Ministar za rad Srbije Aleksandar Vulin izjavio je, povodom poziva potpredsjednika Evropskog parlametna Ulrike Lunaček Beogradu da povuče “zastarjelu optužnicu protiv Ramuša Haradinaja”, da bi ona morala da zna da ratni zločini nikada ne zastarjevaju. “Da li bi gospođa Lunaček u svojoj zemlji rekla da ne treba goniti naciste, jer su činili zločine pre 80 godina? Haradinaj je na slobodi zato što su svi svedoci u njegovom slučaju pobijeni i ne sme ostati na slobodi, jer će biti pobijeni i preostali svedoci, a materijalni dokazi uništeni”, rekao je Vulin. On je ukazao da je, ako su zločini OVK zastarjeli, pitanje zašto je onda međunarodna zajednica formirala sud za zločine OVK.

“Ako zaboravim tebe, Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja. Nek` se prilijepi jezik moj za grlo moje, ako te ne spomenem, ako ne istaknem Jerusalim za početak veselja moga.” Psalam 136. Davidov 15. juna 1999.g. bio je utorak; sve utihnulo, ni vrapca da zašuška u ljeskovim granama ispred kamene kosovske kuće. Nebo se namreškalo bjeličastim zarom od oblačja, baš ko da se zaklanja pred njenim očima. Zaziru nebesa, zemaljskog bezakonja se kriju. Smilja ustala zarana, obavila sve po kući, popila i kafu. No muči je taj muk. Zna ona da je rat na Kosovu, otkud sad tolika tišina. U daljini ni glasa da se odzove. Naumila je svakako otići do

Sramni prohtevi Prištine, koja najavljuje da će tražiti nove teme briselskog dijaloga sa Beogradom. Albanci traže i otvaranje arhiva bivše JNA U nastavku dijaloga sa Beogradom u Briselu, Priština će zatražiti da se na stolu nađu teme: nadoknada ratnih odšteta, otvaranje arhiva bivše JNA, kao i nestale osobe. Ovu najavu premijera privremenih institucija u Prištini Ise Mustafe, predsednik srpske Vlade Aleksandar Vučić danas je prokomentarisao rečima: – Čuli ste prištinskog premijera koji govori o ratnoj šteti. Da nije smešno bilo bi tužno. Ali mi ne odgovaramo, jer želimo da sačuvamo mir. O tome šta sve podrazumeva pod ratnom štetom, Mustafa je naveo – naknade za ubistva, civilne žrtve, naknade za

Ispred Narodne skupštine od juna 2015.stoje panoi sa fotografijama i imenima više od 2.500 žrtava tragično nastradalih devedesetih godina na području Kosova i Metohij Od jula 2015. godine, na platou ispred Doma Narodne skupštine nalazi se “srpski zid plača” – panoi sa fotografijama i imenima više od 2.500 civilnih žrtava, vojnika i policajaca koji su tragično nastradali devedesetih godina na području Kosova i Metohije. Ovaj podsetnik na nevine žrtve zbog nemara je postao zid srama.  Plastični i vezeni baneri su usled atmosferskih uticaja postali krti. Vetar je većinu pocepao. Komadi pokidane tkanine su se zamrsili oko metalne ograde. Pojedine parole leže na pločniku. Iz Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih sa

U pravoslavnoj crkvi u Lapljem Selu služen je parastos nastradalim Srbima u bombaškom napadu na autobus “Niš ekspresa” u Livadicama kod Podujeva. U napadu pre 16 godina ubijeno je 12 a ranjeno četrdeset troje Srba. Egzekutori ovog zločina nisu kažnjeni. Vrhovni sud Kosova je u drugostepenom postupku u martu 2009. godine zbog nedostatka dokaza oslobodio Fljorima Ejupija, jedinog okrivljenog za “slučaj Livadice”. Preživela u napadu Jelena Dragović iz Lapljeg sela toga dana ostala je bez sestre Mirjane. Jelena kaže da boli i to što počinioci ovog zločina još nisu pronađeni. “Ne znam da li će biti za mog života, ali se nadam da će kad tad ova pravda biti zadovoljena.

U pravoslavnoj crkvi u Lapljem Selu kod Prištine danas će biti služen parastos Srbima ubijenim u terorističkom napadu prije 16 godina na autobus “Niš-ekspresa” u selu Livadice kod Podujeva. U ovom terorističkom napadu poginulo je 12 Srba, a 43 ih je povrijeđeno. Aktiviranjem deset kilograma TNT eksploziva na magistralnom putu u selu Livadice dignut je u vazduh prvi od šest autobusa iz konvoja kojim su Srbi raseljeni sa Kosova i Metohije, u pratnji Kfora, kretali u Gračanicu na zadušnice. Poginuli su Živana Tokić, Slobodan i Nenad Stojanović, Sunčica Pejčić, Mirjana Dragović, Nebojša, Danilo i Snežana Cokić, Milinko Kragović, Veljko Stakić, Dragan Vukotić i Lazar Milkić. Najmlađa žrtva jednog od najgnusnijih

Otadžbinski pokret OBRAZ počinje sa rodoljubivom akcijom podsećanja na to šta sve moramo da čuvamo kao najveću svetinju, koja ne sme da se izda ni po cenu života. Svetosavlje, Kosovo i Metohija, srpska duhovna kultura, ćirilica, ljubav prema bratskoj Rusiji, Otadžbina, sećanje na naše mučenike, junake i velikane, bezuslovna odbrana svih naših vrednosti, tradicije i običaja – to su vrednosti koje čuvamo i branimo već vekovima, ono na šta mislimo i čemu se zaklinjemo kad kažemo: NEĆU DA IZDAM! Šta god nam nudili, šta god nam obećavali, kako god nas ucenjivali ili nam pretili, nemojmo da izdamo Srbiju. Makar naši neprijatelji izdaju opisivali nekim drugim, manje oštrim i jakim rečima,

Nečuveni albanski vandalizam i divljaštvo  na srpskim grobljima na Kosmetu ! Na dve trećine teritorije KiM (ukupna površina 10.886 km2) u potpunosti uništili, od 1999. godine,  na više od  280 srpskih  groblja više od 10.000 spomenika što je nečuveno divljaštvo u Evropi. – Ruše i spomenike boraca protiv fašista . – Srušili sve spomenike srpskih pisaca i istorijskih ličnosti. Po zloglasnoj  i zastrašujućom  Hitlerovoj fašističkoj  teoriji iz “Majn kampfa”(“Mojaborba”) :  “ Ako jednom narodu uništite spomenuke  tog naroda neće biti tu u drugom kolenu” –  Albanci od 1999. godine na Kosovu i Metohiji sistematski uništavaju srpske crkve , manastire , srpska groblja i spomenike na njima, spomenike srpskih istorijskih ličnostim

Početkom februara na Kosovu umalo nije buknuo novi sukob, Srbi sa obe strane Ibra danima su bili u velikom strahu, jer je pretila opasnost da ih napadnu i proteraju specijalne jedinice ROSU i albanske paravojne formacije… Rušenjem spornog betonskog zida u Kosovskoj Mitrovici i kakvog-takvog dogovora srpske i albanske strane, napetost je privremeno smanjena, ali su strah i briga Srba ostali… Mada u gotovo svim selima južno od Ibra Srbi i dalje noću dežuraju i ne znaju šta će doneti svaki novi dan, neizvesnost je, bez sumnje, najveća u porti crkve Svetog Save u južnoj Mitrovici gde sa porodicom, suprugom Tatjanom i sinovima Dimitrijem (8), Filipom (5), Markom (4) i

DEJAN RISTIĆ, BEOGRAD ,,Dvadeseti vek, a posebno njegova druga polovina, biće u svesti Crkve zapamćen kao vreme plača. Mnogo je onih koji su morali da napuste svoju otadžbinu kojom su duvali vetrovi razaranja, demonskih ideologija, diktatura, nasilja i neslobode. Mnogo je onih unutar Crkve koji su u ovom periodu morali da stisnu svoje srce zbog ismevanja i progona Hrista i hrišćana, zbog proterivanja Crkve iz javnog života, dajući joj mrvice za prostor njenog društvenog delovanja. Želimo čvrsto da verujemo da je vreme plača, vreme razgradnje, vreme mržnje konačno za nama, i da za naš narod i njegovu Crkvu počinje vreme gradnje, vreme radosti i vreme ljubavi.” iz Božićne poslanice patrijarha

Pred vama je tekst koji opisuje život Srba na Kosmetu i upućen je svima onima koji misle da su Srbi izgubili Kosovo i Metohiju, jer su ga prodali. U nadi da će nam svima pomoći da shvatimo koliko je važno dobro promisliti i odmeriti reči, pre nego što ih izgovorimo ili objavimo, objavljujemo tekst uz dopuštenje njegovog autora, Srbina koji i sada živi na Kosovu i Metohiji. „Pišem sa tog Kosova i Metohije. Imam sasvim dovoljno godina da se sećam i početka osamdesetih i onih demonstracija i šta im je prethodilo. Kada živiš južno od Ibra u selu gde je Srba desetak skromnijih kuća sa obradivom zemljom a okružuje te