Jasno je da Priština politizuje i zloupotrebljava priču o ratnim zločinima da bi zastrašivala Srbe, proganjala nevine i sprečavala povratak proteranih. Hapšenje Bogdana Mitrovića u Suvoj reci pod optužbom za navodni ratni zločin izazvalo je uznemirenost i kod Srba na KiM i kod onih koji su iz južne srpske pokrajine raseljeni u centralnu Srbiju. Kosovsko Specijalno tužilaštvo početkom godine raspisalo je tajne poternice za 57 raseljenih Srba zbog sumnji u navodne ratne zločine između 1998. i 1999. Međutim, tajna poternica za Bogdanom Mitrovićem raspisana je 18. jula, što pokazuje da se niko od raseljenih Srba ne može osećati sigurnim dokle god tajne optužnice postoje. Analitičar iz Gračanice Жivojin Rakočević tvrdi da se ovde ne radi samo o tajnim optužnicama. „To je optužnica koja treba da ubije svaku ideju

Sedamdesetčetvorogodišnji Bogdan Mitrović iz Sopine uhapšen je u Suvoj Reci tako što je izveden iz grupe raseljenih Srba koji su obišli svoje kuće i porušenu crkvu Svete Bogorodice u Mušutištu. Specijalne snage kosovske policije pretresle su autobus koji je dovezao grupu raseljenih Srba. Legitimisani su svi u grupi u potrazi za još nekoliko osoba, javlja dopisnik RTS-a. Policijski službenik koji je rukovodio akcijom hapšenja i obezbeđivanja raseljenih tokom posete Mušutištu naveo je da je za Bogdanom Mitrovićem raspisana poternica kosovskog tužilaštva za teška krivična i ratna dela. Hapšenje je izazvalo uznemirenje u grupi od 50 raseljenih Srba koji posle rata ne žive u Mušutištu. Oni svake godine posećuju to mesto tokom

U Svetosavskom domu Hrama Uspenja Presvete Bogorodice u Čajniču predstavljena je knjiga “Srpsko srce Johanovo” autora Veselina P. Dželetovića zasnovana na istinitoj priči o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji. Protojerej-stavrofor Momir Vasiljević rekao je na sinoćnjoj promociji da Kosovo i Metohiju treba vratiti dobrim djelima i ispunjavanjem Božijih zapovijesti. “Stalno govorimo Kosovo je srce Srbinovo, duša srpska, ali po toj duši i tom srcu lutaju neki čudni ljudi i neprijatelji koji su učinili dosta zla srpskom narodu”, kaže prota Vasiljević. Protojerej Vasiljević je podsjetio da je zlo činjeno i ranije, što potvrđuje i ova knjiga, jer su se 1999. godine na raspetom i mnogostradalnom Kosovu desila mnoga zla.

Igumanija manastira Sokolica na Kosovu, mati Makarija, izjavila je da je apsurdno da Albanci traže prijem u Unesko. “Šta oni imaju da zaštite? Nemaju nijedan, baš nijedan kulturni spomenik. Osim Muratovog turbeta i Sinan-pašine džamije u Prizrenu, koja je napravljena od materijala srušene Crkve Svetih arhangela. Nemaju ni ta dva spomenika, to su spomenici islama, Turske”, izjavila je mati Makarija za “Blic”. “Šta oni hoće. Hoće da prisvoje naše. Naši manastiri treba da dobiju eksteritorijalni status”, kaže mati Makarija. Ona smatra da je nedopustivo da oni koji su palili i minirali srpske svetinje, sutra budu u nekim uredima za zaštitu spomenika kulture. “Znate, stranci koji su dolazili na Kosovo u

Nove muke Perovića koje je hapsila kosovska policija. Možda će morati da isele svoje stare iako su njih dvoje jedini preostali Srbi u Medregovcu Od kada nas je nedavno hapsila kosovska policija zbog navodnog ilegalnog prelaska administrativne linije, moja porodica i ja ne smemo da obiđemo roditelje u Medregovcu, podujevskom selu, kako ponovo ne bismo bili uhapšeni. A roditelji su nam stari i bolesni, tako da smo zaista na muci. Ovim rečima, Goran Perović (52) iz sela Medregovac, u razgovoru za “Novosti”, iznosi novi problem sa kojim je suočena njegova porodica. Njegovi roditelji su jedini preostali srpski žitelji u ovom selu ali i na području čitave podujevske opštine koja broji

Tragedija Snežane Perenić (55) čiji je muž otet na KiM. Lakša mi je neizvesnost nego da dođe crna vest Težak je ovo život u neznanju, nalik kazni, ali nekada mi se čini da mi je lakše i da živim u neizvesnosti nego da čujem najcrnju vest. Svesna sam da posle devetnaest godina teško mogu čuti nešto dobro, ipak se bojim onoga što bih mogla saznati – ovo su reči Snežane Perenić (55) iz Kosova Polja čiji je muž Ranko u 39. godini sa kolegom Đurom Slavujem kidnapovan 21. avgusta 1998. godine nedaleko od manastira Zočišta u opštini Orahovac. Kaže, prošle su tolike godine ali se u njenim emocijama ništa nije

U crkvi rođenja presvete Bogorodice u Goraždevcu održan je parastos mladićima Ivanu Jovoviću i Panteliji Dakiću, koje su prije 14 godina ubile i dalje nepoznate osobe iz automatskog oružja, dok su se kupali u rijeci Bistrici. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić poručio je da Srbija i srpski narod ne zaboravljaju svoje žrtve. Đurić, koji je poslije parastosa položio vijenac na spomenik žrtvama u NATO bombardovanju i djeci stradaloj na Bistrici, naglasio je da država Srbija ne zaboravlja mnogostradalnu srpsku Metohiju, koja je u prethodnim decenijama bila žrtva plana za istrebljenje srpskog naroda sa ovih prostora, koji je gotovo u potpunosti uspio. “I zato na današnji dan pominjemo

Branka Milovanović (83) iz Gojbulje, sela u opštini Vučitrn, oguglala na napade Albanaca. Ponekad samo noću, kada predosetim napad, ne mogu da progovorim – kaže baka Baka Branka Milovanović (83) iz kosmetskog sela Gojbulja u opštini Vučitrn živi sama u svojoj kući i godinama je izložena napadima Albanaca. Zbog odluke da ne proda imovinu, ali pre svega zbog nekoliko izvora mineralne vode koji se nalaze na njenom imanju, u dvorištu i ispred same kuće. Objašnjava nam da i dalje odoleva pritiscima, i da će to činiti sve dok je pamet i telo služe. – Doduše, ovih meseci me ređe napadaju. Poslednji put to se dogodilo za Đurđevdan kada su mi