Косово Архиве - Јадовно 1941.

Представљање књиге „Завет и мегалополис” др Слободана Владушића

24. септембар 2026.

Издавачка установа Архиепископије београдско-карловачке „Духовна реч” обавештава јавност да ће се представљање књиге Слободана Владушића „Завет и мегалополис” одржати у уторак, 29. септембра 2026. године, са почетком у 18,30 часова у крипти храма Светог Саве на Врачару. О књизи ће говорити: др Милош Ковић, редовни професор Филозофског факултета у Београду; јереј др Владан Таталовић, редовни професор Православног богословског факултета у Београду и председник Уређивачког одбора „Духовне речи”; и др Слободан Владушић, аутор књиге. Књига Слободана Владушића „Завет и мегалополис” промишља однос између библијско-косовског завета и савременог мегалополиса, постављајући питања о човеку, заједници и моралној одговорности у свету глобалних сила, технологије и урбаних структура. Спајајући теоријску прозу, есејистику и културну критику, Владушић

Момир Радић: „ЛОКАЛНИ ГЕНОЦИД“ намењен само Србима

11. септембар 2026.

Неколико дана по оснивању Хашког трибунала, по налогу тадашњег председника СР Југославије Добрице Ћосића, Савету Безбедности Уједињених нација (СБ УН) предат је „Меморандум о ратним злочинима и злочинима геноцида у Источној Босни (општине Братунац, Скелани и Сребреница) почињеним против српског становништва од априла 1992. до априла 1993. године“(1) Убрзо затим, Резолуцијом од 6.10.1993. СБ УН је основао КОМИСИЈУ ЕКСПЕРАТА са председником Мухамедом Шерифом Басијунијем, коју је обавезао да буде НЕПРИСТРАСНА. Циљ Комисије био је да испита и анализира све информације и доказе у вези злочина на подручју БиХ и да о томе СБ УН поднесе извештај са закључцима. Почетком наредне године, Комисија је СБ УН предала ИЗВЕШТАЈ са

Момир Радић: Косово и Метохија – јуче, данас, сутра до права и правде (ВИДЕО)

21. август 2026.

Транскрипт реферата адвоката Момира Радића изложеног на конференцији за одбрану Космета у Народној скупштини Србије одржаној 19.08.2026. Поштовани, Због ограниченог времена изнећу предлоге који су у функцији одбране суверенитета Републике Србије, а сагласни су Резолуцији 1244 СБ УН, Повељи УН, Хелсиншкој повељи и Уставу Србије: —– * —– Косово и Метохија је део Републике Србије, обзиром на следеће правне акте: (1) Зато је потребно, преко Генералног секретара и Савета безбедности, инсистирати на демилитаризацији косовских Албанаца, односно свих њихових форми „војске“ и оглашавање ништавим војних споразума тзв. „Косова“ са Хрватском, Албанијом или другим државама које су учествовале у нацистичко-фашистичко-балистичко-усташкој агресији на Србију, вршењу злочина са обележјима кривичног дела геноцид против Срба 1941. године,

Горан Шарић: Да сам 1998. био на мјесту Милошевића…

18. јул 2026.

Док год Срби не буду имали свој наратив, дотле ће бити персона нон грата и врећа за ударање. Зато, да сам био на мјесту Слободана Милошевића 1998., а још боље 1988., осмислио бих српски наратив. “Да сам била на мјесту Слободана Милошевића 1998. етнички бих очистила Косово.” – изјавила је једна српска министрица. Иако је објаснила да мисли само на оне Албанце који су одбијали српску државу, њене ријечи су уз салве лицемјерног згражања, пренесене у регионалним медијима. Јул је мјесец балканског лицемјера. Као дијете сам гледао Еуропске игре без граница. Судионици су се натјецали у испуњавању бизарних и шаљивих задатака. Сад кад сам одрастао, гледам балканске игре лицемјерја без

Дејан Баљошевић: Синовљево ново одело

15. јул 2026.

Клечао сам тако пред овом мајком над новим неотпакованим оделом њеног сина све док мe УНМИК-полицајац није позвао да уведем чланове породица жртава у шатор Када сам се након рата прихватио дужности Координатора за општину Ораховац тадашњег Координационог центра за Косово и Метохију заједничке нам државе Србије и Црне Горе, нисам ни слутио шта ме све чека и какве ћу све послове морати да радим и да ће на мене пасти толики терет одговорности. Као сваки млад и надобудан човек мислио сам да могу све, али су ме спопала таква искушења да сам често преиспитивао себе јесам ли дорастао повереним ми задацима, стрепећи да не обрукам и себе и народ

Симо Крајишник: Филм „Жетва“ као мали допринос српском јахању звери, док чекамо прилику за смртоносни ударац

4. април 2026.

Ми не треба да гајимо илузије да можемо утицати на западно мњење. Ипак, филмови попут „Жетве“ уливају тиху наду да се на вечној теми Косова можемо национално консолидовати и извршити духовну самообнову О филму Harvest/Жетва. Почетак приказивања: 19. март 2026. Дужина трајања: 120 минута. Држава и година производње: Србија/2026. Жанр: драма, трилер. Улоге: Henning Baum, Јована Гавриловић, Matthew McNulty, Rebecca Calder, Bejo Dohman. Режисери: Paul Kampf и Младен Шевић На годишњицу НАТО агресије на Србију, 24. марта 2026. године, отишао сам у биоскоп да погледам филм „Жетва“. Од домаће кинематографије, односно продукције, одавно сам дигао руке, јер је то простор којим суверено владају политички Југословени који народним парама, уз часне изузетке, снимају лимунаде и нижеразредне бљувотине које релативизују српску

Молитвено сјећање на жртве НАТО агресије – парастос 24. марта у Бањалуци

23. март 2026.

МИ ПАМТИМО! Храм Христа Спаситеља у Бањој Луци и Србско сабрање Баштионик позивају јавност да присуствује парастосу – молитвеном сјећању на све жртве НАТО бомбардовања Републике Српске Крајине, Републике Српске и Савезне Републике Југославије. Помен ће бити служен у Храму Христа Спаситеља, у уторак, 24. марта, са почетком у 11.00 часова. Овим молитвеним сабрањем чува се сјећање на невино пострадале и потврђује трајна обавеза да се жртве не забораве, већ да остану у молитвеном и народном памћењу. Позивамо грађане да својим присуством увеличају овај помен и заједно у тишини и молитви одају пошту страдалима. За више информација, изјаве и додатне материјале медији се могу обратити: Предраг АдамовићТел: 065 526 873

Бојанић: ДАН СЕЋАЊА НА 17. март 2004. Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД

17. март 2026.

Пре 22. године на Косову и Метохији избили су највећи етнички злочиначки мотивисани сукоби од старне шиптара и доласка међународних снага у окупираној српској покрајини. Приредио Ђорђе Бојанић Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД, ево и зашто… зар затирање свега Српског што је од античког доба грађено, те уништене цркве, манастири, гробља, споменици, ти писани документи, сва та старина, осликана, све те уништене фреске, та уништена култура, духовност и физичко уништење људи… зар то није ГЕНОЦИД над једним народом, који се нашао усамљен док је на сво то разарање и уништавање мирно гледала та демократска Европа? Питам се, какав је то народ који уништава гробља, који се и

Покажимо, још једном, да је Република Српска уз своју браћу на Косову и Метохији

8. март 2026.

Позивамо Вас на скуп подршке студентима Универзитета у Приштини са сједиштем у Косовској Митровици. Скуп под слоганом “Затирање или опстанак” ће, у организацији више студентских савеза Универзитета у Бањалуци,бити одржан у понедјељак, 9. марта 2026. године, са почетком у 17.00 часова на спортским теренима студентског центра ” Никола Тесла” ( К 4) у Бањалуци. На скупу ће се присутнима обратити: Академик проф. др Зоран Арсовић,Проф. др Ђорђе Вуковић,Студент Универзитета у Приштини са сједиштем у Косовској Митровици Димитрије Ракочевић иСтудент другог циклуса студија Универзитета у Бањој Луци Матеја Алексић. Придружујемо се активностима српске младости, подржавамо ово сабрање и позивамо Вас да нам се придружите. Покажимо, још једном, да је Република Српска

Погледајте филм ,,КОШАРЕ” (видео)

19. март 2025.

У режији: Ђорђа Бојанића, проф. историје и ђакона Дејана Јовановића. Циљ овог документарног филма је да приближимо суштину и значај ове битке и јунаштва, који не улази у детаље битке и стратегију исте. Кроз причу нас води борац и јунак са Кошара Дарко Анђелковић и пензионисани генерал-пуковник Владимир Лазаревић. Цела прича је проткана кроз нараторски део и казивање песника др Данила Васојевића, брата јунака Ивана Васојевића Јагуара, наглашава Ђорђе Бојанић. Наш крајњи циљ је да овај филм понудимо свим школама у Србији да га и ђаци осмог разреда и средњих школа погледају 25. марта у понедељак или 11. априла 2024. год, у нади да добијемо препоруку министарства просвете. Наратор у филму је Бошко Козарски.

20 година Друштва пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена

17. септембар 2024.

Ове године навршава се 20 година постојања Друштва пријатеља Манастира Светих Архангела код Призрена и неуморног рада чланова и сарадника Друштва на очувању културно-историјског наслеђа Манастира Светих Архангела, царског Призрена, Свете косовско-метохијске земље, духовног и националног идентитета Срба на Косову и Метохији. Од свог оснивања и првог циља – обнова манастира и помоћ монаштву да остане и опстане у њему, до данас, Друштво је својим активностима било ангажовано у обнови светиња и културног наслеђа, укључивање расељених са Косова и Метохије, деце, младих и многих других у духовни живот на простору Призрена и Косова и Метохије, реализовало бројна ходочашћа, богат културно-уметнички програм и више манифестација и фестивала локалног и међународног домета.

Дарко Ристов Ђого: Нема више било шта да се напише

1. септембар 2024.

Просто нема. Пишем овај текст у недјељу, 1.9.2024, након Свете Литургије, суочен са притиском сопствене савијести, немоћан као јединка да било шта учиним, немоћан да гледам коначне дане косовске издаје наше завјетне земље и најхрабријих од свих Срба – оних који су остали да живе на Косову и Метохији. Покушавао сам да живим достојно косовског завјета. Да изродимо Јелена и ја четворо дјеце, сви рођени на царски рез, сви – колико смо знали и умјели – васпитавани у духу свете вјере и завјетног Предања, сви окренути ослобођењу и уједињењу свих српских земаља а најприје Косова и Метохије. Покушавао сам – понекад само успјевао да стигнем и постигнем, да помогнем ријечју

12 ПИТАЊА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – из угла једног никог

1. септембар 2024.

Јуче је, у низу других установа у које је упала, шиптарска полиција запосела и Институт за српску културу у Лепосавићу, који је 1978. као мултидисциплинарна научна установа основан у Приштини, а онда након 1999. измештен у ову српску средину на Северу. Пише: Др Немања Девић Шта, заправо, значи да су непријатељи ”упали” у неку српску установу на Северу? Наши медији користе најчешће тај термин, који са собом носи претпоставку да су се након ”упада” потом и повукли?! ”Упад”, напротив, има сасвим другу конотацију, о којој нико не говори: Шиптари долазе са дугим цевима, плене компјутер и документацију, а затим запечате канцеларију и трајно ликвидирају рад установе. У различитим фазама, то

ЗБОР НА КОСОВУ У ДАЛМАЦИЈИ 1893.

10. јул 2024.

Између Динаре и Јадранског мора у Далмацији, по прилици на један сат од Книна, лежи ово друго Косово поље, које се пружа скоро до Сиверићког рудника. Приредио: Томо Радусин Народ, српски који је био послије пропасти српскога царства принуђен, да, усљед разнијех недаћа својих, оставља своја прађедовска огњишта и да се на позив аустријских владалаца са оружјем у руци и са својим иметком пресели у разне крајеве Аустријско-Угарске монархије – обичавао је, да у новој постојбини затечена пуста мјеста назива онијем именима каковијем је називао своја мјеста, ријеке и планине своје пређашње царевине. Тако је Косово у Далмацији добило име своје од Косова у Старој Србији, на коме је пропало

Предавање с филмске траке држи пажњу ђака на часу историје

9. април 2024.

У Основној школи „Бубањски хероји” у Нишу осмаци ће данас – тачно четврт века од почетка Битке за Кошаре – о најпознатијој борби током агресије НАТО-а и храбрим браниоцима домовине у епској бици у рејону чувене карауле учити из документарне приче коју су на филмској траци овековечили Ђорђе Бојанић, наставник историје, и Дејан Јовановић, вероучитељ у овој нишкој осмолетки. Пише: Миленија Симић-Миладиновић Они су творци документарца „НАТО агресија 1999. – Кошаре”, који је, уверавају, урађен ради образовања: „Није профитабилан, рађен је без буџета, али из душе, срца и љубави према отаџбини Србији, за осмаке и средњошколце да би ученицима приближио суштину и значај битке и јунака са Кошара.” „И данас,