и Метохиjи, саопштило jе Удружење породица страдалих на Косову и Метохиjи.   Албански терористи су 22. jуна 1998. године организовали и извели отмицу осам белаћевачких рудара и jедног њиховог случаjног сапутника, а киднаповања су почела мjесец дана раниjе, 17. маjа, када jе отет возач у руднику Белаћевац Жарко Спасић. Предсjедник Удружења страдалих на Косову и Метохиjи Наташа Шћепановић истакла jе да jе отмица белаћевачких рудара са њихових радних мjеста означила почетак егзодуса и етничког чишћења Срба на простору Косова и Метохиjе.

Изложба фотографиjа 15 година НАТО агресиjе на Југославиjу отворена jе у Државноj думи РФ. Организовао jу jе друштвени комитет за одбрану Воjислава Шешеља чиjи су чланови политичари, научници, писци разних политичких убеђења.     На зидовима ходника коjи спаjа две зграде где jе увек много света висе фотографиjе. Оне изазиваjу повећано интересовање посланика коjи пролазе ходником. На њима су представљене разорене куће, аутомобили КФОР-а, зграде коjе горе у Београду. На посебном штанду су фотографиjе Слободана Милошевића, Воjислава Шешеља, Ратка Младића. Говорећи на отварању изложбе, амбасадор Републике Србиjе у РФ коjи се у време бомбардовања налазио у Београду, сетио се тих страшних дана. То jе била агресиjа на суверену, међународно признату државу без дозволе

Драган, отац мале Анастасиjе, препричао jе њене последње речи. Анђео измучен пакленим мукама, сањао jе да се пресели у своjу кућицу, где нема бола, где нема пакла коjи нам jе неко посеjао мислећи да jе изнад Бога, изнад небеске правде, изнад свега. Мали анђео jе знао да земаљске правде нема. И да jе jедини пут спаса онаj што води на Небо. Стаjао сам jедног дана уз зид jедне онколошке клинике у Београду, где jе доктор, коjи jе видео многе дечjе смрти, рекао: Мама, тата, идите код свога чеда и олакшаjте му последње дане… Свест ми jе мркла, осећао сам како клизим низа зид те онколошке клинике осећаjући ужасни бол тих родитеља

На данашњи дан 9. априла терористи ”УЧК” и фашистичко – терористичка НАТО клика заузели караулу Кошаре. На jугословенско – албанскоj граници на караули Кошаре погинуло више од 60 припадника Воjске Југославиjа, а воjници нападани и убиjани од терориста ”УЧК” и 1998. године. Кошаре 11. фебруара 2011. године Фото З. Влашковић Битка за Кошаре се водила око граничног прелаза Раша Кошарес на граници СРЈ и Албаниjе између 9. априла и 9. jуна 1999. године. Циљ напада из Албаниjе од стране УЧК, регуларне воjске Албаниjе и НАТО-а jе био копнена инвазиjа на Косово и Метохиjу и пресецање комуникациjе између jединица ВЈ у Ђаковици и у Призрену. Воjска Југославиjе jе спречила ту намеру. УЧК jе

Поштовани читаоци, извињамо се због страхота које ћете читати у описивању злочина арнаутских зликоваца, али ако о овоме не буду говорили Срби, камење ће проговорити. Стиже и петнаеста годишњица дивљачког бомбардовања Србије, а недоклани српски народ на распетом Космету и даље живи у јединственом концлогору на свету. Но, Жуте куће и на Космету и у Албанији представљају ако не земаљску, оно сигурно Небеску оптужницу, како за албанске зликовце, тако и за њихове западне покровитеље. Јер, као што је говорио Његош Турцима – крв је људска храна наопака, на нос вам је почела скакати… Славко Никић је последњи живи члан јединице МУПа која се борила против кријумчарења наркотика на Космету од

Карло Велики jе у IX веку издао jасну наредбу: „Ако Чеси нападну његово Франачко царство да се дигне трећина воjске. Али ако нападну Срби да се дигне цела воjска.„ Једанаест векова касниjе, „нови светски поредак“ у оличењу НАТО –а jе издао налог: Ако се Срби буду бранили од уништења свега што jе њихово обавезно их бомбардовати. А ако се не буду бранили онда их, бомбардовати. И онда се 24. Марта 1999 лета Господњег кренуло са извршењем наредбе. За оне коjи мисле да сам предимензионирао налог и да то ниjе било баш тако, навешћу само неке од изjава високих званичника запада у периоду од 1991 до 24.марта 1999, коjе су само служиле за припрему извршења дате наредбе. „Србе

Судбина Мариjе Тошовић (36), из Мердара, коjа jе у бомбардовању остала без супруга и 11-месечне кћеркице, а она у седмом месецу трудноће рањена: Бомбе су пале у ноћи уочи крвавог Ускрса коjи ћемо у Мердару сви памтити, прича Мариjа     НЕМА дана да се не сетим моjе мале Боjане, коjа jе имала само jеданаест месеци, и супруга Божине (29), као ни ноћи да заспим а да се не присетим оног злокобног Ускрса у коjем су ми погинули – овим речима дочекуjе нас Мариjа Тошовић (36), из Мердара, коjа jе у бомбардовању 1999. године остала без супруга и кћерке, а она сама у седмом месецу трудноће била тешко повређена. Каже

Деценија и по од убиства шесторице српских младића у Пећи. Огорчени родитељи: Масакр наше недужне деце, осим нас, више никог не занима. Убице су још на слободи У Суботу се навршава 15 година од убиства шесторице српских младића у кафићу „Панда“, у центру Пећи. Али свих ових година ниоткуд не стижу одговори на питања: Ко је наручио убиство? Ко их је убио? Четрнаести децембар, 1998. године – црно слово српског метохијског народа коме је овај стравични злочин био и најава за погром који ће уследити пола године касније. Тада је Метохија готово потпуно очишћена од Срба. Иван Обрадовић био је најмлађи. Ђак прве године пећке гимназије „Свети Сава“. Ђак генерације у основној.

Дубоко потресен неопростивим изгредима и насилним нападима, извршеним 1902. године у Загребу против свега што jе српско, Стоjан Новаковић jе поднео оставку на чланство у Југославенскоj академиjи у Загребу. Обjаснио jе своj чин сазнањем да се противи настоjању по коjем „цео свет, па и Хрвати и Бугари, хоће од Србиjе… коjа jе само део српства (по ономе pars pro toto) да начине гроб а не огњиште српства.“ Зар ниjе страшно ово осећање усамљености? Оно jе ипак веће од нашег данашњег противљења изборима на Косову и Метохиjи: премда лишени подршке међу парламентарним чиниоцима, jер jе код нас на делу политичко jединство засновано на идеjи националне издаjе, премда скраjнути у закутке jавног

На данашњи дан навршава се девет година од почетка насиља на Косову и Метохиjи, када су се на мети Албанаца нашли Срби, њихова имовина, споменици културе и светиње Српске православне цркве, а из домова jе протерано више од 4.000 људи. Након обjаве вести албанских медиjа, 17. марта 2004. године, да су се три албанска дечака из села Чабра у близини Зубиног Потока удавила jер су их Срби натерали да са псима уђу у набуjали Ибар на северу Космета, уследило jе мартовско насиље. Иако су званични подаци истраге ослободили Србе сваке кривице, више пута понављана вест у албанским медиjима подигла jе естремисте широм Косова и Метохиjе уписавши у историjу Срба на

ШТРПЦЕ, 30. МАРТА (СРНА) – Непозната лица, претпоставља се Албанци, пуцњима из аутоматског оружjа уништила су прошле ноћи надгробну плочу и крст на спомен-обиљежjу жртвама фашизма у Другом свjетском рату у Штрпцу, речено jе Срни у Удружењу за заштиту споменика културе у општини Штрпце. “У потпуности jе уништена надгробна плоча на коjоj су стаjала имена 44 Србина, међу коjима и 12-торо дjеце убиjених у jулу 1944. године”, кажу у овом удружењу. Из Удружења наводе да су се вандали синоћ иживљавали над крстом, jер су по њему, као и по надгробноj плочи, испалили више рафала из аутоматског оружjа. Крст, освештан за Видовдан прошле године, оборен jе, а на плочи се не

Еулекс jе незадовољан сарадњом са полициjом Турске, коjа одбиjа да поступи по потjерници Интерпола и ухапси хирурга Јусуфа Сомнеза, осумњиченог за трговину људским органима на Косову у случаjу “Медикус”, речено jе Срни у Канцелариjи Еулекса у Приштини. Из Еулекса наводе да jе Сомнез, познат као “Доктор Вампир”, прихватио дати исказ видео линком пред судиjама Окружног суда у Приштини, те да би у случаjу доласка на Косово одмах био ухапшен. “Опциjа давања исказа видео линком jе jедна од могућности да буде саслушан Сомнез, коjи и даље слободно обавља посао хирурга у своjоj приватноj клиници у Истанбулу”, кажу у Еулексу. Сомнез се, са хирургом Љутфи Дервишиjем и његовим сином Арбаном, бившим високим

Окупиране териториjе – Шесторица српских младића из Пећи убиjена су пре 14 година у кафићу „Панда“, у центру овог метохиjског града, омиљеног састаjалишта пећких гимназиjалаца. Оаза у коjоj су налазили своj део слободе. Зато су албански терористи и пуцали. У српску младост и у њихову слободу. Био jе ово jедан од наjсвирепиjих злочина над српским живљем Косова и Метохиjе. Истрага о убиству никада ниjе угледала светлост дана. Рафалима из аутоматског оружjа двоjице маскираних терориста, у трену су заустављени животи српске деце. Патња њихових наjмилиjих била би лакша да су убице и налогодавци овог злочина приведени правди. Али, нису. Иван Обрадовић (15). Био jе наjмлађи међу њима, ученик првог разреда пећке