Косово Архиве - Страница 4 од 58 - Јадовно 1941.

Почетна » Отаџбински рат » Косово » Страна 4

Милош Ковић: Борба за Косово тек почиње

17. јун 2020.

Београд и Србија нису ућуткани и неће бити понижени. Хоћемо ли да будемо достојни предака и да ли ћемо својој деци смети да погледамо у очи. Ово је година избора. О будућности Србије одлучиваће се не само овде, него и на изборима у САД и Црној Гори. Да ли ће грађани Србије моћи да утичу на одсудна питања, која ће се тада решавати? Да ли ће српске власти, прихватањем сецесије Косова и Метохије, прикривеним иза „разграничења“ и сличних „решења“, заиста започети процес распарчавања Србије и стварања Велике Албаније? Хоће ли српски народ у Црној Гори престати да постоји, да ли ће се ова земља коначно одрећи свог српског идентитета и

Основан нестраначки Покрет за одбрану Косова и Метохије

15. јун 2020.

Једини и искључиви циљ Покрета јесте спречавање и трајно онемогућавање правног отуђења од Србије било којег дела јужне српске покрајине. На дан Светог Јустина Ћелијског, 14. јуна 2020. године, у Манастиру Светог Архиђакона Стефана у Сланцима код Београда основан је нестраначки Покрет за одбрану Косова и Метохије. Једини и искључиви циљ Покрета јесте спречавање и трајно онемогућавање правног отуђења од Србије било којег дела јужне српске покрајине. Језгро Покрета чине потписници Апела за одбрану Косова и Метохије, обелодањеног 6. јануара 2018. године. Покрет је основан са благословом оца Андреја (Јовичића), старешине Манастира Светог Архиђакона Стефана и једног од 21 свештеника/монаха потписника Апела за заштиту српског живља и његових светиња на Косову 1982.

Дневник ратног хирурга др Миодрага Лазића: Отац Слађе (14) ми је љубио крваве кломпе да је спасем

15. април 2020.

Дневник који не сме бити заборављен, срца умрлих која су почела да куцају у његовим рукама и сцена кад једна мајка гледа у своје дете које умире, затим склапа очи и одлази за њим, на онај свет. Србију и Републику Српску данас је потресла вест о смрти ратног хирурга, доктора Миодрага Лазића (65), директора Ургентног центра Ниш. Пре само пет дана објављено је да је доктор оболео од корона вируса, а после велике борбе за живот, у којој су му помагале његове колеге, чувени доктор заувек је затворио очи. Kао добровољац учествовао је у одбрани Републике Српске где се истакао храброшћу и пожртвованошћу. О њему је снимљен и документарни филм

Рушевине карауле Кошаре након завршетка рата

Данас 20 година од почетка битке за Кошаре

9. април 2020.

Данас се навршила 21 година од почетка битке за караулу Кошаре на Косову и Метохији у којој је погинуло 108 српских војника у неравноправној борби са снагама терористичке ОВК, регуларне војске Албаније, уз ваздушну подршку НАТО-а. Битка за караулу Кошаре на граници тадашње СР Југославије и Албаније сматра се највећом битком у новијој српској историји у којој је нешто више од 1.000 голобрадих српских војника, без довољно муниције, бранило домовину од напада снага које су бројале између 5.000 и 6.000 Албанаца и њихових помагача. Највећи број српских снага на Кошарама чинили су војници на редовном одслужењу војног рока, просјечне старости између 19 и 20 година, а борили су се и

Милош Ковић: Шест векова живи Косовски завет и живеће и даље

9. април 2020.

Професор Ковић са својим студентима редовно одлази на Косово и Метохију и у српске енклаве уверен да се на таквим местима људског битисања у 21. веку најбоље може испећи занат историчара. Наслов и oпрема: СТАЊЕ СТВАРИ ; Извор: Политика, 8. 4. 2020 Аутор: Драгољуб Стевановић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Имао је седам година када је од родитеља тражио да му купе „Илустровану историју света” Сомерсета Фраја. Ту књигу је видео код другара

Отац Исидор ,,Призренска богословија је достојанствени представник наших предака и богате српске историје и културе, којом обилује овај град“

1. март 2020.

За сајт Српска историја, говори јеромонах Исидор (Јагодић) замеником ректора Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену. – Оче Исидоре, реците нам нешто о себи, пре доласка у Призрен? Пре свега, хвала Вам на пажњи и интересовању за живот и рад нашег свештеног училишта овде у Призрену. Што се тиче Вашег питања, рекао бих да нисам рођен на територији Косова и Метохије, као да нико од мојих најближих сродника није са ових простора, али се у мојој породици увек осећала нераскидива веза са ”Косовом равним” и јуначким. У овом кратком животу Бог ме је водио да се упознам и живим са људима у Републици Српској, где сам завршио средњу

Ахтисари плус, плус – Србији минус, минус

28. фебруар 2020.

Ниједна досадашња власт у Србији није поражена од Запада у најврједнијем националном смислу, да је признала самопроглашену државу Косово или неки њен дио. Нисам историчар, али мислим да нема примјера у историји да је један народ или његови политичари у миру поклонили земљу (и те какву) онима који имају потенцијал даљег угрожавања животног простора тог народа. У рату, ако се деси, то је агресија, окупација, и народу од којег се отима земља, остаје легитимна жеља да у промијењеним околностима је поврати. А, ако се поклања, поклон се не враћа, бар легитимно. Никаква храброст према Западу није ако му се испуњавају жеље и задовољавају његови интереси на начин да се правно

Деветнаест година од злочина у Ливадицама

17. фебруар 2020.

У Цркви Свете Петке у Лапљем Селу јуче је служен помен поводом 19 година од убиства 12 Срба расељених са Косова и Метохије у терористичком нападу на аутобус Ниш експреса у селу Ливадице, код Подујева. Најмлађа жртва нерасвијетљеног злочина у Ливадицама био је двогодишњи Данило Цокић, а у нападу је повријеђено 43 расељених Срба који су ишли на Задушнице у Грачаницу. Активирањем мине на магистралном путу, 16. фебруара 2001. године у селу Ливадице код Подујева, дигнут је у ваздух први аутобус из конвоја којима су расељени Срби са Косова и Метохије у пратњи Кфора ишли у Грачаницу, на Задушнице. У нападу је на лицу мјеста погинуло 10 људи, а још

Тачи оптужио Србе за „балкански холокауст“ у БиХ и на Косову!

28. јануар 2020.

Председник лажне државе Косово Хашим Тачи написао је данас на својој страници на Фејсбуку да Србија и даље „негира злочине“ који су проузроковали „балкански холокауст“ у Босни и Херцеговини и на Косову. „Kосово се данас придружује сећању на жртве Холокауста, геноцидног и монструозног злочина који је престравио цео свет. Након Другог светског рата мислило се да ће патње милиона окрутно убијених људи Холокауст претворити у непоновљив злочин за човечанство. Али идеју и напоре за истребљењем људи и етничких група наставио је српски режим у Босни и Херцеговини и на Kосову. Масакри и етничка чишћења наликују онима из Другог светског рата. И, нажалост, Србија и данас негира злочине који су проузроковали

Гласање за НАТО мора бити кривично дjело против уставног уређења Републике Српске

9. децембар 2019.

Округли сто у Народној скупштини Српске одржан на иницијативу СНП Избор је наш. Предложена допуна Кривичног законика РС која би гласила: „Представници из РС, изабрани или делегирани у свим заједничким институцијама БиХ (Предсједништво БиХ, Представнички дом и Дом народа БиХ) који без референдумске одлуке грађана Републике Српске гласају о чланству БиХ у међународним војним савезима или организацијама, казниће се затвором у трајању од двије до дванаест година“ Председник СНП Избор је наш Дане Чанковић: Предложеном допуном би се олакшала позиција српских политичара у заједничким институцијама у евентуалној ситуацији притиска странаца на њих или у случају када српски члан у Предсједништву БиХ не би искористио своје право заштите виталног националног интереса

КАКО ДЕО ОВДАШЊИХ ИСТОРИЧАРА ЗОВЕ “РАТОВЕ ДЕВЕДЕСЕТИХ”

6. децембар 2019.

Ево како један из гомиле овдашњих естрадних историчара (носи машну, страсно демитологизује “српске митове” и одазива се на име Дејан Ристић) назива наш отаџбински, одбрамбени рат, вођен на балканским међама од 1991. па до 1999. године. Зове их “ратовима за одбрану југословенског наслеђа”!!! Он пише: “Увек треба тежити објективности, ма колико то некада било веома тешко… Историчари су сукобе крајем прошлог века одавно назвали “РАТОВИМА ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКО НАСЛЕЂЕ”…” Па ви видите каквих све фрикова овде има, размажених незаслуженом пажњом и привилегијама у овом ишчашеном друштву континуиране негативне селекције. А овај трагикомични, нушићевски лик на помен патњи и бола српских мајки због “данка у крви” и отете им деце из наручја

Матија Бећковић: Косово је најскупља српска реч шест векова и ту нема ревизије

2. децембар 2019.

Према речима Матије Бећковића, оно што је највредније створено је у најтежим временима. Академик Матија Бећковић изјавио је да је Косово као најскупља ријеч у српском језику то мјесто заузело прије шест вијекова и да је то речено и ријешено једном заувијек. „И ту нема никакве ревизије“, рекао је Бећковић, који је данас напунио осамдесет година. На питање да ли има намјеру да и у будућности истрајава у ставу да је Косово најскупља српска ријеч, Бећковић је рекао да се велики дио његовог живота 29. новембар честитао Републици, а да се од недавно честита њему. „А то је дан Светог апостола Матеја. А Светог апостола Матеја прекрио је онај водопад

Кустурица: Када су на Западу копилад убила Бога, Хандке је пратио своје срце

13. новембар 2019.

Предавање славног редитеља о добитнику Нобелове награде за књижевност: Да смо некада били овако „реални“ нико не би устао из кревета на почетку Великог рата ВИШЕГРАД – Не смемо поверовати да живот може да не буде чудо. Ово је прилика да у Андрићевом институту говорим о паралелним истинама у нашим животима. У свим српским земљама, они нису баш присутни, затвармо се у своју љуштуру, па нас писци као што је Петер Хандке јако изненаде. Изненаде нас истином која нам је данас преко потребна, када говоримо о Косову и Метохији. Јер када о Косову причамо, ми говоримо о себи. Косовски мит и разрешење косовског чвора, то је најјача идеја која нас

Борис Малагурски за Српску историју

11. октобар 2019.

Често се поставља лажна дилема између рата и пасивности — трећи избор постоји, а он се састоји у непрестаној борби за наше интересе на Косову и Метохији, било да се ради о помоћи нашим сународницима на Космету, било да се ради о лобирању на светском нивоу. Да то нема утицаја, не би ми Харадинај забранио улазак на Космет поводом мог филма. За сајт Српска историја говори Борис Малагурски, српски и канадски филмски режисер, продуцент, сценариста, телевизијски водитељ и активиста Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА – Ваши корени потичу из пољског града Mала Гора, ваши преци доселили су се у 17. веку? Порекло мог презимена је, заправо, суботичко. У Бици

Милан Ружић: Убити веру, огадити земљу

27. август 2019.

Не смемо дозволити да нам људи без талента, али опредељења исплативог и повољног по политичке прилике у свету и у Србији, говоре како да се понашамо у земљи до које је нама стало. Милан Ружић (Извор: Искра) У тренутку када је почела капиталистичка зима савременог света, корпоративни лед је покрио све зелене површине, а тамо где су више температуре, у судару са природом која смета његовом ширењу, почео је да варничи и запалио Сибир и Амазонију. На танком леду смо се нашли и ми, сирота земља без ичега, а коју и даље сви поткрадају као да има ко зна шта, па смо се трчећи затворених очију у својим опанцима оклизнули